Срби "владиновци": српски политичари у ужој Угарској, присталице угарске владе: (1867-1905)

Abstract

У оквиру рада је детаљно анализирана политичка делатност српских присталица угарске владе у ужој Угарској од Аустро-угарске нагодбе 1867. до пораза Слободоумне странке на изборима 1905. Настанком нагодбеног правног оквира угарска политичка елита је сматрала да су се стекли услови да се одреди да у Угарској постоји само једна политичка нација. Предводници немађарског становништва су требали да одлуче да ли да покушају да издејствују што бољи положај за своју нацију унутар владајуће политичке странке или да се посвете националној и државно-правној опозицији. Део српске интелигенције је сматрао да државно-правна опозиција може више да штети српским националним и културно-просветним интересима него да буде од користи. Они нису основали засебну политичку странку већ су пристали уз странке Ференца Деака и Калмана Тисе, које су се 1875. ујединиле у Слободоумну странку. Поред Угарског сабора, они су деловали и унутар угарских муниципија, као и у склопу српске црквено-народне аутономије.

In this paper are, in detail, analyzed the political activities of Serbian supporters of the Hungarian government in Hungary proper from the Austro-Hungarian Compromise in 1867 to the defeat of Liberal Party in the 1905 elections. With the setup of the compromise legal framework, Hungarian political elite considered conditions had been met in order to declare that there was only one political nation in Hungary. Leaders of non-Hungarian population were supposed to decide whether to try to force a better position for their nation within the ruling political party or to commit themselves to national and legal-state opposition. However, part of the Serbian intelligence believed that state-legal opposition could no longer be regarded as useful to Serbian national, cultural and educational interests. This is why they have not formed a separate political party but they acted within the parties of Ferenc Deak and Kalman Tisza, which were united into Liberal Party in 1875. Apart from the Hungarian Parliament, they were also acting within the Hungarian municipalities, as well as within the Serbian church-national autonomy.