Социометријски статус и социо-бихевиоралне карактеристике ученика са интелектуалном ометеношћу

Abstract

Иако постоји велики број истраживања о социо-бихевиоралним корелатима социометријског статуса ученика типичног развоја, мало је истраживања у којима је испитивана ова веза код ученика са интелектуалном ометеношћу, а која би могла да укажу на то који ниво очекивања имају деца са интелектуалном ометеношћу када ступају у интеракције са другом децом, која такође имају интелектуалну ометеност. Недостатак ових истраживања посебно је приметан када су питању ученици са лаком интелектуалном ометеношћу који похађају школе за ученике са сметњама у развоју. Стога је циљ овог рада био да се утврди веза између социометријског статуса и профила социо-бихевиоралног функционисања ученика са интелектуалном ометеношћу у средњим школама за ученике са сметњама у развоју, као и однос између самоперцепције социо-бихевиоралних карактеристика ученика са интелектуалном ометеношћу и перцепције базиране на процени вршњака и наставника. Финалним узорком истраживања обухваћено је укупно 159 ученика средњих школа (83 дечака и 76 девојчица) узраста од 15 година и два месеца до 20 година и 10 месеци. Испитаници су подељени у два подузорка – групу ученика са лаком интелектуалном ометеношћу који похађају школе за ученике са сметњама у развоју (N = 67) и контролну групу испитаника типичног развоја (N = 92). Подузорци су били уједначени према полу, при чему је уједначеност према полу забележена и унутар подузорака. Подаци о полу, узрасту, разреду, нивоу интелектуалног функционисања, школском успеху и броју изостанака добијени су социо-демографским упитником, посебно конструисаним за потребе овог истраживања. За прикупљање података о социометријском статусу коришћен је одговарајући социометријски упитник конструисан по узору на процену типа HIFTO (How I Feel Toward Others; Agard, Veldman, Kaufman, & Semmel, 1978, према Morrison, 1981). У оквиру ове процене употребљена су два критеријума социометријског избора – дружење током одмора (,,Колико би волео да се дружиш током одмора у школи са сваким од наведених ученика?”) и заједнички рад током часа (,,Колико би волео да радиш заједно на часу са сваким од наведених ученика?”). На основу социометријског испитивања ученици су разврстани у неколико социометријских група – популарне, одбачене, занемарене, контроверзне и просечне...

Although there is a great number of researches about socio-behavioral correlates of sociometric status of students of typical development, there are few researches where this correlation was studied in students with intellectual disability, and which could point to the level of expectancy for the children with intellectual disability when interacting with other children. The lack of these researches is particularly noticeable in students with mild intellectual disability who attend schools for students with disabilities. Therefore, the aim of this study was to determine the relation between sociometric status and the profile of socio-behavioral functioning of students with intellectual disabilities in secondary schools for students with disabilities, as well as the relationship between the self-perception of socio-behavioral characteristics of students with intellectual disabilities and the perception based on the estimation of their peers and teachers. The final sample of the research included totally 159 secondary school students (83 boys and 76 girls), aged between 15 years and 2 months and 20 years and 10 months. The students were divided into two subsamples – a group of students with mild intellectual disability who attend the school for students with disabilities (N = 67) and a control group of students of typical development (N = 92). For gathering data about sociometric status, the corresponding sociometric questionnaire was used, according to the estimation to the type HIFTO. The following two criteria of sociometric choice were used concerning this estimation – socializing during the school break and working together during lessons. The data on socio-behavioral characteristics were gathered by the implementation of several instruments of estimation. For self-estimation, peers' and teachers' estimation of socio-behavioral characteristics of students, the instrument created according to the estimation of “Guess Who” type was used. Total of 12 socio-behavioral features were covered by this instrument. The data about social skills of students, as well as the additional data about academic competence, were gathered by the implementation of teachers' version of the Social Skills Rating System, while the information about externalized and internalized problems were gathered according to the teachers' form of Achenbach System of Empirically Based Assessment...