Разлике у медијској писмености међу генерацијама у Републици Србији

Abstract

Предмет ове дисертације су разлике у медијској писмености имеђу три генерације одраслих у Републици Србији. Генерације су назване: Послератна генерација или Генерација П (1946-1964), Генерација Х (1965-1980) и Миленијумска или Генерација М (1981-1995). Припадници ове три генерације могу се сврстати у „дигиталне имигранте“ (Prensky, 2001) и заједничко им је то што су рођени пре увођења интернета у Србију. То значи да су се на различите начине адаптирали на дигиталне медије, уносећи одређене генерацијске специфичности у онлајн простор. Главно истраживачко питање од којег се у дисертацији полази је: које облике медијске писмености развијају припадници различитих генерација у процесу адаптације на нове, дигиталне медије и како они утичу на њихову партиципацију у дигиталном окружењу? У истраживању су комбиноване квантитативне и квалитативне методе. Најпре су јединственим онлајн анкетним упитником испитани елементи медијске писмености припадника различитих генерација. Затим је спроведено фокусгрупно истраживање којим су идентификовани “први контакти” (Mannheim, 1952) и медијска искуства око којих се свака медијска генерација формирала. Фокус групе су пружиле и додатна објашњења резултата квантитативног истраживања. Имајући у виду различите приступе медијској писмености данас, у овој дисертацији се креће од дефиниције која медијску писменост види као „способност приступа, анализе, евалуације и комуницирања порукама у различитим формама“ (Aufderheide, 1997), односно „способност приступа, разумевања, критичке евалуације и креирања медијског садржаја“ (EC COM, 2007). Истражује се на који начин се три генерације одраслих разликују у три кључна елемента медијске писмености: (1) приступ медијима и медијским садржајима; (2) критичко читање и евалуација медија и медијских садржаја; и (3) способност креирања медијског садржаја. Будући да се медијска писменост сматра важном за савремено грађанство, те да онлајн „партиципативна култура помера фокус писмености са индивидуалног изражаја на укљученост у заједницу“ (Jenkins et al., 2009: 4), у анализу је укључено и како се те разлике IV испољавају у начинима на који они партиципирају у дигиталном окружењу. Разлике су мерене поређењем категоричких варијабли и приказане хи квадратом. Кључне налазе можемо поделити у две групе: једни се односе на формирање медијских генерација у Србији и њихове генерацијске специфичносте, а други на разлике између њих када је у питању медијска писменост. Најпре је, полазећи од теоријског оквира који је поставио Горан Болин (Bolin, 2017), и овде потврђен утицај оба формативна периода живота при формирању медијских генерација: рано детињство и касна адолесценција. Наиме, показано је да генерације у дигитално окружење уносе обрасце које су успоставили у периоду одрастања, а који се односе на (1) навике у коришћењу медија, (2) разумевање улоге медија у друштву, (3) очекивања у вези са тим улогама и (4) сопственом месту као кориснику истих. Следствено, и медијска писменост коју развијају у дигиталном окружењу је у складу са тим обрасцима који се манифестују “сада и овде”. Друга група налаза показује да постоји разлика између генерација у начинима на које приступају медијима, њиховим медијским праксама и облицима учешћа у онлајн простору. Резултати су показали да различите генерације имају различиту хијерархију приоритета медија (као технологија и садржаја) које користе, да медије виде на различит начин, те да су им очекивања и потребе од медија другачија. Генерација П је названа “генерацијом традиционалних медија”. Она медије види примарно као садржај. Интернету приступа на “традиционалан начин”, што подразумева информисање и заузимање позиције посматрача. Генерација Х је названа “микс-генерацијом” радија и онлајн штампе. Она је показала највећи степен комплементарности, односно укључивање нових без искључивања старих медија. За њу су медији најпре технологија која пружа различите могућности. Иако све генерације, генерално, мало учествују у онлајн дискусијама, коментарисању и критикама, ова генерација то ради више од других. Она развија облике “ликвидног грађанства”, које спаја парадоксе савремених демократија. Генерација М је “умрежена генерација”, која медије види примарно као простор у коме се информишу, забављају, уче и раде, односно у коме су стално повезани са другима. У овом истраживању је показала највећи ефекат истискивања старих медија у корист нових (Westlund & Fardigh, 2012). Она развија разноврсније облике партиципације у дигиталном простору, V и више од других генерација мобилише друге на акцију. Кроз своју онлајн праксу негује дигитално грађанство, више од других, креира сопствене садржаје и учествује у развијању “партиципативне културе” (Jenkins et al., 2006). За њу, у највећој мери, важи оно о чему је на почетку миленијума писала Кејт Фокс (Kate Fox): “носећи своју социјалну подршку у свом џепу, [знамо да] више нећемо ходати сами” (Fox, 2001). Све три генерације су показале да у њиховим медијским праксама и комуникацији посредованој новим технологијама доминира приватна комуникација (посредством сервиса за пренос порука), те да коментарисање, диксусије и критике, све оно што подразумева другачије мишљење и неслагање, негују у приватном онлајн простору, развијајући разне “модалитете приватног грађанства” (Papacharissi, 2010).

This dissertation deals with differences in media literacy among three generations of adults in the Republic of Serbia. Generations are named: Post-war generation or Generation P (1946-1964), Generation X (1965-1980) and Millennium or Generation M (1981-1995). All three generations belong to the "digital immigrants" (Prensky, 2001), and were born before the Internet was introduced in Serbia. They adapted to digital media in a different way, by introducing certain generational specificities into the online space. The main research question in this dissertation is: what forms of media literacy are developed by members of different generations in the course of their adaptation to the new, digital media and how they influence their participation in the digital environment? The study combines quantitative and qualitative research methods. Тhe unique online questionnaire was used to examine different generations’ media literacy. It was followed up by focus group interviews of respective generation members. The group discussion was used to identify "first contacts" (Mannheim, 1952) and broader media experiences around which each media generation was formed. Also, the focus groups provided additional explanations of the results of quantitative research. Bearing in mind the various approaches to media literacy today, the research started from the first definition that sees media literacy as "the ability to access, analyze, evaluate, and communicate messages in different forms" (Aufderheide, 1997), that is, "the ability to access, understand, critically evaluate and create media content" (EC COM, 2007). It further explored how three generations of adults differ in three key elements of media literacy: (1) access to the media and media content; (2) critical reading and evaluation of media and media content; and (3) the ability to create media content. Since media literacy is considered important for modern citizenship, and online "participative culture shifts the focus of literacy from individual expression to community involvement" (Jenkins et al., 2009: 4), the analysis also considered how these differences shape their online participation. Differences between categorical variables were measured by Chi-Square test. VII The main research findings can be divided into two groups. The first concerns the formation of three observed media generations in Serbia and their generational specifics. The second reveals differences among them when it comes to the media literacy. Following the theoretical framework set out by Goran Bolin in the formation of media generations (Bolin, 2017), the influence of two formative periods of life - early childhood and late adolescence - was confirmed. Namely, it was confirmed that generations bring patterns in the digital environment that have been established during their growing periods. Those patterns differ in relation to (1) their media habits, (2) understanding of the media role in society, (3) expectations regarding media roles and (4) their own place as media users. Accordingly, the media literacy they develop in the digital environment is "here and now" manifestation of these deeper patterns. The second set of findings relates to the differences between generations and the way they access media, their daily media practices and the ways they participate in online space. The results have shown that different generations have a different priorities according to media use (as technology and as content), they see media in a different way and, respectively, their needs and expectations from media differ. Generation P, the "generation of traditional media" sees the media primarily as content. This generation accesses the Internet in a "traditional way", to get informed and take the position of the observer. Generation X is called the "mix-generation" of radio and online press. This generation shows the greatest degree of complementarity - the inclusion of new, without the exclusion of the old media. The media is primarily seen as a technology that provides various opportunities. Although all generations are generally rarely involved in online discussions, commenting and criticizing, this generation does it more than the other two. It develops forms of "liquid citizenship" that combines the paradoxes of contemporary democracies. Generation M is a „networked generation “, it sees (digital) media primarily as a space that allows them to be connected with others, to get information, to entertain themselves and talk, to learn and work, all at the same time. In this study, this generation showed the greatest displacement effect – replacement of the old media in favor of the new (Fardigh & Westlund, 2012). In digital space, this generation develops more diverse forms of participation and more frequent mobilization of others to action. Through its online practice it fosters digital citizenship, creates their own content and participates in the development of a "participative culture" (Jenkins et al., 2006). The Generation M is best described by Kate Fox's words from the VIII beginning of the millennium: "Carrying your social support network in your pocket, you'll never walk alone" (Fox, 2001). Generally, all three generations have shown that private communications (through the messengers) dominate in their media practices and digital communication routines. Therefore, even commenting, discussing and criticizing - all that implies a different opinion and disagreement - they nurture in a private online area, developing various "modalities of private citizenship" (Papacharissi, 2010).