Хронични и акутни ефекти изоинерцијалног тренинга на доминантне моторичке способности кошаркаша јуниорског узраста

Abstract

Циљ истраживања је да се утврде ефекти 8 недеља изоинерцијалног тренинга на доминантне моторичке способности кошаркаша. Испитаници, 36 кошаркаша јуниорског узраста (17.58±0.50 година) су подељени у 3 групе: прву експерименталну (ЕСС; n=12) која је вежбала тренинге снаге на изоинерцијалном тренажеру, другу експерименталну (CON; n=12) која је вежбала традиционални изодинамички тренинг снаге са слободним теговима, и контролну групу (KON; n=12) која није вежбала тренинге снаге. Током есперименталног програма ЕСС и CON групе су имале укупно по 12 тренинга снаге са истоветним бројем серија и понављања. На крају четврте недеље код обе експерименталне групе спроведен је тест постактивацијске потенцијације (ПАП) како би се утврдили акутни ефекти различитих метода тренинга у 4 временске тачке: 2, 4, 8 и 15 минута након вежби са оптерећењем. Резултати су показали да постоји статистички значајна разлика као последица примене различитих метода тренинга снаге у трајању од 8 недеља при чему је изоинерцијални тренинг довео до значајно бољих резултата у варијаблама скокова SJ, CMJ, VJ и у скоку са леве ноге CMJLN, затим у тесту спринта 5 m и тестовима агилности Т тест и 505 са окретом око десне ноге. Нису утврђене статистички значајне разлике у тестовима изометријске снаге, скока са десне ноге CMJDN, трчања 20 m и тесту агилности 505 са окретом око леве ноге. У тесту ПАП ефеката није било статистички значајне разлике у резултатима као последице различитих метода вежбања. При томе, СОN група је имала значајно побољшање у тесту скока VJ док је код ЕСС групе значајан ефекат у варијаблама скока VJ и Т тест агилности. Није било значајних ефеката ПАП у тестовима трчања 5 и 20 метара. Добијени резултати указују да изоинерцијални тренинг у трајању од 8 недеља доводи до бољих резултата у развоју експлозивне снаге, брзине и агилности младих кошаркаша у поређењу са традиционалним изодинамичким тренингом, али не и у ПАП ефектима. У складу с тим, тренери и кондициони тренери би требали да у раду са младим спортистима користе и ову методу тренинга снаге.

Cilj istraživanja je da se utvrde efekti 8 nedelja izoinercijalnog treninga na dominantne motoričke sposobnosti košarkaša. Ispitanici, 36 košarkaša juniorskog uzrasta (17.58±0.50 godina) su podeljeni u 3 grupe: prvu eksperimentalnu (ESS; n=12) koja je vežbala treninge snage na izoinercijalnom trenažeru, drugu eksperimentalnu (CON; n=12) koja je vežbala tradicionalni izodinamički trening snage sa slobodnim tegovima, i kontrolnu grupu (KON; n=12) koja nije vežbala treninge snage. Tokom esperimentalnog programa ESS i CON grupe su imale ukupno po 12 treninga snage sa istovetnim brojem serija i ponavljanja. Na kraju četvrte nedelje kod obe eksperimentalne grupe sproveden je test postaktivacijske potencijacije (PAP) kako bi se utvrdili akutni efekti različitih metoda treninga u 4 vremenske tačke: 2, 4, 8 i 15 minuta nakon vežbi sa opterećenjem. Rezultati su pokazali da postoji statistički značajna razlika kao posledica primene različitih metoda treninga snage u trajanju od 8 nedelja pri čemu je izoinercijalni trening doveo do značajno boljih rezultata u varijablama skokova SJ, CMJ, VJ i u skoku sa leve noge CMJLN, zatim u testu sprinta 5 m i testovima agilnosti T test i 505 sa okretom oko desne noge. Nisu utvrđene statistički značajne razlike u testovima izometrijske snage, skoka sa desne noge CMJDN, trčanja 20 m i testu agilnosti 505 sa okretom oko leve noge. U testu PAP efekata nije bilo statistički značajne razlike u rezultatima kao posledice različitih metoda vežbanja. Pri tome, SON grupa je imala značajno poboljšanje u testu skoka VJ dok je kod ESS grupe značajan efekat u varijablama skoka VJ i T test agilnosti. Nije bilo značajnih efekata PAP u testovima trčanja 5 i 20 metara. Dobijeni rezultati ukazuju da izoinercijalni trening u trajanju od 8 nedelja dovodi do boljih rezultata u razvoju eksplozivne snage, brzine i agilnosti mladih košarkaša u poređenju sa tradicionalnim izodinamičkim treningom, ali ne i u PAP efektima. U skladu s tim, treneri i kondicioni treneri bi trebali da u radu sa mladim sportistima koriste i ovu metodu treninga snage.

The aim of this research is to determine the effects of an 8-week isoinertial training on dominant motor abilities of basketball players. Examinees, i.e. 36 junior basketball players, (17.58±0.50 years) are divided into 3 groups: the first experimental group (ECC; n=12) which took strength training exercises on isoinertial training device, the second experimental (CON; n=12) which took traditional isodynamic strength training with free weights, and a control group (CON; n=12) which did not take any strength training exercises. During the experimental program, the ECC and CON groups had 12 strength training sessions in total including the same number of series and repetitions. At the end of the fourth week, both experimental groups were tested for post-activational potentiation (PAP) in order to determine acute effects of different training methods in 4 time points: 2, 4, 8 and 15 minutes after loading exercises. The findings indicate that there is a statistically significant difference as a result of the application of different strength training methods lasting for 8 weeks, since the isoinertial training brought about significantly better results in the variables of jumps SJ, CMJ, VJ and jump off the left foot CMJLN, as well as in the 5m sprint test and agility tests (T-test and 505 test with turn on the right leg). No statistically significat differences were found in tests of: isometric strength, jump off the right foot CMJDN, 20m run and 505 agility test with the turn on the left leg. Also, there were no statistically significant differences as a result of different exercise methods in the PAP test. In that process, CON group had significant improvement in VJ jump test, whereas in ECC group a significant effect was found in the variables of VJ and agility T-test. The 5m and 20m run tests showed no significant PAP effects either. In comparison with the traditional isodynamic training, the findings indicate that isoinertial training lasting for 8 weeks gives rise to better results in the development of explosive strength, speed and agility of young basketball players. Accordingly, coaches and trainers should use this method of strength training in work with young athletes.