Слобода - љубав - патња : егзистенцијализам и хришћанство у дијалогу

Abstract

У овој докторској тези тематизујемо појмове слободе, љубави и патње, комплексност њиховог међусобног односа и повезаности, с егзистенцијалистичког и хришћанског становишта. Под егзистенцијализмом подразумијевамо разне философије егзистенције, а у њима обрађујемо првенствено оно што се тиче поменутих проблема који чине предмет нашег рада. Тежиште за расправу о наведеним темама налазимо како у философијама егзистенције Кјеркегора, Јасперса, Хајдегера, Сартра, Унамуна, Камија, тако и у хришћанској мисли коју репрезентују Свети Оци, и у већој или мањој мјери разни савремени мислиоци, попут Берђајева, Евдокимова, Зизиуласа. Ова дисертација има за циљ да истражи улогу и значај наведених трију појмова унутар дијалога вођеног између поменутих мислилаца. Природа научно-истраживачке грађе на којој израста наш рад недвосмислено нас је опредијелила за сљедеће методолошке приступе: историјско-компаративни и рационално- дедуктивни, употребљавајући при том дескриптивну, методу теоријске анализе, историјску методу, херменеутику текста и анализу дискурса. Наше истраживање довело нас је до неколико општих закључака. Срж егзистенцијалистичке философије могуће је исказати једном сентенцом: сваки човјек за себе треба да одреди шта ће и како да ради. Појединачност, прије и изнад свега. У егзистенцијализму су онтолошки проблеми неодвојиви од етичких, уско су повезани и једни друге претпостављају. С друге стране, оно што, према хришћанском учењу, представља кључну чињеницу у односу индивидуе и личности, која је одређујућег карактера, је да је личност несхватљива без слободе, јер је она слобода да се буде други. Не слобода од другог, већ слобода за другог. Круцијалним се сматра то да можемо вољети само ако смо личности. Јер, изван личности нема праве љубави, исто као што изван заједнице нема личности. Једна личност онтолошки није могућа

This doctoral thesis thematizes the concepts of freedom, love and suffering, the complexity of their interrelation, within the existentialist and Christian point of view. Under the existentialism we consider the variety of philosophies of existence, and within them we mainly deal with mentioned problems that make the subject of our work. The focus of the debate on these issues is found in both the philosophy of existence of Kierkegaard, Jaspers, Heidegger, Sartre, Unamuno, Camus, and in Christian thought, which represent the Holy Fathers, and to a greater or lesser extent by various contemporary thinkers, like Berdyaev, Evdokimov, Ziziulas. This thesis aims to explore the role and significance of these three concepts within the dialogue between the mentioned thinkers. The nature of scientific research material on which our work grows unambiguously committed us to use the following methodological approaches: historical-­‐comparative and rational-­‐deductive, and within this descriptive, theoretical analysis method, historical method, hermeneutics of text and discourse analysis. Our research led us to some general conclusions. The core of existentialist philosophy could be expressed in one tought: every man should determine for himself what and how to do. Individuality, first and foremost. In existentialism the ontological problems are inseparable from ethical, are closely linked and assume each other. On the other hand, what, according to Christian tought, represents a key fact in relation of individuals and personalities, which has the ultimate character, is that personality is incomprehensible without freedom, because the personality is freedom to be the other one. Not the freedom from the other but freedom for the other. It is considered to be crucial that we can love only if we are personalities. Because outside of personality there is no love, just as there is no personality outside of the community. One personality is ontologically impossible