Show simple item record

Application of human resources : the impact of a scholar who studied abroad in the development of Serbia

dc.contributor.advisorFilipović, Mirko
dc.contributor.otherKirin, Snežana
dc.contributor.otherMarković, Predrag
dc.contributor.otherBogdanović, Marija
dc.contributor.otherMilenković, Miloš
dc.creatorVasojević, Nena A.
dc.date.accessioned2020-01-27T12:22:13Z
dc.date.available2020-01-27T12:22:13Z
dc.date.available2020-07-03T09:16:40Z
dc.date.issued2019-01-30
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/11783
dc.identifier.urihttp://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=7114
dc.identifier.urihttps://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:20769/bdef:Content/download
dc.identifier.urihttp://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=51817487
dc.description.abstractУ расправама теоретичара из различитих научних области, тема људског ресурса све је присутнија. Међу економистима и стручњацима из сродних дисциплина преовладава сагласност да економски раст и развој, али и укупан друштвени напредак, у великој мери зависе од инвестиција у знање, односно све облике образовања и обуке целокупног становништва. Убрзана преоријентација, у развијеним економијама света, од сировинске компоненте ка оној људској, снажна је потврда места и улоге људског ресурса у њиховим развојним стратегијама. Људски ресурс, схваћен као учење и образовање, не јавља се само као битан фактор развоја индивидуалнoг потенцијалa већ и благостања друштва у целини. Препознавање значаја образовања за укупан развој земље подстиче, чак и развијене државе света, да стипендирањем студената подрже њихове напоре да своје професионално и укупно обрзовање унапреде у оним срединам које могу да им понуде највише. Значај овога, данас може да се уочи у образовним политикама развијених држава света као и у настојњу да се формира јединствен научни и образовни простор Европе. Србија је већ од 30-их и 40-их година 19 века, у свим фазама развоја, препознавала значај образовања за економски и друштвени напредак. Није само улагала напор да развије домаће школство, већ је најбоље ученике слала на школовање и усавршавање у иностранствo. Као једaн од најзначајнијих историчара истраживача у овој области, Љубинка Трговчевић-Митровић је описала државни план да се интелектуалнa елита Србије оформи на иностраним универзитетима, значајним у 19. веку. „То је период када почиње превласт рационализма и са њиме високо уважавање разноликих знања, па самим тим науке и образовања“ (Трговчевић, 2003). Циљ је био да се у свакој генерацији одаберу најдаровитији ученици, који ће затим бити послати на школовање у иностранство, и да се на тај начин допринесе модернизацији традиционалног друштва. Образовањем тих ученика у иностранству, стварала се кадровска база, која је омогућавала даљи развој образовног система Србије, и формирање аутохтоне интелигениције; истовремено се обезбеђивало да у српско друштвo продру, и у њему буду имплементиране, нове идеје које су развијене у иностранству. Тадашњи ученици-стипендисти преносили су најновија знања и достигнућа из различитих научних области у земљу, и тамо их неспутано даље развијали. Такво деловање омогућило је Србији да оствари значајне резултате на плану модернизације. Мирослава Перишић запажа да студије у иностранству нису биле само пут ка стицању образовања и стручног знања, већ и начин да се дође до драгоцених искустава, упознају друге културе, усвоје нове идеје, спознају друштвена кретања, открију различита политичка мишљења и развије самосвест. О улози у иностранству школованих стипендиста, као стратешком ресурсу Србије, и његовој повезаности са стратешким програмом развоја земље, није писано на нашим просторима. Миграције које се уочавају међу младим људима високог академског образовања могу да буду трајне или привремене. За стварање друштвене елите, посебно научне, није довољно само постојање талената; неопходно је и постојање одговарајуће друштвене средине која ће те таленте препознати и подржати, и помоћи им да дођу до изражаја. За настанак такве средине, важно је, између осталог, и признавања страних диплома тј. нострификација стечених квалификација. Признавање страних диплома је значајан фактор социо-економског развоја. Ефикасан систем признавања диплома стечених у иностранству не увећава само динамичност тржишта, кроз мобилност студената и наставног и научног кадра, већ омогућава стварање неопходних предуслова за прилив мозгова (brain gain) тј. повратак висококвалификованих стручњака у земљу. Прегледом домаће литературе установљено је да ни тема прилива мозгова до данас није обрађена са историјско-образовног аспекта. У домаћој стручној литератури, школовање у иностранству готово да није проучавано као фактор унапређења људског ресурса. Албијанић истиче да је утицај интелектуалног капитала на развој и конкурентност земље изузетно велики, да му се може приписати чак и више од 50% тог развоја (Албијанић, 2001: 122). Ово конкретно значи да земље које желе да се развијају морају да усмере инвестиције у образовање људи (знање). У том смислу, овај рад се ослања на проучавање постојеће литературе и емпиријских података, као и на непосредно искуство аутора. Испитавања и опсервације били су засновани на примени секвенцијалне методеsr
dc.description.abstractIn the debates of the theorists from different scientific fields, the topic of human resources has been continuously emerging. Among the economists and experts from related disciplines, there has been a prevailing consensus that economic growth and development, and an overall social development largely depend on the investments in knowledge, in other words, in all forms of education and learning of the entire population. An accelerated shift in the developed economies of the world from the raw material component to human, is a strong confirmation of the place and role of the human resource in their development strategies. Human resource, understood as learning and education, emerges as an important factor not only in the development of the individual potential but also in the welfare of society as a whole. This recognition of the importance of education for the overall development of a country encourages even the developed countries that by providing scholarships for students, support their efforts to improve their professional and overall education in those areas which can offer them the most. The importance of this issue today can be seen in education politics of the developed countries of the world and in the effort of forming the unique educational and scientific area of Europe. Since 1830s and 1840s, Serbia has, in all its stages of development, recognized the importance of education for the economic and social development. Not only did Serbia make an effort to develop domestic school system but also to send the best students abroad for education and professional training. Ljubinka Trgovcevic-Mitrovic, one of the most important historians in the research field, described the government plan of forming a Serbian intellectual elite in foreign universities in the 19th century. “This is a period when the predominance of rationalism begins and with it the high appreciation of the diversity of knowledge, and therefore science and education “ (Trgovcevic, 2003). The goal was to select the most talented students in each generation, who will then be sent to study abroad, and thus contribute to the modernization of the traditional society. With the education of these students abroad the personnel base was created, which enabled further development of the Serbian education system and the creation of indigenous intelligence while at the same time it allowed penetration and implementation of new ideas (that have been developed abroad) into the Serbian society. Scientists-scholars at that time were passing on to their country the best knowledge and achievements from different areas where they continued freely with their development. The result of such work had a significant effect on Serbia in terms of modernization. Miroslav Perisic notes that studying abroad was not only a path to education and professional skills, but also a way to gain valuable experience, learn about other cultures, adopt new ideas as well as the method of cognition of social movement, discover different political opinions and development of self-awareness. In our region, it has not been written about the role of education of the scholarship holders as a strategic resource of Serbia and its connection with the strategic program of the development of the country. Migrations that have been observed among young people of high academic education can be permanent or temporary. To create a social elite, particularly scientific, the existence of talent is not enough, it is essential that there is an appropriate social environment that will recognize them, support and help them to come to the fore. To create such an environment one of the conditions is the recognition of foreign degrees, ie. validation of acquired qualifications. All this represents very important factors of socio-economic development. Not only that the effective system of recognition of degrees increases dynamics of the market through the mobility of students, academic and scientific personnel, but also allows the creation of the preconditions necessary for the brain gain ie. the return of highly qualified experts into the country. Through a review of our scientific literature, we found out that this topic has not been looked at from the historical and educational aspect. In domestic professional literature, the importance of educating scholarship holders abroad was almost not studied as a human resource. Albijanic points out that the impact of the intellectual capital on the development and competitiveness of a country is of great importance and that it exceeds 50% of the development of a country (Albijanic, 2011: 122). This means that countries which seek development must direct their investments towards education of the people (knowledge). In that sense, this work relies on the study of the existing literature, empirical data, as well as on the direct experience of the author. Tests and observations were performed by using the sequential methoden
dc.formatapplication/pdf
dc.languagesr
dc.publisherУниверзитет у Београду, Студије при универзитетуsr
dc.relationinfo:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Integrated and Interdisciplinary Research (IIR or III)/47005/RS//
dc.rightsopenAccessen
dc.sourceУниверзитет у Београдуsr
dc.subjectЉудски ресурсиsr
dc.subjectHuman resourcesen
dc.subjectстипендистиsr
dc.subjectшколовањеsr
dc.subjectнострификацијаsr
dc.subjectдоприносsr
dc.subjectscholarship holdersen
dc.subjecteducationen
dc.subjectnostrificationen
dc.subjectcontributionen
dc.titleПримена људских ресурса : утицај стипендиста који су се школовали у иностранству на развој Србијеsr
dc.title.alternativeApplication of human resources : the impact of a scholar who studied abroad in the development of Serbiaen
dc.typedoctoralThesis
dc.rights.licenseBY-NC-ND
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/16703/IzvestajKomisije21615.pdf
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/16702/Disertacija.pdf


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record