Ispitivanje efikasnosti peroralno primenjenog teikoplanina u farmakoterapiji teških, komplikovanih i refraktarnih oblika Clostridium difficile infekcije

Abstract

Clostridium difficile je najčešći uzročnik postantibiotske dijareje i pseudomembranoznog kolitisa. Nekada sporadična infekcija, poslednjih petnaest godina dobija razmere globalne epidemije i postaje jedna od vodećih intrahospitalnih infekcija u svetu i značajan uzrok smrti naročito među starijima od 65 godina. Porast broja obolelih, kao i sve veći broj bolesnika sa teškom kliničkom slikom i komplikacijama te sve češća pojava recidiva i slučajeva refraktarnih na standardnu terapiju vezuju se za razvoj hipervirulentnog soja bakterije, NAP1/BI/027. Spektar kliničkih oblika C. difficile infekcije obuhvata blagu do umerenu bolest u vidu dijareje bez kolitisa, tešku i tešku komplikovanu formu koja se karakteriše pojavom ileusa, toksičnog megakolona, hipotenzije sa primenom vazopresora, organskom disfunkcijom, izmenjenim mentalnim statusom, leukocitozom ≥ 35000/mm3 ili leukopenijom < 2000/mm3. Glavni problem u svakodnevnom kliničkom radu sa obolelima od C. difficle infekcije predstavlja velika učestalost recidiva bolesti, kao i sve češća pojava refraktarnih slučajeva. Standardnu terapiju C. difficile infekcije čine metronidazol i vankomicin, a poslednjih godina i fidaksomicin, čijim primenom je samo delimično smanjen rizik od recidiva. U ranije sprovedenim istraživanjima o primeni teikoplanina u lečenju C. difficile infekcije teikoplanin se pokazao kao uspešan, međutim, ova istraživanja su sprovedena u vreme pre pojave hipervirulentnog soja i „epidemije“ C. difficile infekcije i obuhvatala su mali broj ispitanika. CILJ: Cilj ovog istraživanja bio je da se ispita i uporedi ishod C. difficile infekcije kod bolesnika sa teškom formom bolesti lečenih teikoplaninom i vankomicinom u pogledu postignutog procenta kliničkog izlečenja, vremena od početka terapije do prestanka proliva, smrtnosti kao i učestalosti recidiva nakon 8 nedelja praćenja. Drugi cilj je bio da se utvrdi efikasnost peroralno primenjenog teikoplanina (u pogledu kliničkog izlečenja, smrtnosti, vremena od početka primene teikoplanina do prestanka proliva i učestalosti recidiva) u lečenju bolesnika kod kojih je nakon 10-14 dana standardne terapije izostalo kliničko izlečenje...