Неуромоторна незрелост ученика као ризик за усвајање базичних академских вештина

Abstract

Бројна истраживања, углавном страних аутора, су показала да у типичној популацији школске деце постоје она која имају тешкоће у овладавању читањем, писањем, рачунањем и имају проблеме понашања. Истраживања такође потврђују да се код деце код које остану да перзистирају аберентни рефлекси могу јавити тешкоће у усвајању појединих базичних академских вештина. Основни циљ овог истраживања је утврдити повезаност степена неуромоторне зрелости деце школског узраста и усвајања базичних академских вештина, као и однос неуромоторне зрелости и понашања. У складу са постављеним циљем предпостављамо да темпо неуромоторног сазревања деце може бити одговоран за настанак потешкоћа у усвајању базичних академских вештина. Истраживање је спроведено у редовним школама на територији Србије, а обухватило је 327 деце типичне популације, млађег школског узраста, другог, трећег и четвртог разреда, старости од 7,5 до 11,5 година, која нису имала било какве дијагностиковане поремећаје . Истраживање је спроведено уз све потребне сагласности релевантних лица и установа. За прикупљање основних демографских података конструисан је Упитник за прикупљање општих података о ученику и породици. Процена степена неуромоторне зрелости вршена је Развојним скрининг тестом за децу изнад 7 година. Процена квалитета читања вршена је коришћењем Тродимензионалног теста читања; квалитета писања путем диктата панграма; усвојеност математичких операција листом ајтема Скрининг теста за процену присуства дискалкулије. За процену присуства проблема понашања коришћен је Упитник снага и тешкоћа у понашању. Нађене су преваленције неуромоторно незрелих ученика (16,41%), ученика са тешкоћама читања (11,33% ученика са проблемима у смислу прецизности читања и 17,18% ученика са проблемима разумевања и упамћивања прочитаног), писања (11,72%), тешкоћама рачунања (14,06%) и проблема понашања (14,06%). Према добијеним преваленцијама на добром делу испитаних карактеристика, наш iv узорак се у односу на преваленције на светском нивоу по учесталости незрелости и тешкоћа налази у горњем делу лествице. Поређене су преваленције тешкоћа базичних академских вештина и проблема понашања код неуромоторно зреле деце у односу на незрелу и пронађено је да је преваленција тешкоћа (читања, писања, рачунања и понашања) у групи незреле деце статистички значајно већа. Степен тешкоћа присутних код деце изражен квантитативно и квалитативно сразмеран је степену неуромоторне незрелости деце. Обзиром на добијене резултате става смо да они указују на то да би требало развити адекватан систем детекције неуромоторне незрелости деце млађег школског узраста било у оквиру примарне здравствене заштите или образовног система, како би се могло деловати на стимулисање сазревања деце са циљем да се постигне брже и квалитетније усвајање базичних академских вештина и понашања. Добијени резултати могу послужити за развијање теоријских модела или као теоријски основ за развој и евалуацију нових видова терапијских поступака. Ово истраживање говори и у прилог томе да би у редовним школама улога дефектолога могла бити много шира, и излазити ван инклузивне праксе, међу типичну популацију школске деце.

Numerous studies, mostly, of foreign authors, have shown that in a typical population of schoolchildren there are those that have difficulties in mastering reading, writing, numeracy and have behavior problems. Studies also confirm that children with remained persisting reflexes may have difficulties in the acquisition of certain basic academic skills. We assume that the rate of neuromotor maturation of children can be held responsible for the occurrence of difficulties in a number of children. Therefore, the research is aimed at determining the existence of this relationship. The research was conducted in regular schools in the territory of Serbia on a typical population of 327 early school-age children, in the second, third and fourth grades, from 7.5 to 11.5 years old, who did not have any diagnosed disorders. The research was conducted with all the necessary approvals of relevant persons and institutions. In order to collect basic demographic data, the Questionnaire is designed to gather general information about the student and the family. Evaluation of the degree of neuromotor maturity is performed by the Developmental Screening Test for Use with Children from 7 Years of Age. Reading quality assessment was carried out by the Three-dimensional reading test; Quality of writing through dictation of pangram; The acquisition of mathematical operations using the list of items of the Screening Test for Assessment of the Presence of Dyscalculia. To assess the presence of behavioral problems, The Strengths and Difficulties Questionnaire (SDQ) was used. We have found the prevalence of neuromotor immature students (16.41%), students with difficulties in reading (11.33% of students with problems in terms of accuracy of reading and 17.18% of the students with the problems in understanding and remembering text), writing (11.72%), difficulties in acquisition of mathematical knowledge (14.06%) and behavior problems (14.06%). According to the obtained prevalence on the most of the surveyed characteristics, our sample, compared to the prevalence on the global level, by frequency of immaturity and difficulties is in the upper part of the scale. We compared the prevalence of difficulties in basic academic vi skills and behaviour problems in neuromotor mature children compared to immature and found that the prevalence of difficulties (reading, writing, numeracy and behavior) in a group of immature children was significantly higher. The degree of difficulties in children, expressed quantitatively and qualitatively, commensurate with the degree of neuromotor immaturity in children. According to these results, we believe that they indicate that it should develop an adequate system of detection of neuromotor immaturity of young school children whether within primary health care or educational system, in order to stimulate the maturation of children aimed to achieve faster and better acquisition of basic academic skills and behavior. Very few studies indicate epidemiological data in this field in our country and therefore this research has scientific significance. Also, the results can be used to develop theoretical models or as a theoretical basis for the development and evaluation of new types of therapeutic procedures. This research supports that in regular schools the role of special educator-rehabilitators could be much wider, and go beyond inclusive practice, into a typical population of schoolchildren.