Погранични српски и угарски градови на Сави и Дунаву у средњем веку

Abstract

Урбанизација предела уз реке Саву и Дунав је динамичан процес који је трајао вековима. На настанак и развој градова је утицало више фактора, а најважнији су природно окружење, ратна дешавања и развој привреде, на првом месту трговине. Утицаји природног окружења града се могу сагледати на два нивоа. Први је непосредна околина из које човек црпи намирнице неопходне за живот, а други је положај града у односу на шире окружење, на могућност повезивања са другим регијама и градовима. Због тога је важно најпре сагледати и установити какав је терен на коме су ницали градови на Сави и Дунаву и описати хидрографију, рељеф, климу и плодност земљишта, а затим сагледати и могућности комуникација са даљим регијама. Ипак, утицај природне средине се никако не може узимати као појава сама за себе. Увек се мора довести у контекст деловања људске заједнице и друштвених односа. Регија коју посматрамо је у дугом периоду била погранично подручје на коме је ратни вихор био честа појава. Ту су се смењивале различите државе, Римско царство, касније Византија, Угарска, Бугарска, Србија, Турска. Свака од ових култура је дала одређен допринос урбанизацији ових простора. Врло важан аспект сагледавања једног града је његова функција у друштву и држави. Градови на Сави и Дунаву су често имали улогу пограничних караула, али се не сме занемарити ни њихова привреднафункција. На том пољу је најважнија била трговина. Градови у Посавини и Подунављу су били уклопљени у систем даљинске трговине коју су обављали углавном Дубровчани. Ово поднебље је било изван главних токова европске трговине, али је на регионалном нивоу имало важну улогу која ће се задржати и у модерно доба. Унутрашњи живот града се састојао из више сегмената. На првом месту је свакако становништво. Оно се често мењало, селило и осипало како су наилазила ратна времена, а повећавало у мирнодопским условима када су привредни токови били неометани. Етничка структура је била мешовита, што је очекивана појава за пограничне градове. У њима јеП постојала и цивилна и војна управа, мада је војна наглашенија с обзиром на важност ових градова у стратешком смислу. Црква је била незаобилазан сегмент средњевековног града и имала је у његовом животу важну улогу, као институција, али и као сама грађевина. Морфологија градова је углавном била условљена природним тереном и функцијом града. Разноврсни чиниоци су утицали на то да се грдови изграђени на обалама Саве и Дунава развијају сваки на свој индивидуалан начин. Нису сви настали у исто време, са истим циљевима. Имали су различите функције, мада је приметно да је војна функција увек била константа. Нису своје врхунце проживљавали у исто време, нити су у исто време замирали, а већина их постоји и данас.

Urbanizacija predela uz reke Savu i Dunav je dinamičan proces koji je trajao vekovima. Na nastanak i razvoj gradova je uticalo više faktora, a najvažniji su prirodno okruženje, ratna dešavanja i razvoj privrede, na prvom mestu trgovine. Uticaji prirodnog okruženja grada se mogu sagledati na dva nivoa. Prvi je neposredna okolina iz koje čovek crpi namirnice neophodne za život, a drugi je položaj grada u odnosu na šire okruženje, na mogućnost povezivanja sa drugim regijama i gradovima. Zbog toga je važno najpre sagledati i ustanoviti kakav je teren na kome su nicali gradovi na Savi i Dunavu i opisati hidrografiju, reljef, klimu i plodnost zemljišta, a zatim sagledati i mogućnosti komunikacija sa daljim regijama. Ipak, uticaj prirodne sredine se nikako ne može uzimati kao pojava sama za sebe. Uvek se mora dovesti u kontekst delovanja ljudske zajednice i društvenih odnosa. Regija koju posmatramo je u dugom periodu bila pogranično područje na kome je ratni vihor bio česta pojava. Tu su se smenjivale različite države, Rimsko carstvo, kasnije Vizantija, Ugarska, Bugarska, Srbija, Turska. Svaka od ovih kultura je dala određen doprinos urbanizaciji ovih prostora. Vrlo važan aspekt sagledavanja jednog grada je njegova funkcija u društvu i državi. Gradovi na Savi i Dunavu su često imali ulogu pograničnih karaula, ali se ne sme zanemariti ni njihova privrednafunkcija. Na tom polju je najvažnija bila trgovina. Gradovi u Posavini i Podunavlju su bili uklopljeni u sistem daljinske trgovine koju su obavljali uglavnom Dubrovčani. Ovo podneblje je bilo izvan glavnih tokova evropske trgovine, ali je na regionalnom nivou imalo važnu ulogu koja će se zadržati i u moderno doba. Unutrašnji život grada se sastojao iz više segmenata. Na prvom mestu je svakako stanovništvo. Ono se često menjalo, selilo i osipalo kako su nailazila ratna vremena, a povećavalo u mirnodopskim uslovima kada su privredni tokovi bili neometani. Etnička struktura je bila mešovita, što je očekivana pojava za pogranične gradove. U njima jeP postojala i civilna i vojna uprava, mada je vojna naglašenija s obzirom na važnost ovih gradova u strateškom smislu. Crkva je bila nezaobilazan segment srednjevekovnog grada i imala je u njegovom životu važnu ulogu, kao institucija, ali i kao sama građevina. Morfologija gradova je uglavnom bila uslovljena prirodnim terenom i funkcijom grada. Raznovrsni činioci su uticali na to da se grdovi izgrađeni na obalama Save i Dunava razvijaju svaki na svoj individualan način. Nisu svi nastali u isto vreme, sa istim ciljevima. Imali su različite funkcije, mada je primetno da je vojna funkcija uvek bila konstanta. Nisu svoje vrhunce proživljavali u isto vreme, niti su u isto vreme zamirali, a većina ih postoji i danas.