Show simple item record

Estimating the effectiveness of protected areas and IBA network in the conservation of selected bird species in Serbia

dc.contributor.advisorMilic, Dubravka
dc.contributor.otherVujić, Ante
dc.contributor.otherMilic, Dubravka
dc.contributor.otherBjelić-Čabrilo, Olivera
dc.contributor.otherKostić, Desanka
dc.contributor.otherSkorić, Stefan
dc.creatorRadišić, Dimitrije
dc.date.accessioned2019-09-27T10:52:38Z
dc.date.available2019-09-27T10:52:38Z
dc.date.available2020-07-03T13:40:18Z
dc.date.issued2019-09-23
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/11382
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/Disertacija156293225305837.pdf?controlNumber=(BISIS)110896&fileName=156293225305837.pdf&id=13167&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=110896&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/IzvestajKomisije156293226144332.pdf?controlNumber=(BISIS)110896&fileName=156293226144332.pdf&id=13168&source=NaRDuS&language=srsr
dc.description.abstractU  radu  je  analizirana  efektivnost  zaštićenih područja  Srbije  u  sadašnjosti  i  budućnosti  na osnovu  zastupljenosti  povoljnih  staništa  i centara  diverziteta  116  običnih  vrsta  ptica odabranih na osnovu 11 kriterijuma. Zasebno su evaluirana  zaštićena  prirodna  dobara, međunarodno značajna područja za ptice (IBA) i mreža nastala preklapanjem dva tipa zaštićenih područja.  Povoljna  staništa  istraživanih  vrsta utvrđena su modelovanjem distribucije vrsta uz pomoć  MaxEnt  pristupa,  a  modeli  distribucije projektovani  su  na  četiri  različita  scenarija klimatskih  promena  u  budućnosti  (2050. godina).  IBA  mreža  pokazala  se  kao  značajno efektivnija za zaštitu staništa istraživanih vrsta i centara  njihvog  diverziteta  u  odnosu  na  mrežu zaštićenih  prirodnih  dobara,  a  slična  situacija predviđena  je  i  u  budućnosti.  Oba  tipa zaštićenih  područja  pokrivala  su  u  proseku srazmerno  mali  procenat  povoljnih  staništa istraživanih  vrsta  (zaštićena  prirodna  dobra  – 10,4%;  IBA  –  21,9%)  i  dovela  su  do ostvarivanja konzervacionih ciljeva malog broja vrsta (zaštićena prirodna dobra  –  11; IBA  -  37), dok  su  centri  diverziteta  istraživanih  vrstasrazmerno  slabo  zastupljeni  unutar  obe  mreže (zaštićena  prirodna  dobra  –  9,8%;  IBA  – 25,4%).  Zaštićena  područja  nisu  pokazale značajno  veću  efektivnost  za  konzervaciono prioritetnt  vrste  i  njihov  diverzitet.  Zaštićena prirodna  dobra  i  IBA  mreža  u  Srbiji  značajno bolje  pokrivaju  staništa  i  centre  diverziteta šumskih vrsta i vrsta kamenjara, klisura i litica, dok  su  povoljna  staništa  i  centri  diverziteta gnezdarica  poljoprivrednih  staništa,  naselja  i vodenih  staništa  izrazito  slabo  zastupljena. Staništa  gnezdarica  nizijskih  poljoprivrednih staništa  naročito  su  slabo  zastupljena  unutar zaštićenih  prirodnih  dobara  i  IBA  mreže,  koja za  ovu  grupu  nisu  dovela  do  postizanja konzervacionih  ciljeva.  Razlike  u  efektivnosti zaštićenih  područja  za  gnezdarice  različitih tipova  staništa  u  budućnosti  će  se  generalno povećavati,  usled  predviđenog  smanjivanja areala većine šumskih vrsta koje će se povlačiti u  zaštitom  bolje  pokrivene  planinske  predele  i širenja areala većine gnezdarica poljoprivrednih i  vodenih  staništa  na  nezaštićena  nizijska područja. Za deo vrsta među kojima dominiraju gnezdarice  brdsko-planinskih  šumskih  i  drugih prirodnih  staništa  glavna  strategija  zaštite podrazumeva  precizno  proširenje  granica sadašnjih  zaštićenih  područja  uz  upravljanje orentisano  ka  očuvanju  prirodnih  staništa  i smanjenju  iskorišćavanja  resursa.  Sa  druge strane,  za  većinu  gnezdarica  poljoprivrednih  i travnih staništa, naročito u nizijskim predelima, efektivna  strategija  bila  bi   definisanje  potpuno novih  i  prostranih  zaštićenih  područja orijentisanih  ka  održavanju  povoljnog  režima upravljanja  i  korišćenja  prostora.  Rad  ukazuje na velike mogućnosti korišćenja nesistematično prikupljenih  podataka  profesionalnih  i amaterskih  ornitologa  uz  primenu  tehnika modelovanja  distribucije  vrsta,  ali  naglašava potrebu  za  pokretanjem  širokih  programa sistematskog  popisa,  kartiranja  i  monitoringa običnih vrsta ptica.sr
dc.description.abstractThe  study   analyzes  the  effectiveness  of protected areas in Serbia presently as well as in the  future,  based  on  the  representation  of suitable habitats and centers of diversity for 116 common  species of  birds,  selected on the  basis of  11  criteria.  Nationally  protected  areas, Important  Bird  and  Biodiversity  areas  (IBAs) and  networks formed  by overlapping these two types  of  protected  areas  have  been  evaluated separately. Suitable habitats of the species in the study  were  determined  by  species  distribution modeling  using  the  MaxEnt  approach,  and  the distribution  models  were  projected  to  four different  climate  change  scenarios  in  future (year  2050).  The  IBA  network  proved  to  be significantly more effective for the  protection of habitats  of  studied  species  and  centers  of  their diversity, compared  to the network of nationally protected  areas,  and  a  similar  situation  is projected for the future. Both types of protected areas  on  average  covered  a  relatively  small percentage of suitable habitats for most species (10.4%  in  nationaly  protected  areas,  21.9%  in IBA)  and  meet  conservation  goals  only  for  a  small  number  of  species  (11  for  nationaly protected  areas,  37  for  IBA).  Diversity  centers for  species  in  the  study  are  relatively  poorlyrepresented within all three networks  (9.8% for nationaly  protected  areas  and  25.4%  for  IBA). Protected  areas  did  not  show  significantly higher  effectiveness  for  the  conservation  of priority  species  and  their  diversity.  Nationaly protected  areas  and  the  IBA  network  in  Serbia have  a  significantly  better  coverage  of  habitats and  centers  of  diversity  for  forest  species  and species  of  rocky  habitats,  cliffs  and  gorges, while  suitable  habitats  and  centers  of  diversity for breeding birds of farmlands, settlements and aquatic  habitats  are  very  poorly  represented. Habitats of breeding birds of lowland  armlands are  particularly  poorly  represented  within protected  natural  assets  and  the  IBA  network, and this measure does not meet the conservation goals for this group of birds. Differences in the effectiveness  of  protected  areas  for  breeding birds  of  various  habitat  types  will  generally increase  in  the  future,  due  to  the  anticipated range decrease  for  most forest species that will withdraw  to  the  better  conserved  mountainous areas, whereas range of the majority o f breeding birds  of  farmland  and  aquatic  habitats  will  be expanded  to  unprotected  lowland  areas.  For some  of  the  species,  mostly  birds  of  hill  and mountain  forests and other natural  habitats, the main  conservation  strategy  implies  precise boundaries  extension  of  the  current  protected areas  with  management  directed  towards preserving  natural  habitats  and  reducing  the utilization  of  resources.  On  the  other  hand,  for most  of  the  farmland  and  grassland  species, especially in the lowlands, an effective strategy would  be  to  define  completely  new  and spacious  protected  areas  oriented  towards maintaining a favorable regime for management and  landuse. The  study  demonstrates that there are  great  possibilities  of  using  nonsystematically  collected  data  from  professiona l and  amateur  ornithologists,  for  application  in species  distribution  modeling,  but  also emphasizes  the  need  to  launch  extensive programs for systematic inventory, mapping and monitoring of common bird species.en
dc.languagesr (latin script)
dc.publisherУниверзитет у Новом Саду, Природно-математички факултетsr
dc.relationinfo:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Basic Research (BR or ON)/173002/RS//
dc.rightsopenAccessen
dc.rights.urihttps://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/
dc.sourceУниверзитет у Новом Садуsr
dc.subjectPticesr
dc.subjectBirdsen
dc.subjectzaštićena područjasr
dc.subjectmeđunarodno značajna područja za pticesr
dc.subjectmodelovanje distribucije vrstasr
dc.subjectGap analizasr
dc.subjectdiverzitet vrstasr
dc.subjectmere zaštitesr
dc.subjectprotected areasen
dc.subjectImportant bird and biodiversity area – IBAen
dc.subjectspecies distribution modelingen
dc.subjectGap analysisen
dc.subjectSpecies diversityen
dc.subjectconservation actionsen
dc.subjectIBAsr
dc.titleProcena efektivnosti zaštićenih područja i IBA mreže za odabrane vrsta ptica u Srbijisr
dc.title.alternativeEstimating the effectiveness of protected areas and IBA network in the conservation of selected bird species in Serbiaen
dc.typedoctoralThesisen
dc.rights.licenseBY-NC-ND
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/37324/Disertacija.pdf
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/37325/IzvestajKomisije.pdf
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_11382


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record

openAccess
Except where otherwise noted, this item's license is described as openAccess