Прехоспитални фактори и траума скорови за процену тежине трауме и предвиђање исхода лечења повређеног пацијента

Abstract

Тешка траума се може дефинисати на неколико различитих начина. Најчешће коришћена дефиниција укључује коришћење Injury Severity Score ( ISS скор). Ако је вредност ISS скор >15, ради се о тешкој трауми. Траума је временски осетљиво стање, због тога је за збрињавање тешко повређених пацијената неопходна добра сарадња различитих нивоа здравствене заштите и здравствених стручњака различитих специјалности. У претходних неколико деценија, због сложенијег процеса лечења и великих трошкова, дошло је до потребе за што објективнијом проценом стања повређеног и исхода лечења. Циљ: Упоредити сензитивност и специфичност T-RTS скорa (Triage Revised Trauma Score), CRAMS скалe (Circulation, Respiration, Abdomen, Motor and Speech), МGAP скора (Mechanism, Glasgow coma scale, Age, and arterial Pressure) и GAP скора (Glasgow coma scale, Age, and arterial Pressure) примењених на прехоспиталном нивоу, проценити могућности прехоспитално примењених RTS, CRAMS, МGAP и GAP скорова у предикцији исхода лечења повређеног пацијента и утврдити значај појединачних фактора, одређиваних на прехоспиталном нивоу током иницијалног прегледa повређеног, за процену тежине повреде и предикцију исхода лечења повређеног. Истраживање је проспективног, опсервационог карактера. У истраживање су укључени пацијенти старији од 18 година, које су лекари Заводa за хитну медицинску помоћ Нови Сад (ЗЗХМП НС) и Службe хитне медицинске помоћи Дома здравља Бечеј (СХМП ДЗ Бечеј) збрињавали на терену након трауме, а потом их транспортовали у Ургентни центар Клиничког центра Војводине (УЦ КЦВ). На основу вредности ISS скора пацијенти су сврстани у једну од две групе: група А- пацијенти код којих је ISS скор након завршене дијагностике изнад 15- тешка траума и група Б -пацијенти код којих је након завршене дијагностике ISS скор ≤15- лака траума. У групи А је било 50, а у групи Б 257 пацијената. За граничне вредности скорова које означавају да траума није лака, највећу сензитивност у оцени тежине трауме је имао GAP скор 98,8%, а највећу специфичност MGAP скор 62%. У предвиђању исхода лечења, највећу сензитивност је имао RTS скор за предикцију 95,2%, а специфичност GAP скор и CRAMS скала 87,5%. MGAP скор, а пошто је у снажној корелацији са њим и GAP скор, мерени прехоспитално, су се издвојили као независни предиктор у оцени тежине трауме и предвиђању исхода лечења повређеног. Т- RTS скор и CRAMS скала су се издвојили као појединачни предиктори у оцени тежине трауме, али не и као независни предиктори. RTS скор за предикцију нема статистичку значајност у предвиђању исхода лечења повређеног, за разлику од CRAMS скале која има, али се није издвојила као независни предиктор исхода лечења. Осим наведених траума скорова, као независни предиктори у оцени тежине трауме издвојили су се: систолни крвни притисак, SaO2 у периферној крви мерена пулсном оксиметријом, повреда главе и врата и повреда грудног коша. За предвиђање исхода лечења повређеног само се SaO2 у периферној крви мерена пулсном оксиметријом издвојила као појединачни предиктор, али не и као независни предиктор исхода.

Teška trauma se može definisati na nekoliko različitih načina. Najčešće korišćena definicija uključuje korišćenje Injury Severity Score ( ISS skor). Ako je vrednost ISS skor >15, radi se o teškoj traumi. Trauma je vremenski osetljivo stanje, zbog toga je za zbrinjavanje teško povređenih pacijenata neophodna dobra saradnja različitih nivoa zdravstvene zaštite i zdravstvenih stručnjaka različitih specijalnosti. U prethodnih nekoliko decenija, zbog složenijeg procesa lečenja i velikih troškova, došlo je do potrebe za što objektivnijom procenom stanja povređenog i ishoda lečenja. Cilj: Uporediti senzitivnost i specifičnost T-RTS skora (Triage Revised Trauma Score), CRAMS skale (Circulation, Respiration, Abdomen, Motor and Speech), MGAP skora (Mechanism, Glasgow coma scale, Age, and arterial Pressure) i GAP skora (Glasgow coma scale, Age, and arterial Pressure) primenjenih na prehospitalnom nivou, proceniti mogućnosti prehospitalno primenjenih RTS, CRAMS, MGAP i GAP skorova u predikciji ishoda lečenja povređenog pacijenta i utvrditi značaj pojedinačnih faktora, određivanih na prehospitalnom nivou tokom inicijalnog pregleda povređenog, za procenu težine povrede i predikciju ishoda lečenja povređenog. Istraživanje je prospektivnog, opservacionog karaktera. U istraživanje su uključeni pacijenti stariji od 18 godina, koje su lekari Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Novi Sad (ZZHMP NS) i Službe hitne medicinske pomoći Doma zdravlja Bečej (SHMP DZ Bečej) zbrinjavali na terenu nakon traume, a potom ih transportovali u Urgentni centar Kliničkog centra Vojvodine (UC KCV). Na osnovu vrednosti ISS skora pacijenti su svrstani u jednu od dve grupe: grupa A- pacijenti kod kojih je ISS skor nakon završene dijagnostike iznad 15- teška trauma i grupa B -pacijenti kod kojih je nakon završene dijagnostike ISS skor ≤15- laka trauma. U grupi A je bilo 50, a u grupi B 257 pacijenata. Za granične vrednosti skorova koje označavaju da trauma nije laka, najveću senzitivnost u oceni težine traume je imao GAP skor 98,8%, a najveću specifičnost MGAP skor 62%. U predviđanju ishoda lečenja, najveću senzitivnost je imao RTS skor za predikciju 95,2%, a specifičnost GAP skor i CRAMS skala 87,5%. MGAP skor, a pošto je u snažnoj korelaciji sa njim i GAP skor, mereni prehospitalno, su se izdvojili kao nezavisni prediktor u oceni težine traume i predviđanju ishoda lečenja povređenog. T- RTS skor i CRAMS skala su se izdvojili kao pojedinačni prediktori u oceni težine traume, ali ne i kao nezavisni prediktori. RTS skor za predikciju nema statističku značajnost u predviđanju ishoda lečenja povređenog, za razliku od CRAMS skale koja ima, ali se nije izdvojila kao nezavisni prediktor ishoda lečenja. Osim navedenih trauma skorova, kao nezavisni prediktori u oceni težine traume izdvojili su se: sistolni krvni pritisak, SaO2 u perifernoj krvi merena pulsnom oksimetrijom, povreda glave i vrata i povreda grudnog koša. Za predviđanje ishoda lečenja povređenog samo se SaO2 u perifernoj krvi merena pulsnom oksimetrijom izdvojila kao pojedinačni prediktor, ali ne i kao nezavisni prediktor ishoda.

Severe trauma could be defined in several ways. The most commonly used definition includes Injury Severity Score (ISS) and severe trauma is determined if ISS >15. Trauma management is a time sensitive issue and a coordination between different levels of health system and many specialists is vital in the treatment of severe trauma. In the last decades, a need for the objective evaluation of the severity of trauma and its outcome was perceived due to the complex management and treatment of trauma and its costs. Aim of the study: to compare the sensitivity and specificity between prehospital scores T-RTS (Revised Trauma Score), CRAMS (Circulation, Respiration, Abdomen, Motors, Speech), MGAP (Mechanism, Glasgow Coma Scale, Age, Arterial Pressure) and GAP (Glasgow Coma Scale, Age, Arterial Pressure), to assess the predictability of prehospital scores (RTS, CRAMS, MGAP and GAP) in the outcome of traumatized patients, to determine the significance of individual factors, initially determined during the prehospital evaluation, in evaluating the severity of trauma and the outcome of treatment. Patients enrolled into this prospective observational study were older than 18, prehospitally treated on the trauma site by the doctors of the Institute of the Emergency Medicine Novi Sad and Health Centre Bečej – Emergency Medical Service and afterward transported into the Emergency Centre Novi Sad. Based on ISS values, patients were divided into two groups: Group A – severe trauma (50 patients; ISS>15) and Group B – mild trauma (257 patients; ISS≤15). For the broder values of scores, determining the severity of trauma, GAP had the highest sensitivity (98%), while MGAP had the highest specificity (62%). RTS had the highest sensitivity in predicting the outcome (95.2%), while GAP and CRAMS had specificity of 87.5%. Prehospital MGAP score, in strong correlation with GAP, was singled out for its independent predictive value in determining the severity of trauma and its outcome. T-RTS and CRAMS stood out to be individual – but not independent – predictors in evaluating the severity of trauma. RTS was not statistically significant in predicting the outcome, in contrast with CRAMS. However, CRAMS was not singled out as an independent predictor of the outcome. In addition to the scores, independent predictors of the severity of trauma were: systolic blood pressure, arterial oxygen saturation (SaO2) by using the pulse oximeter, head, neck and thorax injuries. Only SaO2 proved to be a single – but not independent – predictor of the outcome.