Друштвена обележја савременог феминистичког покрета у Србији
Social features of the contemporary feminist movement in Serbia.
Author
Вуковић, АнаMentor
Antonić, SlobodanCommittee members
Vuletić, VladimirPetrović, Jasmina

Novaković, Nada
Metadata
Show full item recordAbstract
Рад, осим увода и закључка, има шест поглавља. У првом поглављу дефинише
се теоријско-методолошки оквир истраживања: основни појмови (феминизам,
друштвени покрет, пол/род, идентитет, идеологија итд), као и основне методе и
технике коришћене у истраживању. У другом поглављу излаже се историјски развој
феминизма на југословенском простору и његов утицај на друштвене промене
положаја жена код нас. У трећем поглављу даје се слика савременог феминистичког
покрета у Србији, са посебним освртом на период после распада бивше Југославије.
Пошто је, на тај начин, формулисан историјски и друштвени контекст у коме се налази
савремени феминистички покрет у Србији, у наредним поглављима рада изнети су
резултати комплексног искуственог истраживања које је спровела ауторка.
Истраживани су ставови и социодемографске карактеристике три групе жена:
1. феминисткиња; 2. политичарки и других активисткиња из државних органа који се
баве родном равноправношћу; као и 3. опште популације жена. У истраживању прв...е
две категорије коришћен је полуструктурисани дубински интервју, а узорак је
обезбеђен приступом „снежне грудве” (snow-ball sample). Током 2011-2012. године
обављено је 30 интервјуа са феминисткињама и 16 разговора са друштвено-активним
женама. Жене из опште популације обухваћене су анкетним истраживањем, на квотном
узорку од 188 испитаница, према образовној структури жена у Србији, а истраживање
је урађено у Београду, 2013. године.
Циљ овог комплексног истраживања био је да се утврди колико су
феминистичке идеје дубоко продрле како међу политичарке и друштвене
активисткиње, тако и међу жене из опште популације. Такође, ауторка је желела да
утврди који су основни ставови као и социо-демографске карактеристике
феминисткиња, како би их упоредила са друге две групације жена.
Социо-демографске карактеристике феминисткиња описане су у четвртом
поглављу. Утврђено је да већина феминисткиња потиче из средњег и вишег
друштвеног слоја; да је рођена и одрасла у урбаним срединама; да су очеви
феминисткиња углавном високообразовани и да су провели радни век као стручњаци;
да су мајке такође биле образованије од просечних жена свог времена, и врло често
описане као „веома самосвесне и снажне особе у породици”; огромна већина
феминисткиња су и саме високообразоване жене, углавном с факултетом друштвено-
хуманистичког усмерења; највише феминисткиња је запослено у јавном сектору или су
тамо радиле до пензионисања, а део њих је из јавног прешао у цивилни или приватни
сектор.
Ставовима феминисткиња, као и друштвено-активних жена, који се тичу
феминизма и положаја жена у Србији, посвећено је пето поглавље. Феминисткиње су
се углавном изјашњавале као припаднице либералне, радикалне,
марксистичке/социјалистичке и анархистичке струје феминизма, али и као квир-
феминисткиње, феминистичке уметнице, док је било испитаница и које нису желеле да
се определе само за једну струју. Утврђено је да идеолошка профилисаност унутар
феминисткиња расте са годинама старости испитаница. Већину феминисткиња
карактерише и лева политичка оријентација, али и остајање изван политичких
странака. Обично су атеисткиње, и сматрају да је у Србији превелик утицај Српске
православне цркве. Изричито су против ксенофобије, хомофобије, национализма и
повишено осетљиве на сваку врсту дискриминације.
Политичарке и друштвено-активне жене у органима за родну равноправност
такође су високообразоване и припадају средњој или вишој средњој класи, са сличним
социјалним пореклом као и феминисткиње. За њих је утврђено да у значајној мери
прихватају феминистичке ставове, али се слабо идентификују са феминистичким
покретом и с феминистичком идеологијом.
У шестом поглављу упоређени су ставови жена из опште популације и
феминисткиња о друштву и положају жена. Утврђено је да 64% жена из опште
популације које су страначки опредељене оптирају за странке деснице, чиме је
потврђена хипотеза да су феминисткиње знатно мање наклоњене конзервативним и
крајње десним странкама у односу на припаднице опште популације. Сличан налаз је
утврђен и у питању религиозности – наспрам феминисткиња које су по правилу
атеисткиње, стоји 82,7% религиозних жена из опште популације. Такође је утврђено да
знање о феминизму код обичних жена расте са степеном њиховог образовања. Уопште,
с порастом нивоа образовања жена расте подршка феминистичком пројекту, односно
више образовање даје слику стварности које је ближа феминистичкој перспективи.
Такође, што је жена образованија и млађа ближа је феминисткињама и по погледима на
абортус, као и по уверењу да је жена и даље неравноправна у српском друштву.
Противречност између налаза да свега 8,2% жена из опште популације себе види
као феминисткињу, и доста широког прихватања појединих феминистичких идеја –
попут права на абортус (брани га 81,3% испитаница) или виђења да су жене и даље
неравноправне (51,6%; равноправне: 23,4%), у раду се објашњава аверзијом која данас
постоји, посебно међу женама, према политици или идеологији. Велики део жена види
феминизам као превише идеологизован, „антимушки” политички пројекат и није рад да
учествује у политизацији тако осетљивог друштвеног, психолошког и емоционалног
питања као што је однос жена и мушкараца.
У закључку рада дат је преглед степена потврђености полазних истраживачких
хипотеза и констатована успешна испуњеност главног циља истраживања.
The work, apart from the introduction and the conclusion, has six chapters. The first
chapter defines the theoretical and methodological framework of research: basic concepts
(feminism, social movement, gender, identity, ideology, etc), as well as the basic methods and
techniques used in the research. The second chapter presents the historical development of
feminism in the Yugoslav space and its influence on the social changes in the position of
women in our country. The third chapter presents an image of the contemporary feminist
movement in Serbia, with a special focus on the period after the break-up of the former
Yugoslavia. Since, in this way, the historical and social context of the contemporary feminist
movement in Serbia is formulated, in the next chapters of work, the results of a complex
empiricall research carried out by the author are presented.
The attitudes and sociodemographic characteristics of three groups of women were
studied: 1. feminist; 2. politicians and other a...ctivists from state bodies dealing with gender
equality; as well as 3. general population of women. In the study of the first two categories, a
semi-structured depth interview was used, and the sample was provided with the approach of
a snow-ball sample. During 2011-2012. 30 interviews with feminists and 16 interviews with
socially active women were conducted. Women from the general population were surveyed,
on a quota sample of 188 respondents, according to the educational structure of women in
Serbia, and the research was done in Belgrade, 2013.
The aim of this complex research was to determine how feminist ideas penetrated
deeply among politicians and social activists, as well as among women from the general
population. Also, the author wanted to determine the basic attitudes and socio-demographic
characteristics of feminists, in order to compare them with the other two groups of women.
Socio-demographic characteristics of feminists are described in the fourth chapter. It
was found that most feminists originated from the middle and higher social strata; that they
were born and raised in urban areas; that fathers of feminists are mostly highly educated and
have spent a lifetime as experts; that mothers were also more educated than the average
women of their time, and very often described as "very self-conscious and powerful
individuals in the family"; the vast majority of feminists are women of high education, mostly
with the faculty of socio-humanistic orientation; most of the feminists are employed in the
public sector or have worked there until retirement, and part of them have been transferred
from public to civil or private sector.
Fifth chapter is dedicated to the attitudes of feminists as well as socially active women
who are concerned with feminism and the position of women in Serbia. The feminists mainly
expressed themselves as members of the liberal, radical, Marxist/socialist and anarchist
orientations of feminism, but also as queer-feminists, feminist artists, while there were
respondents who did not want to choose just one orientation. It was found that ideological
profiling within feminists is increasing with the age of the respondents. The majority of
feminists are characterized by left political orientation, but also staying outside of political
parties. They are usually atheists, and consider that the Serbian Orthodox Church has too
much influence in Serbia. They are explicitly against xenophobia, homophobia, nationalism
and highly sensitive to any kind of discrimination.
Politicians and socially active women in gender equality bodies are also highly
educated and belong to middle or upper middle classes, with similar social backgrounds as
feminists. It has been established for them to considerably accept feminist attitudes, but they
rarely identified with the feminist movement and feminist ideology.
The sixth chapter compares the attitudes of women from the general population and
feminists about the society and the position of women. It was found that 64% of women from
the general population who are party-appointed opt for the right-wing parties, thus confirming
the hypothesis that feminists are much less inclined towards conservative and far right parties
than members of the general population. A similar finding is also found in the question of
religiosity - in contrast to feminists who are, as a rule, atheist, 82.7% of the religious women
of the general population stand. It has also been found that knowledge of feminism among
ordinary women is growing with the degree of their education. In general, with the rise in the
level of education of women, there is growing support for a feminist project, that is, higher
education gives a picture of a reality that is closer to the feminist perspective. Also, as the
woman is more educated and younger, she is closer to feminists on abortion right, as well as
the belief that the woman is still unequal in Serbian society.
The contradiction between finding that only 8.2% of women in the general population
see themselves as feminists, and a fairly wide acceptance of certain feminist ideas - such as
the right to abortion (81.3% of the respondents defend it) or the view that women are still
unequal (51.6%, equal: 23.4%), in the dissertation is explained by the aversion that exists
today, especially among women, according to politics or ideology. A large proportion of
women see feminism as an overly ideologized, "anti-male" political project and it is not
willing to take part in the politicization of such a sensitive social, psychological and
emotional issue, such as the relationship between women and men.
The conclusion of the paper gives an overview of the degree of confirmation of the
initial research hypotheses and the successful fulfillment of the main research goal.