Геосистемске основе управљања животном средином

Abstract

Насловом дисертације, теоријским оквиром и предметом истраживања указује се на интересовање у дисертацији, а то је географски теоријски концепт и сама суштина географије као науке (проучавање интеракција друштва и природе), јер управо тај географски идентитет одређује и животну средину као појам (феномен). Ако се о животној средини размишља као о сложеном и вишедимензионалном систему, односно о еколошким проблемима као о мултискаларним и мултисекторским проблемима, претпоставља се да у проучавању датих феномена посебно место има географско мишљење и географска логика. Применом геосистемског приступа методолошки је „елиминисано” одвојено проучавање друштвених и природних система јер су они у стварности повезани. То полазиште омогућава да се сагледа функционална, просторна и временска међузависност унутар система животне средине. На тим основама (сагледавање интеракција) се мора градити систем управљања животном средином као незаобилазна стратешка активност усмеравања процеса у животној средини. Из идеје о интеракцијама, односно геосистемском приступу, проистиче интегрални приступ као водећи принцип у решавању мултискаларне и мултисекторске природе еколошких проблема, односно принцип на коме се заснива управљање животном средином. Промена у перцепцији/дефинисању еколошких проблема, од редукционистичког ка системском поимању, са нагласком на интеракцијама, утицала је на прелазак са „владања на управљање”. То је значило отклон од парадигме „заповедај и контролиши” ка флексибилнијим моделима управљања. Интегрални принцип претпоставља интеграцију политика (секторска интеграција), нивоа управљања (територијална интеграција) и учесника (поделa одговорности између државе и приватног сектора, невладиних организација и др.), као и мера и инструмената у систему управљања животном средином, што је приказано у дисертацији. Интердисциплинарност (природна и друштвена компонента), методолошки плурализам, географски концепти (простор, место и животна средина), историјско географски ретроспект, само су нека од обележја географског мишљења која су нашла своју примену у проучавању животне средине. У дисертацији је потврђена улога просторног планирања као веома значајног инструмента за интегрисање циљева заштите животне средине у политикe просторног развоја.

The title of thesis, the theoretical framework and the research subject indicate that the thesis focuses on the theoretical concept of geography and the essence of geography as a science (the study of interactions between society and nature). This is because the environment as a concept (phenomenon) is determined by a geographical identity. If the environment is perceived as a complex and multi-dimensional system and ecological problems are interpreted as multiscale and multisectoral issues, it is assumed that a particularly important place in the study of these phenomena is occupied by geographical reasoning and a geographical logic. The reliance on a geosystem-based approach "eliminates", methodologically, the study of social and natural systems as unrelated subjects, because they are in fact closely related. This approach enables us to grasp the functional, spatial and temporal interrelationships in the environment. It is upon these foundations (understanding of interactions) that an environmental governance system must be built as a crucial strategic activity aimed at channelling various processes in the environment. The integrated approach, as the leading principle in dealing with multiscale and multisectoral nature of environmental problems and the principle of environmental governance, is derived from the idea of interactions, i.e. from a geosystem-based approach. The changed perception/definition of ecological problems, involving a transition from a reductionist to a systemic approach, with an emphasis on interactions, has led to a shift from "government to governance". This implied a departure from the "command and control" paradigm and the adoption of more flexible governance models. The principle of integration involves the integration of policies (cross-sectoral integration), levels of governance (territorial integration) and stakeholders (sharing responsibilities among the public and private sectors, non-governmental organizations, etc.), as well as environmental governance measures and instruments, as demonstrated in thesis. Interdisciplinarity (taking into account both natural and social components), methodological pluralism, geographical concepts (space, place and environment) and historical and geographical retrospection, are merely some of the features of geographical reasoning that are applied in environmental research. The role of spatial planning, as a very important instrument for integrating environmental protection goals into spatial development policies, is confirmed in thesis.