Утицај социјалне патологије на безбедност државе и друштва са освртом на кривичноправну регулативу

Abstract

Предмет истраживања докторске дисертације представљају социјалнопатолошке појаве, у које се примарно сврставају криминалитет, наркоманија, алкохолизам, проституција, коцкање, интернет зависност и самоубиства, односно анализа утицаја социјалне патологије на безбедност државе и друштва, са освртом на кривичноправни третман ових појава и мере превенције. У времену када делује да је безбедност државе све теже очувати, неопходно је сагледати са подједнаком пажњом све изворе угрожавања. Самим тим, потребно је истражити, анализирати и утврдити последице појавних облика социјалне патологије као значајног извора угрожавања безбедности и сагледати узроке и утицај перманентног повећавања броја ових појава на друштво у целини. Поједини статистички подаци говоре управо у прилог константног пораста броја девијантних понашања из чега произилази значај преиспитивања савремених националних стратегија, акционих планова, односно нормативних оквира и посебно кривичноправног третмана социјалнопатолошких појава, а све у циљу креирања адекватнијих и успешнијих начина сузбијања. Дакле, анализом de lege lata и de lege ferenda, могу се изнедрити потенцијално ефикаснија решења у погледу законског третмана ових појава, а указивање на деструктивни утицај социјалнопатолошких појава са аспекта безбедности може допринети промени приступа у њиховом изучавању, подстицању даљих истраживања ове области, а посебно у погледу мера превенције и већој посвећености овом проблему, у чему се и огледа значај и циљ овог истраживања. Након уводних разматрања и основних напомена које се односе на предмет и циљ рада, као и на методологију обраде теме, приказано је истраживање безбедности државе и друштва и у том смислу, безбедносне улоге државе и питања концепта безбедности и система безбедности, са указивањем на значај безбедности на националном и глобалном нивоу и постојеће ризике и безбедносне претње у теорији. Ради потпунијег разумевања социјалнопатолошких појава и њиховог утицаја на безбедност, у наставку рада урађен је историјски приказ угрожавања безбедности, са акцентом на историју појавних облика социјалне патологије као извора угрожавања. У овом сегменту рада истакнут је утицај појаве нових ризика и претњи на схватање самог појма безбедности. Наставак рада обухвата класификацију извора угрожавања безбедности и кратку анализу облика и врста угрожавања унутрашње безбедности као што је социјална патологија, екстремизам, угрожавање безбедности саобраћаја, нарушавање јавног реда и мира, пожари и угрожавање животне средине. У следећим поглављима приказана је социјална патологија као научна дисциплина, односно општи типови и типологије социјалних девијација, као и етиолошки концепт социјалне девијантности, с обзиром на то да је идентификовање узрока девијантног понашања веома значајно са аспекта безбедносне политике и унапређења превентивних мера. Наредно поглавље посвећено је феноменологији социјалне патологије, са анализом односа и утицаја социјалне патологије на унутрашњу безбедност државе. У овом делу рада анализиран је сваки од појавних облика социјалне патологије, његова обележја, узроци настанка, распрострањеност, последице и утицај на безбедност државе и друштва, са посебним освртом на кривичноправну регулативу. У том контексту анализиране су следеће социјалнопатолошке појаве: криминалитет, наркоманија, алкохолизам, проституција, коцкање, интернет зависност, самоубиства и посебни облици социјалних девијација (скитничарење, просјачење, беспосличарење и хордашење). У наставку рада приказана су упореднa нормативна решења поводом карактеристичних кривичних дела из области социјалне патологије и припадајућих кривичноматеријалних института. Наредно поглавље посвећено је сагледавању квантитативних података о званично регистрованој заступљености карактеристичних кривичних дела из области социјалне патологије у пракси правосудних органа у Србији и анализи приказаних података. У овом делу рада представљени су и резултати истраживања спроведеног путем анкетног упитника и анализа добијених резултата. Циљ овог истраживања било је долажење до мишљења и перцепције стручне јавности када је реч о распрострањености социјалнопатолошких појава и њиховом утицају на безбедност, кривичноправном третману социјалнопатолошких појава, њиховим узроцима и превентивној улози различитих актера. У оквиру следећег поглавља приказане су мере превенције социјалнопатолошких појава, а посебна пажња је посвећена могућностима унапређења превентивних мера. У последњем поглављу дата су закључна разматрања у погледу утицаја социјалне патологије на безбедност државе и друштва, кривичноправног третмана социјалнопатолошких појава, добијених резултата истраживања и могућностима унапређења превентивних мера.

Predmet istraživanja doktorske disertacije predstavljaju socijalnopatološke pojave, u koje se primarno svrstavaju kriminalitet, narkomanija, alkoholizam, prostitucija, kockanje, internet zavisnost i samoubistva, odnosno analiza uticaja socijalne patologije na bezbednost države i društva, sa osvrtom na krivičnopravni tretman ovih pojava i mere prevencije. U vremenu kada deluje da je bezbednost države sve teže očuvati, neophodno je sagledati sa podjednakom pažnjom sve izvore ugrožavanja. Samim tim, potrebno je istražiti, analizirati i utvrditi posledice pojavnih oblika socijalne patologije kao značajnog izvora ugrožavanja bezbednosti i sagledati uzroke i uticaj permanentnog povećavanja broja ovih pojava na društvo u celini. Pojedini statistički podaci govore upravo u prilog konstantnog porasta broja devijantnih ponašanja iz čega proizilazi značaj preispitivanja savremenih nacionalnih strategija, akcionih planova, odnosno normativnih okvira i posebno krivičnopravnog tretmana socijalnopatoloških pojava, a sve u cilju kreiranja adekvatnijih i uspešnijih načina suzbijanja. Dakle, analizom de lege lata i de lege ferenda, mogu se iznedriti potencijalno efikasnija rešenja u pogledu zakonskog tretmana ovih pojava, a ukazivanje na destruktivni uticaj socijalnopatoloških pojava sa aspekta bezbednosti može doprineti promeni pristupa u njihovom izučavanju, podsticanju daljih istraživanja ove oblasti, a posebno u pogledu mera prevencije i većoj posvećenosti ovom problemu, u čemu se i ogleda značaj i cilj ovog istraživanja. Nakon uvodnih razmatranja i osnovnih napomena koje se odnose na predmet i cilj rada, kao i na metodologiju obrade teme, prikazano je istraživanje bezbednosti države i društva i u tom smislu, bezbednosne uloge države i pitanja koncepta bezbednosti i sistema bezbednosti, sa ukazivanjem na značaj bezbednosti na nacionalnom i globalnom nivou i postojeće rizike i bezbednosne pretnje u teoriji. Radi potpunijeg razumevanja socijalnopatoloških pojava i njihovog uticaja na bezbednost, u nastavku rada urađen je istorijski prikaz ugrožavanja bezbednosti, sa akcentom na istoriju pojavnih oblika socijalne patologije kao izvora ugrožavanja. U ovom segmentu rada istaknut je uticaj pojave novih rizika i pretnji na shvatanje samog pojma bezbednosti. Nastavak rada obuhvata klasifikaciju izvora ugrožavanja bezbednosti i kratku analizu oblika i vrsta ugrožavanja unutrašnje bezbednosti kao što je socijalna patologija, ekstremizam, ugrožavanje bezbednosti saobraćaja, narušavanje javnog reda i mira, požari i ugrožavanje životne sredine. U sledećim poglavljima prikazana je socijalna patologija kao naučna disciplina, odnosno opšti tipovi i tipologije socijalnih devijacija, kao i etiološki koncept socijalne devijantnosti, s obzirom na to da je identifikovanje uzroka devijantnog ponašanja veoma značajno sa aspekta bezbednosne politike i unapređenja preventivnih mera. Naredno poglavlje posvećeno je fenomenologiji socijalne patologije, sa analizom odnosa i uticaja socijalne patologije na unutrašnju bezbednost države. U ovom delu rada analiziran je svaki od pojavnih oblika socijalne patologije, njegova obeležja, uzroci nastanka, rasprostranjenost, posledice i uticaj na bezbednost države i društva, sa posebnim osvrtom na krivičnopravnu regulativu. U tom kontekstu analizirane su sledeće socijalnopatološke pojave: kriminalitet, narkomanija, alkoholizam, prostitucija, kockanje, internet zavisnost, samoubistva i posebni oblici socijalnih devijacija (skitničarenje, prosjačenje, besposličarenje i hordašenje). U nastavku rada prikazana su uporedna normativna rešenja povodom karakterističnih krivičnih dela iz oblasti socijalne patologije i pripadajućih krivičnomaterijalnih instituta. Naredno poglavlje posvećeno je sagledavanju kvantitativnih podataka o zvanično registrovanoj zastupljenosti karakterističnih krivičnih dela iz oblasti socijalne patologije u praksi pravosudnih organa u Srbiji i analizi prikazanih podataka. U ovom delu rada predstavljeni su i rezultati istraživanja sprovedenog putem anketnog upitnika i analiza dobijenih rezultata. Cilj ovog istraživanja bilo je dolaženje do mišljenja i percepcije stručne javnosti kada je reč o rasprostranjenosti socijalnopatoloških pojava i njihovom uticaju na bezbednost, krivičnopravnom tretmanu socijalnopatoloških pojava, njihovim uzrocima i preventivnoj ulozi različitih aktera. U okviru sledećeg poglavlja prikazane su mere prevencije socijalnopatoloških pojava, a posebna pažnja je posvećena mogućnostima unapređenja preventivnih mera. U poslednjem poglavlju data su zaključna razmatranja u pogledu uticaja socijalne patologije na bezbednost države i društva, krivičnopravnog tretmana socijalnopatoloških pojava, dobijenih rezultata istraživanja i mogućnostima unapređenja preventivnih mera.

The subject of doctoral dissertation research is socio-pathological phenomena, which primarily include criminality, drug addiction, alcoholism, prostitution, gambling, internet addiction and suicide, in other words analysis of the impact of social pathology on the security of the state and society, with an insight into the criminal-legal treatment of these phenomena and prevention measures. At a time when it seems to be more difficult to preserve the security of the state, it is necessary to pay equal attention to all sources of threat. Therefore, it is necessary to investigate, analyze and determine the consequences of all manifestations of social pathology as a significant source of security threats and to look at the causes and the impact of permanent increase in the number of these phenomena on society as a whole. Certain statistical data are directly in favor of constant increase in the number of deviant behaviors, which implies the importance of reviewing contemporary national strategies, action plans, or normative frameworks, and in particular criminal-law treatment of social and psychological phenomena, with the aim of creating more adequate and successful ways of suppression. Therefore, by analyzing de lege lata and de lege ferenda, potentially more efficient solutions can be made in terms of legal treatment of these phenomena, and pointing to the destructive effect of social and psychological phenomena from the aspect of security can contribute to changing the approach in their studies, encouraging further research in this field in terms of preventive measures and greater commitment to this issue, which is what reflected the importance and purpose of this research. After introductory deliberations and basic remarks regarding the subject and objective of this research, as well as the methodology of the topic, the research regarding he safety of the state and society has been provided, and, in that sense, the security role of the state and the issues of the concept of security and security system, while highlighting the significance of security at the national and global level, and the existing risks and security threats in theory. For a more complete understanding of the socio-pathological phenomena and their impact on security, a historical presentation has been made regarding the threat to security, with an emphasis on the history of manifested forms of social pathology as a source of that threat. In this segment of research, the influence of the emergence of new risks and threats regarding the understanding of the concept of security is highlighted. Continuation of this research includes the classification of sources of security threats and a brief analysis of the forms and types of threats to internal security such as social pathology, extremism, threats to traffic safety, disturbing the public peace and quiet, fire and environmental threats. The following chapters depict the social pathology as a scientific discipline, in other words the general types and typologies of social deviations, as well as the etiological concept of social deviance, since the identification of the causes of deviant behavior is very important from the aspect of security policy and the improvement of preventive measures. The next chapter is devoted to the phenomenology of social pathology, with the analysis of the relationship and the impact of social pathology on the internal security of the state. In this part of the research, each of the manifestations of social pathology, its characteristics, causes, incidence, and consequences on the security of the state and society are analyzed, with particular reference to criminal law regulations. In this context, the following social and psychological phenomena have been analyzed: crime, drug addiction, alcoholism, prostitution, gambling, Internet addiction, suicides and special forms of social deviations (vagrancy, begging, loitering and hoarding). In the continuation of this research, comparative normative solutions are presented regarding characteristic crimes in the field of social pathology and associated criminal justice institutes. The following chapter is devoted to the consideration of quantitative data on officially registered representation characteristic of crimes in the area of social pathology within the practice of the judicial authorities in Serbia and the analysis of the data presented. In this part of the research, the results of the survey conducted through the questionnaire and the analysis of the obtained results are presented. The aim of this research was to reach the opinion and perception of the expert public when it comes to the prevalence of socio-pathological phenomena and their impact on the safety, criminal-law treatment of social and psychological phenomena, their causes and the preventive role of various actors. The next chapter presents the measures for the prevention of social and psychological phenomena, and special attention is paid to the possibilities of improvement of preventive measures. The final chapter provides concluding observations on the impact of social pathology on the safety of the state and society, the criminal law treatment of social and psychological phenomena, the obtained research results, and the possibilities for improvement of preventive measures.