Кинестетичка сензитивност и соматосензорне функције као детерминанте квалитета писања

Abstract

Писање представља активност правилног графичког обликовања слова и сложен је психомоторички процес који је координисан комплексним нервним системом. Као вештина, од чијег квалитета зависи васпитно-образовни процес ученика, под утицајем је многобројних фактора. Кинестетичка сензитивност и соматосензорне функције су детерминанте писања, чије се учешће у вештини писања разликује у односу на присуство тешкоћа у писању, али и узраста ученика. Информације тактилне и кинестетичке сензитивности током писања омогућавају добијање повратних информација које укључују чуло додира, притиска, оријентације и позиције руку током писања које су веома важне за квалитет писања. Циљ ове студије јесте да се утврди утицај кинестетичке сензитивности и соматосензорних функција на квалитета писања ученика нижих разреда основношколског узраста, како код ученика са и без тешкоћа у писању, тако и код ученика који се налазе на почетку процеса описмењавања и ученика који су овладали овим процесом. У истраживању је учествовало 1156 ученика разредне наставе, који похађају осам београдских основних школа. Неки од значајних резултата овог истраживања говоре да ученици најбрже пишу приликом писања напамет (АС= 40,86) и писања по диктату (АС= 38,23), а брзина писања расте са узрастом (р= ,000). У анализи писања се међу праћеним индикаторима најчешће бележи неприкладан или недоследан притисак (12,5%), а присуство једног и више посматраних индикатора бележи се код скоро петине учесника истраживања (18,6%). Ученици са тешкоћама у писању су заступљени у 10,2% и они су равномерно распоређени по узрастима (р= ,546). Приликом процене кинестетичке сензитивности долазимо до сазнања да скоро половина испитаних ученика (44,2%) при манипулацији оловком користи зрели динамични тропрстни хват, а преко 90% ученика успешно изводи пробе приликом процене кинестетичке сензитивности. Отисак писања је код највишег процента ученика видљив до друге стране (43,1%), а конзистентност притиска је констатована код 85,6% ученика. Приликом процене соматосензорних функција испитани ученици су показали веома високу успешност у решавању задатака. Без грешака пробе су изведене у више од 90% случајева на свим задацима, док је највиши проценат грешака забележен на задацима графестезије и дискриминације јачине додира. Резултати показују да ученици без тешкоћа у писању остварују већу брзину писања (р= ,000) од ученика са тешкоћама у писању и бележе боља постигнућа приликом процене хвата оловке (р= ,000), извођења пробе кинестетичке сензитивности (р= ,000), конзистентности притиска (р= ,000) и процени соматосензорних функција (р= ,000). Повезаност брзине писања са кинестетичком сензитивности присутна је код обе групе ученика, а код ученика са тешкоћама у писању је слабија (r= ,29) у односу на повезаност читљивости рукописа и кинестетичке сензитивности (r= -,47). Повезаност брзине писања и соматосензорних функција није присутна код ученика са тешкоћама у писању. Међутим, дискриминација оштро-тупо јесте у корелацији са брзином писања (r= -,24) ученика се тешкоћама у писању, као и дискриминација јачине додира приликом писања напамет (r= -,19) и преписивања текста с веће раздаљине (r= -,18). Код обе групе ученика присутна је повезаност соматосензорних функција са читљивости рукописа, а код ученика са тешкоћама у писању јесте на нивоу ниске (r= ,24). Када се упореде постигнућа ученика у односу на фазу описмењавања долази се до резултата да међу ученицима који се налазе у почетној фази описмењавања и ученика који су писањем већ овладали постоје значајне разлике у брзини писања (р= ,000), али се деца с неадекватном брзином писања једнако дистрибуирају по фазама процеса описмењавања (р= ,223), па самим тим, нема повезаности тешкоћа у писању с фазом описмењавања (χ2(1)= ,59, р= ,443). Разлике у постигнућима ове две групе ученика бележе се приликом процене хвата оловке (р= ,000), приликом извођења пробе кинестетике сензитивности, (р= ,000), јачине притиска (р= ,000) и процене соматосензорних функција (р= ,000). Присутна је повезаност брзине писања и читљивости рукописа са кинестетичком сензитивности ученика који се налазе у почетној фази описмењавања (r= ,28; r= -,51) и ученика који су писањем овладали (r= ,22; r= -,50). Такође, утврђено је да постоји корелација брзине писања и читљивости рукописа са соматосензорним функцијама код ученика који се налазе у почетној фази описмењавања (r= 32; r= ,45) и ученика који су писањем овладали (r= ,26; r= ,52). Можемо закључити да код ученика са тешкоћама у писању постоји значајна повезаност кинестетичке сензитивности и брзине писања и читљивости рукописа, али она није значајнија у односу на ученике без тешкоћа у писању. Затим, код ученика са тешкоћама у писању не постоји значајна повезаност соматосензорних функција и брзине писања, док је присутна значајна повезаност соматосензорних функција и читљивости писања, али она није значајнија у односу на ученике без тешкоћа у писању. Такође, можемо закључити да не постоје разлике у повезаности кинестетичке сензитивности и соматосензорних функција са квалитетом писања ученика првог и другог разреда, у односу на ученике трећег и четвртог разреда. На основу ових резултата могу се дефинисати смернице које би омогућиле прилагођавање васпитно-образовног програма кроз мере индивидуализације, као и активности које треба реализовати у оквиру индивидуалног образовног плана, са циљом стимулације вештине писања. Улога дефектолога у овим активностима јесте неопходна због тога што су правовремена детекција ових потешкоћа и њихова стимулација изузетно важне, не само због повезаности развоја способности писања са школским постигнућима, већ и са формирањем личности ученика као био-психо-социјалне јединке

Writing is an activity of corrrect graphic letter designing and a complex psychomotor process which is coordinated by a complex nervous system. As a skill whose quality depends on the educational process of students, it is influenced by many factors. Kinesthetic sensitivity and somatosensory functions are determinants of writing, whose participation in writing skills differs in relation to the presence of writing difficulties, as well as the age of students. Information on tactile and kinesthetic sensitivity during writing allows reception of feedback that includes a sense of touch, pressure, orientation and hand posture for writing that are essential for writing quality improvement. The aim of this study is to examine the influence of kinesthetic sensitivity and somatosensory functions on the quality of writing with students of lower grades at primary school, both for the ones with and without difficulty in writing, those who are at the beginning of the literacy process and the ones who have already mastered this process. The research involved a sample of 1156 participants tested who attend eight Belgrade primary schools. Some of the confirmatory factor-analysis of this data set indicated significant results and suggested that in terms of the speed- related factor students write quickest when writing by memory (AS= 40.86) and by dictation (AS= 38.23), whilst writing speed increases with age (p= .000). In the analysis of writing, most frequently observed indicators are inappropriate or inconsistent pressure (12.5%), and the presence of one or more of the observed indicators is recorded in almost one fifth of the participants (18.6%). Students with writing difficulties cover 10.2% and they are evenly distributed by age (p= .546). On assessing kinesthetic sensitivity, we find that almost half of the tested students (44.2%) use mature dynamic tripod grip on using the pen at writing, and over 90% of students successfully carry out tests on assessing kinetic sensitivity. The printout of the writing is with the highest percentage of students visible up to the second page (43.1%), and consistency of pressure was found with 85.6% of students. On assessing somatosensory functions, the tested students showed outstanding results on solving tasks, and without trial errors they were performed in more than 90% of cases on all tasks, while the highest percentage of errors was recorded on tasks of graphestation and discrimination of touch strength. We have acknowledged that students without writing difficulties achieve higher writing speed (p= .000) than students with such problems and achieve much better results on evaluating the pencil grip (p= .000), taking a kinesthetic sensitivity test (p= .000), pressure consistency (p= .000) and evaluation of somatosensory functions (p= .000). The connectivity of the writing speed with kinesthetic sensitivity is present with both groups of students, and at students with writing difficulties it is weaker (r= .29) in relation to the connectivity between the readability of writing and the kinesthetic sensitivity (r= -.47). Connectivity of writing speed and somatosensory functions is not present at students with writing difficulties. However, discrimination is sharply dull in correlation with the writing speed (r= -.24) of the students with writing difficulties, as well as the discrimination of the touch strength when writing a memory (r= -.19) and rewriting the text from a greater distance (r= -.18). In both groups of students there is a connectivity of somatosensory functions with readability of writing. When comparing students' achievements in regard to the literacy phase, the results show that there are significant differences in writing speed between students in the initial phase of literacy and students who have already mastered writing (p= .000), but children with inadequate speed writing are equally distributed in stages of the literacy process (p= .223), thus there is no correlation of writing difficulties with the literacy phase (χ2 (1)=, 59, p= .443). Differences in the achievements of these two groups of students are recorded in the evaluation of the pencil grip (p= .000) on performing the sensitivity kinesthetics probe (p= .000), the pressure ratios (p= .000) and the evaluation of the somatosensory functions (p= .000). There is a connectivity between the speed and readability of writing with the kinesthetic sensitivity of students who are in the initial stage of literacy (r= .28; r= -.51) and students who have already mastered writing (r= .22; r= -.50). It was found that there is a correlation between the speed and readability of writing with somatosensory functions among students who are in the initial stage of literacy (r= .32; r= .45) and students who have already mastered writing (r= .26; r= .52). We can conclude that students with writing difficulties have a significant correlation between the kinesthetic sensitivity and the speed of writing and the legibility of the writing, but it is not significant in relation to students without writing difficulties. Then, students with difficulty in writing do not have a significant association of somatosensory functions and writing speeds, while there is a significant correlation between somatosensory functions and legibility of writing, but it is not significant in relation to students without writing difficulties. We can also conclude that there are no differences in the relationship between kinesthetic sensitivity and somatosensory functions with the quality of writing with the first and second grade students as compared to third-and fourth-graders. Based on these results, we can define guidelines that would allow the adjustment of the educational program through the measures of individualization, as well as the activities that should be realized within the individual educational program, with the stimulation of writing skills. Therefore, the role of the special educator in these activities is indispensable as the duly detection of these difficulties and their stimulation is important not only in terms of the development of the writing skills being tightly connected to school achievements, but also for the sake of the personal development of pupils as a bio-psycho-social individuals