Potreba za većim korišćenjem obnovljivih izvora energije je sve više prisutna. Tokom proteklih decenija, sve veće iskorišćenje rezervi fosilnih goriva, kao i pojava globalnog zagrevanja, jasno ukazuju da je neophodna promena u energetskoj politici. Ovakvo stanje dovodi do rasta značaja poljoprivrede kao izvora energije. Mogućnosti proizvodnje energije u poljoprivredi su velike: korišćenje biljnih ostataka, peletiranje, proizvodnja bioetanola, korišćenje geotermalne energije, energije vetra, itd. S druge strane, poljoprivredna gazdinstva sve teže ekonomski opstaju baveći se isključivo poljoprivrednom delatnošću. Sve je više zastupljen multifunkcionalni pristup u organizaciji i ekonomiji poljoprivrednih gazdinstava. Multifunkcionalni pristup podrazumeva korišćenje poljoprivrednih resursa u nepoljoprivredne namene (proizvodnja energije, turizam, ugostiteljstvo, sport, razonoda, itd).
Predmet istraživanja doktorske disertacije su organizaciono-ekonomski aspekti proizvodnje obnovljive ener...gije u okviru poljoprivrednih gazdinstava. Prilikom istraživanja, akcenat je bio na gazdinstvima koja se bave multifunkcionalnom poljoprivredom, odnosno proizvodnjom različitih vrsta energije. Cilj istraživanja je bio da se definišu i organizaciono-ekonomski kvantifikuju i uporede modeli za dopunsku proizvodnju različitih obnovljivih izvora na poljoprivrednim gazdinstvima, kao i da se uporede sa klasičnim modelima poljoprivrednih gazdinstava, zatim da se oceni i kvantifikuje uloga i uticaj države kroz mere agrarne politike, koji treba da omoguće ekonomsku isplativost dopunske proizvodnje energije iz poljoprivrede. Posmatrano je četiri modela multifunkcionalnih poljoprivrednih gazdinstava: model 1 - proizvodnja energije iz žetvenih ostataka; model 2 - bioetanol; model 3 - biogas i model 4 - eolska i geotermalna energija. Tokom istraživanja primenjene su kvalitativne i kvantitativne metode; analitičko-sintetičke metode za obradu podataka i donošenja zaključaka na osnovu dobijenih rezultata; induktivno-deduktivne metode prilikom zaključivanja na osnovu istraživanja i empirijskih podataka i teorijskih postavki u literaturi; metod komparacije prilikom istraživanja kako bi se na osnovu uočenog doneli određeni zaključci. Modelski pristup je korišćen prilikom utvrđivanja određenih karakteristika poljoprivrednih gazdinstava u različitim uslovima proizvodnje energije iz obnovljivih izvora. Prilikom određivanja proizvodnih i ekonomskih rezultata gazdinstava korišćena je tipologija poljoprivrednih gazdinstava prema ekonomskoj veličini i tipu proizvodnje, izvršena na bazi podataka i metodologije Popisa poljoprivrede 2012. Istraživanje gazdinstava koja se bave proizvodnjom energije iz obnovljivih izvora urađeno je metodom polustruktuiranog intervjua, a podaci su obrađeni osnovnim statističkim metodama. Modeli koji su predstavljeni u disertaciji su potvrdili polazne hipoteze i opravdali činjenicu da se multifunkcionalnost gazdinstava može zasnivati i na proizvodnji energije iz obnovnljivih izvora. Ova proizvodnja, u makroekonomskom okruženju u kojem se nalaze gazdinstva u Srbiji, doprinosi smanjenu troškova ovih gazdinstava, rastu prihoda i rastu konkurentnosti. Naravno, pravilno osmišljena i sprovedena agrarna politika je takođe od izuzetnog značaja u stvaranju tržišta održive energije i podsticanju poljoprivrednih proizvođača da se okrenu ovoj proizvodnji.
Faculty:
University Educons, Ecological Agriculture Faculty
Date:
04-07-2019
Keywords:
Proizvodnja energije / poljoprivredna gazdinstva / žetveni ostaci / bioetanol / biogas / eolska i geotermalna energija / agrarna politika
