Радни спорови у вези са колективним отпуштањем запослених и методи за њихово решавање

Abstract

Kолективно отпуштање запослених представља комплексан феномен и маркантно обележје савременог економског поретка. У ери глобализације економије, праћене мобилношћу рада и капитала и јаком међудржавном и међукомпанијском конкуренцијом, смањење трошкова пословања постаје императив за очување и унапређење тржишне конкурентности и профитабилности. Истовремено, континуирани револуционалан технолошки напредак почев од последњих деценија двадесетог века довео је до драстичног опадања броја расположивих послова, као и стварања значајног броја квалификованих и специјализованих кадрова у свим научним и стручним областима. Наведене околности резултирају тиме да су трошкови радне снаге често први "на удару" мера за реорганизацију предузећа и консолидацију пословања, будући да је створено уверење да су запослени најлакше замењива ставка у пословању, те да колективно отпуштање запослених представља најмање ризичну меру за унапређење пословних резултата. Потреба за посебном заштитом запослених од негативних последица реструктурирања предузећа препозната је на међународном нивоу још шездесетих година прошлог века. Установљавање ове врсте правних правила наилазило је на отпор од стране послодаваца, будући да је отказ због пословних потреба предузећа традиционално схватан као суверено право послодаваца, средство флексибилног прилагођавања условима тржишне конкуренције, чије вршење не подлеже ригидним ограничењима заштитног радног законодавства. Компромис је постигнут усвајањем међународних радних стандарда, којима је послодавцима признато суверено управљачко право доношења економских одлука које резултирају колективним отпуштањима, али су уведена одређена ограничења самог поступка колективних отпуштања, у виду обавезе информисања и консултовања представника запослених и информисања надлежне јавне власти о предстојећим колективним отпуштањима.

Collective dismissal of employees is a complex phenomenon and a distinctive feature of the modern economic order. In the era of the globalization of the economy, accompanied by the mobility of labor and capital and strong inter-state and inter-company competition, the reduction of the operating costs becomes imperative for the preservation and improvement of market competitiveness and profitability. At the same time, the continuous revolutionary technological advancement, starting from the last decades of the twentieth century, has led to a drastic decline in the number of available jobs, as well as to the creation of a significant number of qualified and specialized staff in all scientific and professional fields. These circumstances result in the fact that manpower costs are often the first to "bore the brunt" of the measures for reorganization of the companies and business consolidation, since it has been established that the employees are the easiest substitutive item in the business, and that collective dismissal of employees represents the least risky measure for the improvement of business results. Need for special protection of employees against the negative repercussions of company restructuring has been recognized at the international level since the 1960s. The establishment of this kind of legal rules has been resisted by employers since the dismissal due to business needs of the company was traditionally conceived as the sovereign right of employers, an instrument of flexible adjustment to the conditions of market competition, whose performance is not subject to rigid restrictions of protective labor legislation. The compromise was achieved by the adoption of international labor standards, which gave employers the sovereign management right to make economic decisions resulting in collective dismissals, but certain restrictions on the collective dismissal procedure were introduced in the form of the obligation to inform and consult representatives of the employees and to inform the competent public authority about the upcoming collective dismissals. Parallel with the rules on special protection of employees in the case of collective dismissal, established by international legal sources, in the last decades of the last century the demands for "flexibility" and "deregulation" of the norms of the protective labor legislation, which are formalized at the communitarian level by formalizing the so-called concept of "flexicurity" in the first decade of this millennium, basic postulates of which are relativization of employment stability and the strengthening of an active employment policies and social security systems.