Show simple item record

Viability of European ground squirrel population (Spermophilus citellus) under climate and land use change.

dc.contributor.advisorMilić, Dubravka
dc.contributor.advisorĆirović, Duško
dc.contributor.otherBjelić-Čabrilo, Olivera
dc.contributor.otherMilić, Dubravka
dc.contributor.otherĆirović, Duško
dc.contributor.otherMarković, Vladimir
dc.contributor.otherĐurđević, Vladimir
dc.creatorNikolić, Tijana
dc.date.accessioned2019-12-23T16:36:35Z
dc.date.available2019-12-23T16:36:35Z
dc.date.available2020-07-03T13:41:24Z
dc.date.issued2019-10-24
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/11568
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/Disertacija156621003506519.pdf?controlNumber=(BISIS)111036&fileName=156621003506519.pdf&id=13310&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=111036&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/IzvestajKomisije156621005169535.pdf?controlNumber=(BISIS)111036&fileName=156621005169535.pdf&id=13311&source=NaRDuS&language=srsr
dc.description.abstractU  radu  je  analiziran  odgovor  lokalnih  populacija  tekunice  u  Vojvodini  na promene  uslova  klime  i  korišćenja  zemljišta.  Odgovori  populacija  tekunice (tipičnog  predstavnika  otvorenih  staništa  i  idealnog  model  organizma)  na pomenute promene omogućiće razmatranje kako mere na regionalnom nivou: i) mogu unaprediti zaštitu i očuvanje tekunice ii) ublažiti efekti promene klime i korišćenja  zemljišta  iii)  mogu  usaglasiti  razvoj  poljoprivrede  sa  očuvanjem biodiverziteta travnatih ekosistema. Kako  bi  se  odgovorilo  na  pitanja  i  postavljene  hipoteze  u  radu  sprovedeno  je terensko  istraživanje,  korišćen  standardni  prostorni  pristup  i  ekološko modelovanje.  Sve  primenjene  tehnike  su  komplementarne  jedna  drugoj  u dobijanju  odgovora  na  postavljena  pitanja  gde  rezultati  jedne  analize predstavljaju  ulazne  podatke  za  drugu  analizu.  U  tezi  su  korišćeni   podaci dobijeni  na  osnovu  terenskog  mapiranja  lokalnih  populacija  i  podaci  iz eksperimenta  modelovanja  kao  i  serija  podataka  dobijena  cenzusom  kolonija tekunica i terenskim uzorkovanjem zemljišta i vegetacije. Rasprostranjenje  populacija  oblikuju  klimatski  uslovi  ali  pored  abiotičkih faktora  uslovljavaju  ih  i  biotički  faktori  i  kretanje  jedinki.  Promena  klime direktno  utiče  na  distribuciju  optimalnih  uslova.  Istraženo  je  u  kojoj  meri  će doći  do  promene  u  distribuciji  optimalnih  uslova  sredine  za  tekunicu. Potencijalna promena  analizirana je  uzimajući  u obzir klimatski scenario Max Plank  Instituta  sa  tri  rcp  projekcije  i  tri  generisana  prostorna  scenarijadistribucije  otvorenih  travnatih  staništa  u  Vojvodini.  Sagledavanje  mogućih efekata promene sredinskih uslova  dalo je  mogućnost da se ukaže na zone koja će  biti  ključne  za  očuvanje  populacija  tekunica  i  travnatih  ekosistema  u Vojvodini. Sledeće,  s  obzirom  da  disperzija  jedinki,  dostupnost  resursa  kao  i  delovanje lokalnih  faktora  ugrožavanja  (barijere,  menadžment  staništa,  varijabilnost sredinskih uslova, predatorstvo, poljoprivredne aktivnosti) oblikuju distribuciju populacija  u  prostoru,  u  radu  je  analiziran  i  uticaj  promene  ovih  faktora  na distribuciju populacija. Na području lokalnog slatino-stepskog koridora srednjeg Banata istražene su kompozicija biljnih vrsta, upravljanje na staništu, promena u kompoziciji okolnih poljoprivrednih kultura i dinamika populacije. Dobijene su informacije o efektima lokalnih uslova na prisustvo  kolonija,  veličinu kolonija i kondiciono stanje jedinki. Informacije dobijene u ovim poglavljima  su kasnije korišćeni  za  formiranju  seta  kriterijuma  radi  karakterizacije  svih  mapiranih staništa u Vojvodini. Dalje,  veliku  ulogu  u  poljoprivrednom  predelu  imaju  tranziciona  staništa  koja  povezuju  lokalne  populacije.  Identifikovanje  koja  tranziciona  staništa  koriste jedinke tekunice je ključno za očuvanje  populacija i  ublažavanje trena  opadanja brojnosti. Na terenu su mapirani distribucioni obrasci lokalnih kolonija tekunice i istraženo je da li postoje razlike na lokalnom i predeonom  nivou u distribuciji nastanjenih i napuštenih staništa na području Vojvodine. U  radu  je  dalje  analizirana  mapirana  mreža  staništa  lokalnih  populacija  i pretpostavljano  je  da  populacije  funkcionišu  i  održavaju  se  u  okviru metapopulacione strukture. Sa druge strane, veličina i površina koju zauzimaju potencijalne  metapopulacione  struktura  mapirane  mreže  staništa  koje  se razlikuju  u  odnosu  na  okupiranost,  kapacitet  i  povezanost  nisu  bile  poznate. Kako  bi  se  kvantifikovale  potencijalne  metapopulacione  jedinice  i  utvrdila vijabilnost  svake  definisane  pojedinačne  metapopulacione  mreže  korišćen  je metod ključnog fragmenta. Mapirane mreže evaluirane su iz perspektive samog taksona  i  testiran  je  potencijalni  disperzioni  kapacitet.  Proverena  je permeabilnost predeonog matriksa između mapiranih staništa i identifikovani su potencijalni koridori za jedinke. Ovakav pristup daje uvid  u koji deo predela  je značajno  i  neophodno  ulagati  ograničena  sredstva  za  zaštitu  prirode  unutar regiona Vojvodine. U  tezi  je  na  kraju  ocenjen  doprinos  trenutne  regionalne  konzervacione  prakse zaštiti  staništa  tekunice,  dat  pregled  slabih  tačaka  i  predlog  predeono adaptacionih mera koji će doprineti zaštiti i očuvanju populacije tekunice kao i mozaika otvorenih travnatih staništa.sr
dc.description.abstractThe study analyzes the  European ground squirrel (EGS) population  response to land use and climate change  in Vojvodina. The response  of the EGS population  (typical  species  of  open  grassland  habitats  and  the  ideal  model  organism)  to changes in  environmental conditions in this region will enable consideration of following measures at  the local and landscape level: i) effective protection and conservation of the EGS and habitat it relay on; ii) climate change and land use mitigation  and  adaptation  iii)  how  can  we  harmonize  the  development  of agriculture and preserve  the biodiversity of  grassland ecosystem  in agricultural settings. In order to answer the questions of this study, the field research was conducted, standard spatial approach and ecological modeling were employed. All applied techniques  are  complementary  to  one  another  in  obtaining  responses  to  the questions  asked.  The  results  of  one  analysis  represent  the  input  data  for  the following  one.  The  data  for  the  study  were  obtained:  from  EGS  local populations’  field  mapping,  from  the  modeling  experiment,  the  census campaigned and the field sampling of soil and vegetation. Distribution of populations, which in addition to abiotic factors are conditioned by biotic factors and movement of individuals were evaluated in the context of climate  change.  Climate  change  directly  affects  the  distribution  of  optimalconditions.  The  potential  changes  in  distribution  of  optimal  environmental conditions for EGS were assessed by considering  changes in abiotic factors and the  availability  of  grasslands.  The  climate  scenario  obtained  using  a  dynamic vegetation  map  with  three  rcp  projections  and  three  spatial  scenarios  for  the distribution of open grasslands were used. The extrapolation of a suitable area obtained  by  presence  only  model  Maxent  gives  the  possibility  to  point  to  the zones  that  will  be  crucial  for  preserving  the  populations  and  grassland ecosystems in future. Dispersion  of  individuals,  availability  of  resources  and  the  operation  of  local threats (e. g. barriers, habitat management, variability of the central conditions, predation, agricultural activities) shape the distribution of  populations in space and time. In the area of the local saline steppe corridor of the central Banat in Vojvodina  i)  the  composition  of  plant  species,  ii)  open  grassland  habitat management  iii)  changes  in  the  composition  of  surrounding  crops  and  iv) population  dynamics  of  EGS  have  been  investigated.  The  effects  of  local conditions on the presence, size of colonies and condition of the individuals  of EGS were assessed. The  information obtained in these chapters was later used to  form  a  set  of  criteria  for  the  characterization  of  all  mapped  habitats  in Vojvodina. In the agricultural area, transitional habitats connect local populations of many species. Identifying  transitional  habitats  which potentially  can  be used by focal species  is  key  to  protect  and  mitigate  population  decline.  For  this  purpose distribution  patterns  of  the  colonies  were  mapped  in  the  field.  The haracteristics  and  differences  among  mapped  patches  at  the  local  and  sub landscape scale were detected and evaluated. Later in the study the network of  mapped habitats patches was evaluated. It was assumed  that  mapped  populations  in  Vojvodina  function  within  several   metapopulations networks. However, the size and area of potential meta-population networks  are  likely  to  differ  in  relation  to  occupancy,  capacity  and  habitat connectivity. The knowledge of potential population units was  scarce. In  order to  quantify  the  potential  population  units,  to  determine  the  viability  and conservation  priority  of  each  defined  habitat  network  the  key  patch  approach was used. Mapped networks were evaluated from the perspective of the taxon itself  and potential dispersed capacity was tested. The ermeability of the matrix area,  connectivity  of  the  mapped  habitats  and  the  distribution  of  potential corridors  was  verified.  This  approach  gives an  opportunity  to  assess to  which part  of  the  area  and  population  it  is  necessary  to  invest  limited  resources  for nature protection in  Vojvodina.The contribution of  current regional conservation practice to protection of EGS was evaluated,  a brief overview of the weak points and the proposal of preciseadaptation  measures  that  should  be  taken  in  Vojvodina  are  presented  in  final chapter. The results of this study  propose the  development of  spatial adaption measures  and  conservation  design  that  will  contribute  not  only  in  preserving EGS and habitats it relay on  but also other wild plant and animal species  in this intensively used agricultural settings.en
dc.languagesr (latin script)
dc.publisherУниверзитет у Новом Саду, Природно-математички факултетsr
dc.relationinfo:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Integrated and Interdisciplinary Research (IIR or III)/43002/RS//
dc.rightsopenAccessen
dc.sourceУниверзитет у Новом Садуsr
dc.subjectTekunicasr
dc.subjectEuropean ground squirrelen
dc.subjectclimate changeen
dc.subjectsmall mammalsen
dc.subjectprotected areasen
dc.subjecthabitat networken
dc.subjectecological modelingen
dc.subjectopen grassland areasen
dc.subjectagroecological zoningen
dc.subjectspecies diversityen
dc.subjectactive conservation measures.en
dc.subjectpromena klimesr
dc.subjectsitni sisarisr
dc.subjectzaštićena područjasr
dc.subjectmreža staništasr
dc.subjectekološko modelovanjesr
dc.subjectotvorena travnata staništasr
dc.subjectekološko zoniranjesr
dc.subjectdiverzitet vrstasr
dc.subjectmere zaštite.sr
dc.titleVijabilnost populacije tekunice (Spermophilus citellus) pod uticajem promene klime i staništasr
dc.title.alternativeViability of European ground squirrel population (Spermophilus citellus) under climate and land use change.en
dc.typedoctoralThesissr
dc.rights.licenseBY-NC-ND
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/37665/IzvestajKomisije.pdf
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/37664/Disertacija.pdf


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record