Efekti fungicida na Didymella applanata (Niessl.) Sacc. in vitro i mogućnoat hemijske zaštite maline

Abstract

Uzorci obolelih izdanaka maline, sa simptomima kestenjaste pegavosti, sakupljeni su tokom četvorogodišnjeg perioda, od 2013. do 2016. godine, u najvažnijim rejonima gajenja ove jagodaste voćne vrste u Srbiji, sa ciljem identifikacije prouzrokovača oboljenja, ispitivanja osetljivosti izolata D. applanata na fungicide različitih mehanizama delovanja in vitro, kao i uticaja različitih temperatura na toksičnost fungicida in vitro. Jedan deo ovog rada bio je posvećen utvrđivanju efikasnosti fungicida u uslovima praktične primene, u kojima je analizirana kako efikasnost fungicida, tako i uloga ukupnog broja i rasporeda tretiranja u odnosu na fenofazu razvoja maline u postignutom nivou zaštite. Na osnovu proučenih patogenih, morfoloških, odgajivačkih i ekoloških odlika, utvrđeno je da svi izolati pripadaju fitopatogenoj gljivi Didymella applanata (Niessl.) Sacc. Identitet izolata potvrđen je analizom sekvenci DNK fragmenta dobijenog univerzalnim ITS1/ITS4 parom prajmera. Sa ciljem utvrđivanja najboljih uslova za razvoj ovog patogena in vitro, proučen je uticaj pet hranljivih podloga: krompir dekstrozna podloga (KDA), ovsena podloga (OA), podloga od malta (MA) i podloga od šargarepe (CA); četiri temperature (20oC, 22oC, 24oC i 26oC) i dva svetlosna uslova (stalni mrak i 12 h svetlost/12 h mrak) na porast micelije izolata D. applanata. Najveći porast micelije svih izolata utvrđen je na ovsenoj podlozi (30,4-42,8 mm/7 dana). Takođe, na ovoj podlozi izolati su formirali kolonije ovalnog oblika sa ravnim ivicama. Najveći prosečan porast za većinu izolata bio je na temperaturi 22oC (32,5-40,6 mm/7 dana) i u svetlosnom uslovu 12 h svetlost/12 h mrak (30,3-38,4 mm/7 dana). Na osnovu toga, definisani su uslovi za utvrđivanje osetljivosti izolata na fungicide...