Зидно сликарство цркве Преображења Христовог у манастиру Зрзе

Abstract

Предмет проучавања докторске дисертације је зидно сликарство цркве Преображења Христовог у манастиру Зрзе код Прилепа. Осим програмско-иконографских, рад се бави и проучавањем стилских особености живописа, који је уобличаван током дужег временског периода. Првобитно скромна баштинска црква монаха Германа, некадашњег властелина цара Душана, временом је прерасла у један од важнијих монашких центара на тлу средњовековне Србије. На њеним зидовима се може пратити готово непрекинут уметнички развој од XIV до XIX века. Предмет нашег истраживања је, међутим, ограничен на живопис XIV, XVI и XVII века. Првобитно сликарство монаха Германа сачувано је у неколико занемарљивих фрагмената, тако да најстарији сликани слој данас представља онај из времена његових наследника, унука Прибила и Пријезде, каснијих митрополита Јована и јеромонаха Макарија, који су и сами оставили значајан траг у оновременој уметности. Још као мирјани, побринули су се да 1368-1369. године буде осликана припрата коју је уз цркву накнадно дозидао њихов отац Хајко, који се упокојио и у цркви био сахрањен као монах Харитон. Особеност овог сликарства лежи у одабиру и сликању појединих тема на, за њих, неуобичајеном месту и њиховој вези са богослужењем страсне седмице. Други слој сликарства настао је у XVI веку када је грчки сликар Онуфрије Аргитис ангажован да обнови пострадале фреске наоса и олтара. Захваљујући овом фреско ансамблу и његовом упоређивању са сувременим сликарством, у могућности смо да сагледамо уметничке токове у времену османске владавине на тлу северне Грчке, Албаније и данашње Републике Македоније у којима је Онуфрије стварао. Поред тога што представља одраз уметничког тока XVI века, али и оригиналних сликаревих решења, његово дело нам обезбеђује увид у утицаје који су са запада продирали у остварења поствизантијског периода. Трећи сликани слој се налази у накнадно дозиданом трему (XVII век) и представља остварење сликарске радионице која је деловала на тлу данашње Републике Македоније. Скромнијих уметничких способности и домета у односу на раније слојеве сликарства у манастиру, оно понавља устаљена решења, уз понеко неуобичајенo и оригинално одсупање од истих, несвојствено сликарству XVII века. Осим тога, његово сликарство је значајан показатељ живих веза које су постојале између овог и светогорских манастира. Примаран задатак дисертације јесте сачињавање свеобухватног прегледа тематског програма фресака Преображењске цркве, будући да њено сликарство никада није до краја идентификовано и на адекватан начин протумачено, што нарочито важи за млађе слојеве. Из тог разлога је прво било потребно извршити правилну и потпуну идентификацију, пре свега појединачних фигура, како би се потом могло приступити њиховој програмско-иконографској и стилској анализи. Највећи значај представљају новооткривена решења сликара Онуфрија, која немају паралеле у сликарству византијске и поствизантијске епохе. Извршена је анализа њихових особености и утврђена веза са теолошком мисли која је утицала на њихово уобличавање. Исто важи и за слој фресака насталих у XVII веку, које су подвргнуте програмској, иконографској и стилској анализи.

The subject of the study of the doctoral dissertation is the fresco painting of the Church of the Holy Transfiguration of Christ in the monastery Zrze near Prilep. Apart from its programme and iconography, the thesis deals with the stylistic features of the painting which was shaped over a long period of time. Originally built as a modest inheritance church of monk German, a former nobleman of emperor Dušan, it gradually became an important monastic centre in the territory of medieval Serbia. A continual artistic development can be observed on its walls, from the XIV to the XIX century. The subject of our research, however, is limited to the wall paintings of the XIV, XV and XVII senturies. The original painting of the monk German is preserved in several negligible fragments, so the oldest painted layer today is the one from the time of his successors, his grandsons Pribil and Prijezda, later metropolitan Jovan and hieromonk Makarije, who gave a significant contribution to the painting of their time. Before becoming monks, they insured the decoration of the narthexs in 1368-1369, built by their father sometime earlier. Their father Hajko, became a monk named Hariton and was buried in the church after his passing. The peculiarity of this layer of frescoes lies in the selection and depiction of particular subjects, their unusual placement in the chuch programme and connection to the readings during the Holy week. The second layer of frescoes in the altar and nave of the church was painted by the Greek artist Onuphrios Argitis in the 16th century. Thanks to this fresco ensemble and its comparison with contemporary paintings, we are able to observe artistic currents during the Ottoman rule in the territory of northern Greece, Albania and today’s Republic of Macedonia in which Onuphrios worked. In addition to being a reflection of the artistic course of the 16th century, but also the originality of the painter, his work provides us with an insight to the influences that penetrated from the West into the achievements of the post-Byzantine period. The third layer is located in the churche’s porch (XVII century) and represents the realization of an artistic workshop that created in the territory of today’s Republic of Macedonia. With modest artistic abilities in comparison to the aforementioned layers in the monastery, it repeats established solutions, with occasional unusual and original ideas, that were uncommon in 17th century painting. In addition, the painting in the porch is an important indicator of connections that existed between this and the monasteries of Mt. Athos. The primary task of the dissertation is to make a comprehensive overview of the thematic programme of the Transfiguraton Churche’s frescoes, since its painting nas never been fully identified and adequately interpreted, especially the younger layers of frescoes. For this reason, it was firstly necessary to perform a correct and complete identification, primarily individual figures, in order to perform an analysis of their programme, iconographic and stylistic characteristics. The most significant are the newly discovered solutions of the painter Onuphrios that do not have parallels in the painting of the Byzantine and post-Byzantine era. An analysis of their peculiarities has been made and a connection with the theological thought that had shaped them has been established. The same method has been used for the frescoes of the 17th century, which were also subjected to the analasys of programme, iconography and style.