Организација система управљања и типови управљача заштићених подручја у Србији

Abstract

Заштићена подручја (ЗП) обухватају специфичне делове природе, који су, према својим геолошким, биолошким, екосистемским и предеоним карактеристикама, издвојени из коришћења и дати на управљање одређеним организацијама, тј. управљачима ЗП. Спровођење организације управљања ЗП подразумева, како присуство управљача ЗП, тако и сарадњу између њих и осталих институција и заинтересованих страна. У периоду након `90-их година XX века у Србији, дошло је до наглог успостављања нових ЗП, која су на основу Закона о заштити животне средине (1991) дата на управљање, како управљачима из јавног сектора (ЈС), тако и управљачима из приватног сектора (ПС). Данас ЗП заузимају површину од око 6% територије Републике Србије, док најважнија стратешка документа предвиђају 12%, због чега су присутни све већи захтеви за успостављање нових ЗП, али и потреба да се постојећа ЗП делегирају одговарајућим управљачима. Предмет истраживања представљају основне карактеристике ЗП, оквири управљања ЗП (стратешки, законодавни и институционални), организациона структура управљања на различитим нивоима, структурне карактеристике управљања ЗП и механизми финансирања система управљања ЗП. На основу тога, дефинисана су три општа циља истраживања: 1) утврђивање типова управљача и процеса успостављања ЗП, 2) утврђивање оквира управљања ЗП, 3) утврђивање организационих структура, структурних карактеристика и механизама финансирања ЗП на различитим нивоима. На основу дефинисаних циљева, сврха истраживања је стварање основе за детаљније истраживање организације типова управљача и категорија ЗП. На бази тако стечених знања, може се унапредити постојећа организација управљања ЗП и створити претпоставке за развој нове организације система управљања ЗП. Такође, сврха је и да се дају предвиђања о будућем процесу успостављања ЗП. У складу са предметом, циљем и сврхом истраживања, дефинисано је пет општих хипотеза, а за сваку од њих и посебне хипотезе, ради што свеобухватније анализе и правилнијег тумачења добијених резултата. Истраживање је, у територијалном погледу, било везано за територију Републике Србије (без аутономне покрајине (АП) Косово и Метохија), а примарни подаци су прикупљени у временском периоду од новембра, 2014. до јуна 2017. године. Прикупљање података је извршено у две фазе. У првој фази истраживања, прикупљање података је спроведено преко анкете у 63 ЗП, коју су одабрана у складу са постављеним критеријумима (присуства управљача, величине ЗП и категорије ЗП). У другој фази прикупљања података, применом намерног узорка, спроведени су интервјуи код одабраних управљача ЗП (7 испитаника), представника јавне управе и службе (5 испитаника) и организација (6 испитаника) које су везане за управљање ЗП. Обрада података је извршена у софтверском пакету за статистичку обраду SPSS (ver. 21). Као статистичке методе коришћена је дескриптивна статистика, анализа фреквенција, χ2 тест независности, Ман-Витнијев тест и Крускал-Волисов тест...

ecosystem and landscape characteristics because of which they are excluded from the use and whose management is entrusted to certain organizations, i.e. PA managers. The implementation of the PA management organization implies both the involvement of PA managers and the cooperation between them and other institutions and stakeholders. There was an increasing number of new PAs established in Serbia in the period after the 1990s. Their management was, according to the Law on Environmental Protection (1991), entrusted both to the public sector (PS) and the private sector (PrS) managers. Today, PAs occupy an area of about 6% of the territory of the Republic of Serbia, while the most important strategic documents envisage 12%, which is why there have been rapidly rising demands for the establishment of new PAs, accompanied with the need to entrust the existing PAs to competent managers. The scope of the research includes the most important characteristics of PAs, PA management frameworks (strategic, legislative and institutional), the structure of the management organization at different levels, characteristics of the PA management structure and financing mechanisms of management system. Taking this into account, we defined the following three general research objectives: 1) to determine the types of PA managers and processes of establishment, 2) to set the PA management frameworks, 3) to determine the organization structure, structural characteristics and mechanisms of financing PAs at different levels. Based on the defined goals, the purpose of the research was to form the basis for more detailed research of the organization of different types of management and categories of PAs. The acquired knowledge may help to improve the current organization of the PA management and make conditions for the development of the new organization of the PA management system. Another purpose was to predict future trends in the process of PA establishment. In accordance with the scope, the objectives and the purpose of the research, five general hypotheses were defined with specific hypotheses for each of them in order to make the most comprehensive analysis and correct interpretation of the obtained results. The investigation was territorially limited to the territory of the Republic of Serbia (without the autonomous province of Kosovo and Metohija), and the primary data were collected in the period from November 2014 to June 2017. Data collection was carried out in two stages. In the first stage of the investigation, data were collected through a survey conducted in 63 PAs which were selected according to a set of criteria (the existence of managers, the size of the PA and the PA category). In the second stage of data collection, in which deliberate sampling was applied, interviews were conducted with selected managers of the PAs (7 respondents), with the representatives of public administartion and service (5 respondents) and organizations (6 respondents) related to the management of PAs (10 respondents). Data processing was performed with the SPSS software package for statistical processing (ver. 21). Descriptive statistics, frequency analysis, χ2 test of independence, the Mann–Whitney test and the Kruskal-Wallis test were used as statistical methods...