Изложбе у Југословенском павиљону на Бијеналу у Венецији (1938-1990)
Exhibitions in the Yugoslav Pavilion at the Venice Biennale (1938-1990)
Metadata
Show full item recordAbstract
Званични југословенски наступи на Међународној изложби уметности
Бијенале у Венецији одржани су у периоду између 1938. године, када је подигнут и
инаугурисан национални павиљон у оквирима ове манифестације, и 1990. године,
када је Социјалистичка Федеративна Република Југославија последњи пут узела
учешћа на овој изложби. У раду се реконструишу и расветљавају механизми
припреме, организације и конципирања југословенских изложби на Бијеналу у
Венецији и анализирају репрезентацијски модели југословенске уметности
остварени на овај начин у контексту културно-политичких и историјско-
уметничких оквира који су битно одредили њихову физиономију. У хронологији
југословенских наступа на Бијеналу у Венецији су препознате четири историјско-
уметничке целине које карактеришу: међуратни модернистички модел
репрезентације (1938-1940), послератни модернистички образац представљања
југословенске уметности (1950-1966), концепцијски хетерогени корпус изложби
које су указале на кризу и преиспитивања репр...езентацијског модела југословенске
уметности (1968-1980) и пракса изложбених наступа реализована у широко
схваћеном контексту постмодернизма (1982-1990). Изложбе у Југословенском
павиљону на Бијеналу у Венецији су служиле као недвосмислено средство
спровођења стратегија културне дипломатије југословенске државе са циљем
афирмације југословенске уметничке савремености, а преко ње и ре-
позиционирања политичког положаја Југославије у међународном контексту.
Поред тога, југословенски наступи на Бијеналу у Венецији су функционисали као
места пројекције различитих виђења савремене уметности у Југославији која су
промовисали кључни актери света уметности у земљи.
The official Yugoslav participation at the International art exhibition Venice
Biennale took place during the period between 1938, when the national pavilion was built
and inaugurated, and 1990, when the Socialist Federal Republic of Yugoslavia took part
in this exhibition for the last time. In the dissertation the mechanisms of preparation,
organization and conception of Yugoslav exhibitions at the Venice Biennale is
reconstructed, and the representational models of Yugoslav art thereby achieved are
analysed in the wider context of cultural, political and art-historical frameworks that
principally determined the physiognomy of the exhibitions. Within the chronology of the
Yugoslav participation at the Venice Biennale four art-historical stages have been
recognized, which are characterized by: the interwar modernist model of representation
(1938-1940), the post-war modernist formula of presenting Yugoslav art (1950-1966),
the conceptually heterogeneous body of exhibitions that articula...ted crisis and
requestioning of the representational model of Yugoslav art (1968-1980), and the
exhibition practice realized within the wider context of postmodernism (1982-1990).
Exhibitions in the Yugoslav Pavilion at the Venice Biennale served as an unequivocal
means of implementing the strategies of Yugoslav cultural diplomacy with the aim of
affirmation of Yugoslav modern art, and through it the re-orientation of the political
position of Yugoslavia in the international context. In addition, the Yugoslav exhibitions
at the Venice Biennale functioned as a place of projection of different visions of current
art tendencies in Yugoslavia, which was promoted by the key actors the local art world.