Акутни ефекти различитих садржаја уводно-припремног дела тренинга на моторичке способности и неуромишићну адаптацију кошаркаша

Abstract

Циљ рада: Циљ истраживања је да се утврди разлика у акутним ефектима статичког (СИ) и динамичког истезања (ДИ), у комбинацији са специфичним кошаркашким загревањем (СКЗ), на флексибилност, експлозивну снагу ногу, брзину, агилност и неуромишићну адаптацију кошаркаша јуниорског узраста. Методе: Истраживање у оквиру ове докторске тезе су чинила два одвојена експеримента, један спроведен у теренским условима, и други спроведен у лабораторијским. Оба су била „cross-over“ дизајна. У теренском експерименту је учествовало 46 кошаркаша (узраста 17±0,83 година), док је у лабораторијском учествовало 12 (узраста 17,7±0,49 година). У теренском експерименту су тестиране четири моторичке способности. За процену флексибилности коришћен је тест досезања у седећем претклону, експлозивна снага ногу је процењивана уз помоћ вертикалног скока са контактне плоче, брзина трчањем на 20 метара, док је Т тест коришћен за процену агилности. У лабораторијском експерименту је као мера неурофизиолошке адаптације коришћена промена ексцитабилности α-мотонеурона, која је представљена као однос Хофмановог (Х) рефлекса и М таласа (Х/М). За њихово одређивање се користио Medelec ST-10 стимулатор (Medelec, Old Woking, UK). Површинске електромиографске електроде су биле постављене на унутрашњој глави m.gastrocnemius-a одскочне ноге, применом тзв. „belly-tendon“ монтаже. Као третмани, у оба експеримента су коришћени протокол статичког и протокол динамичког истезања, уз комбинацију са специфичним кошаркашким загревањем. Мерења су се у оба експеримента изводила у 3 временске тачке и то пре протокола истезања, одмах након протокола истезања (а пре специфичног кошаркашког загревања) и одмах након специфичног кошаркашког загревања. Резултати: Резултати истраживања показују да постоје одређене разлике акутних ефеката комбинација протокола СИ+СКЗ и ДИ+СКЗ. Комбинација протокола СИ+СКЗ је повољније утицала на експлозивну снагу ногу и на агилност кошаркаша јуниорског узраста. Ефекти обе комбинације протокола су били готово идентични на флексибилност, а разлика је изостала и у ефектима на брзину, иако је пре СКЗ био уочљив негативан ефекат СИ. Однос Х/М се значајно разликовао одмах након истезања, када је СИ значајно оборило однос, али су се те разлике изгубиле након примене СКЗ. Закључак: Посматрајући ефекте комбинације протокола СИ+СКЗ и ДИ+СКЗ на моторичке способности и неуромишићну адаптацију кошаркаша јуниорског узраста, може се закључити да је примена СИ+СКЗ препоручљивија у свакодневном тренингу и такмичењу.

Cilj rada: Cilj istraživanja je da se utvrdi razlika u akutnim efektima statičkog (SI) i dinamičkog istezanja (DI), u kombinaciji sa specifičnim košarkaškim zagrevanjem (SKZ), na fleksibilnost, eksplozivnu snagu nogu, brzinu, agilnost i neuromišićnu adaptaciju košarkaša juniorskog uzrasta. Metode: Istraživanje u okviru ove doktorske teze su činila dva odvojena eksperimenta, jedan sproveden u terenskim uslovima, i drugi sproveden u laboratorijskim. Oba su bila „cross-over“ dizajna. U terenskom eksperimentu je učestvovalo 46 košarkaša (uzrasta 17±0,83 godina), dok je u laboratorijskom učestvovalo 12 (uzrasta 17,7±0,49 godina). U terenskom eksperimentu su testirane četiri motoričke sposobnosti. Za procenu fleksibilnosti korišćen je test dosezanja u sedećem pretklonu, eksplozivna snaga nogu je procenjivana uz pomoć vertikalnog skoka sa kontaktne ploče, brzina trčanjem na 20 metara, dok je T test korišćen za procenu agilnosti. U laboratorijskom eksperimentu je kao mera neurofiziološke adaptacije korišćena promena ekscitabilnosti α-motoneurona, koja je predstavljena kao odnos Hofmanovog (H) refleksa i M talasa (H/M). Za njihovo određivanje se koristio Medelec ST-10 stimulator (Medelec, Old Woking, UK). Površinske elektromiografske elektrode su bile postavljene na unutrašnjoj glavi m.gastrocnemius-a odskočne noge, primenom tzv. „belly-tendon“ montaže. Kao tretmani, u oba eksperimenta su korišćeni protokol statičkog i protokol dinamičkog istezanja, uz kombinaciju sa specifičnim košarkaškim zagrevanjem. Merenja su se u oba eksperimenta izvodila u 3 vremenske tačke i to pre protokola istezanja, odmah nakon protokola istezanja (a pre specifičnog košarkaškog zagrevanja) i odmah nakon specifičnog košarkaškog zagrevanja. Rezultati: Rezultati istraživanja pokazuju da postoje određene razlike akutnih efekata kombinacija protokola SI+SKZ i DI+SKZ. Kombinacija protokola SI+SKZ je povoljnije uticala na eksplozivnu snagu nogu i na agilnost košarkaša juniorskog uzrasta. Efekti obe kombinacije protokola su bili gotovo identični na fleksibilnost, a razlika je izostala i u efektima na brzinu, iako je pre SKZ bio uočljiv negativan efekat SI. Odnos H/M se značajno razlikovao odmah nakon istezanja, kada je SI značajno oborilo odnos, ali su se te razlike izgubile nakon primene SKZ. Zaključak: Posmatrajući efekte kombinacije protokola SI+SKZ i DI+SKZ na motoričke sposobnosti i neuromišićnu adaptaciju košarkaša juniorskog uzrasta, može se zaključiti da je primena SI+SKZ preporučljivija u svakodnevnom treningu i takmičenju.

Objective: The aim of this study was to determine the difference of acute effects of static stretching (SS) and dynamic stretching (DS), in combination with specific basketball warm-up (SBWU), on flexibility, explosive leg strength, speed, agility and neuromuscular adaptation of basketball players U18. Methods: This study consisted of two separated experiments, first in field conditions, and second conducted in laboratory. Both had „cross-over“ design. Forty-six basketball players (age: 17±0,83 years) participated in field experiment, while twelve participated in laboratory experiment (age 17,7±0,49 years). In field experiment, four motor abilities were tested. Seat and rech test was used for the evaluation of flexibility, explosive leg strength was evaluated by vertical jump from contact plate, speed by 20m run, and T test was used for agility testing. In laboratory experiment, the excitability of α-motoneuron was taken for the evaluation of neuromuscular adaptation. It is presented as a ratio of the maximal amplitudes of Hoffman (H) reflex and M wave (H/M). For their determining we used Medelec ST-10 stimulator (Medelec, Old Woking, UK). Surface electromyographic (EMG) electrodes were placed over the m.gastrocnemius medialis, and Achilles tendon, in a „belly-tendon“ montage. In both experiments, SS protocol and DS protocol, in the combination with SBWU, were used as a treatment. Measures were taken in 3 time points: before the stretching, immediately after stretching (and before SBWU) and immediately after the SBWU. Results: Results of this study showed that there are certain differences in acute effects of combination of protocols SS+SBWU and DS+SBWU. Combination of protocols SS+SBWU had more positive influence on explosive leg strength and agility of U18 basketball players. The effects of both protocols were almost the same on flexibility, and there was no noticeable difference in effects on speed, although before SBWU there was significant negative of SS. Immediately after the stretching there was significant difference in H/M ratio, it was significantly lower after the SS, but after the application of SBWU, differences disappeared. Conlcusion: Regarding the effects of SS+SBWU and DS+SBWU protocols on motor abilities and neuromuscular adaptation of U18 basketball players, it could be concluded that the use of SS+SBWU is more preferrable in everyday practice and competition.