Fitohemijska analiza i antioksidantni kapacitet plodova trešnje inficiranih gljivom Monilinia laxa Aderh. i Ruhl

Abstract

Mrka trulež, čiji je prouzrokovač Monilinia laxa, spada u najčešče i najznačajnije bolesti ploda koštičavih voćaka, naročito trešnje. Cilj ovog rada je bio da se utvrde razlike u reakciji devet sorti plodova trešnje (različitih pomoloških osobina) prema mrkoj truleži, uzorkovanih sa oglednog dobra Departmana za voćarstvo i vinogradarstvo, Poljoprivredni fakultet Novi Sad na Rimskim Šančevima (koordinate: 45°20´N, 19°51´E). S obzirom da se u prirodnim uslovima plod trešnje može zaraziti od strane više patogena, biohemijski parametri su analizirani i na veštački inokulisanim plodovima. Ispitivane sorte su pokazale značajne razlike u pojavi oboljenja na plodu, kako u uslovima veštačke inokulacije, tako i u prirodnoj infekciji. U oba slučaja kod sorti su zabeležene različite ocene intenziteta zaraze, zavisno od sortimenta. Biohemijskom analizom plodova zabeležene su značajne razlike u sadržaju rastvorljivih proteina (SP), aktivnosti supereksid dismutaze (SOD), aktivnosti gvajakol peroksidaze (GPx), aktivnost pirogalol peroksidaze (PPx), lipidnoj peroksidaciji (LP). Utvrđene su značajne razlike u sadržaju šećera, organskih kiselinih i sekundarnih metabolita (fenoli, tanini, proantocijanidini, flavonoidi, antocijanini). Takođe rezultati su pokazali razlike u antioksidantnoj aktivnost (DPPH, FRAP, ABTS i TRC testovi). Na sadržaj sekundarnih biomolekula kao i na antioksidantnu aktivnost uticali su sorta, intenzitet zaraze ploda, kao i interakcija između ova dva faktora. Većina ispitivanih sorti je pokazala visok sadržaj polifenolnih komponenti, dok je u uslovima infekcije, Fitohemijska analiza i antioksidantni kapacitet plodova trešnje inficiranih gljivom Monilinia laxa Aderh i Ruhl, B. Borković sadržaj ovih parametara bio značajno niži. Na osnovu dobijenih razultata, sadržaj sekundarnih metabolita se može koristiti kao jedan od parametara u oceni otpornosti sorti trešnje prema mrkoj truleži. Datum