Show simple item record

dc.contributor.advisorPetrović, Jelica
dc.contributor.otherZotović, Marija
dc.contributor.otherĐorđić, Višnja
dc.contributor.otherPetrović, Jelica
dc.creatorTrbojević, Jovana
dc.date.accessioned2018-12-19T17:10:50Z
dc.date.available2018-12-19T17:10:50Z
dc.date.available2020-07-03T14:20:53Z
dc.date.issued2018-06-29
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/Disertacija153025268484322.pdf?controlNumber=(BISIS)107536&fileName=153025268484322.pdf&id=11581&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/10389
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=107536&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttps://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/IzvestajKomisije153025269823877.pdf?controlNumber=(BISIS)107536&fileName=153025269823877.pdf&id=11582&source=NaRDuS&language=srsr
dc.description.abstractDečji i omladinski sport predstavlja najzastupljenju aktivnost među mladima. Svojom strukturom, socijalnim kontekstom i pravilima, on ima značajnu ulogu u razvoju pojedinca i društva. Psihofizički, ekonomski, pravni i društveni doprinosi sporta, kao i njegov istorijski značaj, pobudili su interesovanje istraživača različitih disciplina, s ciljem da se što bolje razumeju procesi koji se odvijaju unutar njega. Tokom adolescencije, pored psihofizičkih promena kroz koje prolazi pojedinac, unutar sporta dolazi do prelaska na stadijum specijalizacije (13 – 16 godina), te sport više ne predstavlja igru, već priliku za razvoj i usvajanje uloge profesionalnog sportiste. Upravo tokom ovog sportskog stadijuma, kada se razvijaju i usmeravaju vrhunski sportisti, dolazi do visokog procenta odustajanja od sporta, što je zainteresovalo istraživače da se bave procesom odustajanja od sporta u adolescenciji. Dosadašnja istraživanja istakla su značaj razumevanja odustajanja od sporta kao motivacionog procesa na koji deluju socijalni faktori i psihološki medijatori. Budući da je proces odustajanja od sporta, multidimenzionalan i kompleksan, ovo istraživanje polazi od integrativnog modela, Hijerarhijskog modela unutrašnje i spoljašnje motivacije, s ciljem da se ispitaju značajni socijalni i psihološki faktori koji doprinose objašnjenju namere sportiste da odustane od sporta u adolescenciji. Hijerarhijski model unutrašnje i spoljašnje motivacije objašnjava proces odustajanja od sporta delovanjem socijalnih faktora na motivaciju, uz psihološke medijatore. U okviru modela, integrišu se konstrukti iz Teorije samoodređenja, Teorije ciljeva i Teorije osnovnih psiholoških potreba. Kao socijalni faktori uticaja na zadovoljenje osnovnih psiholoških potreba (potreba za kompetencijom, autonomijom i povezanošću) i potrebe za uživanjem, kao i vrstu motivacije, i dalje, na nameru o odustajanju od sporta, u ovom istraživanju uzeti su opažena motivaciona klima kreirana od strane roditelja, trenera i saigrača. Različiti interpersonalni odnosi moderiraju individualni efekat na psihološke ishode, stoga ovo istraživanje ispituje doprinos delovanja tri socijalna agensa (roditelja, trenera i saigrača) na psihološke potrebe, potrebu za uživanjem i motivaciju za bavljenje sportom, kao i nameru da se odustane od sporta. Uzorak se sastojao od 383 ispitanika (49.9% dečaka i 50.1% devojčica), mladih sportista sa teritorije Vojvodine, uzrasta od 12 do 17 godina, koji se u proseku 4.28 godina bave istim sportom (odbojkom, košarkom i rukometom). Preduslovi za učestvovanje u istraživanju bili su da najmanje godinu dana treniraju dati sport, od čega najmanje 4 meseca u klubu u kojem se vršilo istraživanje. Ispitanici su popunjavali: sociodemografski upitnik, Upitnik opažene motivacione klime u sportu kreirane od strane roditelja (Perceived Motivational Climate in Sport Questionnaire 2 – PIMCQ-2, White, Duda & Hart, 1992); Upitnik opažene motivacione klime u sportu kreirane od strane saigrača (Peer Motivational Climate in Youth Sport – MCYSQ, Ntoumanis & Vazou, 2005); Upitnik opažene motivacione klime u sportu kreirane od strane trenera (Perceived Motivational Climate in Sport Questionnaire-2 – PMCSQ-2; Newton, Duda & Yin, 2000), Skala zadovoljenja osnovnih potreba u sportu (Basic Need Satisfaction in Sport Scale – BNSSS, Ng, Lonsdale & Hodge, 2011), Upitnik sportske posvećenosti 2 (Sport Commitment Questionnaire-2, Scanlan et al, 2015) subskalu Uživanje, Upitnik za procenu motivacije za sport 2 (The Sport Motivation Scale-II, Pelletier, Rocchi, Vallerand, Deci & Ryan, 2013), Upitnik zadovoljstva sportista (Athlete Satisfaction Questionnaire - ASQ, Raimrer & Chelladurai, 1998, prema: Vesković, 2012) subskalu zadovoljstvo ličnim izvođenjem i subskalu zadovoljstvo stepenom iskorišćenosti sposobnosti sportiste. Namere ispitanika o daljem učešću u sportu procenjene su na osnovu četiri stavke: „Razmišjam o tome da prestanem da se bavim ovim sportom”, „Razmišljam o tome da prestanem da se bavim sportom uopšte”, „Nameravam da se profesionalno bavim ovim sportom”, „Nameravam da se i dalje bavim ovim sportom, ali rekreativno”. Istraživanje je sprovedeno tokom 2017. godine. Podaci su obrađeni u programu IBM SPSS 20 i Mplus 7. Pored analize korelacije, analize varijanse, ispitivanje Hijerarhijskog modela unutrašnje i spoljašnje motivacije, kao i značajnosti relacija između različitih grupa ispitivanih varijabli, i njihove prediktivne moći, sprovedeno je modelovanjem strukturalnim jednačinama. Rezultati pokazuju da majka, otac, trener i saigrači, zajedno, doprinose zadovoljenju potrebe za kompetencijom, povezanošću i potrebe za uživanjem, kao i da značajno indirektno deluju na razvoj unutrašnje motivacije za bavljenje sportom u adolescenciji. Ukoliko sportista opaža da značajni drugi kreiraju motivacionu klimu usmerenu na učenje, imaće zadovoljene osnovne psihološke potrebe i potrebu za uživanjem, te će razviti visoko samoregulatorne oblike motivacije. Međutim, uprkos činjenici da sva tri socijalna agensa imaju značajno zajedničko delovanje na motivaciju, rezultati pokazuju da je najznačajni socijalni agens u adolescenciji upravo trener, tj. motivaciona klima usmerena na učenje kreirana od strane trenera. Hijerahijski model spoljašnje i unutrašnje motivacije značajno objašnjava nameru sportista da odustanu od bavljenja trenutnim sportom, ali i nameru sportista da u potpunosti odustanu od bavljenja sportom. Takođe, ovaj model pokazao se kao značajan u objašnjenju namere sportista da se profesionalno bave sportom. Kada je u pitanju namera da se odustane od sporta, kao značajni socijalni faktor izdvaja se motivaciona klima usmerena na učenje kreirana od strane trenera. Kroz potrebu za kompetencijom i uživanjem, kao psihološkim medijatorima, on deluje na amotivaciju, koja je povezana sa namerom da se odustane od sporta. Sa druge strane, kada je u pitanju namera o profesionalnom bavljenju sportom, još jednom se izdvaja motivaciona klima usmerena na učenje koju kreira trener, a kao značajni psihološki medijatori, potreba za kompetencijom i uživanjem. Međutim, osim amotivacije, kao značajan oblik motivacije, javlja se unutrašnje-integrisana motivacija. Tako, način na koji se trener ponaša (ka postignuću ili učenju), preko zadovoljenja potrebe za kompetencijom i uživanjem, utiče na razvoj unutrašnje-integrisane motivacije i amotivacije, koje utiču na nameru sportiste da se profesionalno bavi sportom. Kada je u pitanju odustajanje od sporta, rezultati pokazuju da je 11.5% adolescenta odustalo od sporta u periodu od deset meseci. Takođe, rezultati pokazuju da su ispitanici koji su odustali od sporta opažali da značajni drugi kreiraju motivacionu klimu usmerenu na postignuće, te da imaju u manjoj meri zadovoljene osnovne psihološke potrebe i potrebu za uživanjem, kao i izraženiju amotivaciju. Dobijeni rezultati su u skladu sa teorijskim postavkama Hijerarhijskog modela unutrašnje i spoljašnje motivacije, i kreiraju značajan motivacioni model za razumevanje procesa odustajanja od sporta u adolescenciji gde, pored roditelja i saigrača, najznačajniju ulogu ima trener. Praktične implikacije istraživanja ogledaju se u edukovanju sportskih stručnjaka, kao i i roditeljima, o značaju koji imaju na razvoj mladog sportiste, kao i u kreiranju preventivnih programa odustajanja od sporta u adolescenciji.sr
dc.languagesr (latin script)
dc.publisherУниверзитет у Новом Саду, Филозофски факултетsr
dc.rightsopenAccessen
dc.sourceУниверзитет у Новом Садуsr
dc.subjectOdustajanje od sportasr
dc.subjectmotivacijasr
dc.subjectinterpersonalni odnosisr
dc.subjectadolescencijasr
dc.subjectHijerarhijski model unutrašnje i spoljašnje motivacijesr
dc.titleSocio-psihološki prediktori odustajanja od sporta u adolescencijisr
dc.typedoctoralThesissr
dc.rights.licenseBY-NC-ND
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/45321/Disertacija.pdf
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/45322/IzvestajKomisije.pdf


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record