Show simple item record

Foreign policy of Yugoslavia 1948-1956. and the "Balkan pact" issue

dc.contributor.advisorVisković, Ivo
dc.contributor.otherTrgovčević Mitrović, Ljubinka
dc.contributor.otherSimić, Dragan
dc.creatorMirkov, Željko Ž.
dc.date.accessioned2018-12-10T11:48:38Z
dc.date.available2018-12-10T11:48:38Z
dc.date.available2020-07-03T09:39:58Z
dc.date.issued2018-09-26
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/10293
dc.identifier.urihttp://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=6289
dc.identifier.urihttps://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:18938/bdef:Content/download
dc.identifier.urihttp://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=518295383
dc.description.abstractДисертација се бави спољном политиком Југославије од 1948. до 1956. године поводом Балканског пакта 1953/4. Спољни фактори који утичу на државу величине Југославије јесу од основне важности, као и спољна политика Грчке и Турске и њихови билатерални и трилатерални односи са Југославијом, па су и спољна политика САД и СССР-а у вези са Балканом у истраживачком пољу. Информбиро, као организација која је окупљала комунистичке партије кao инструмент Москве, из које је сукоб са Београдом потекао 1948. године, као могући повод војне инвазије, такође је важан. Одјек овог сукоба и спољнополитичке последице су суштина дисертације. Труманова доктрина и, касније, Ајзенхауерова политика су уз деловање НАТО-а као међународне организације у Европи индикативне. Заокрет спољне политике Југославије од владе Тито–Шубашић до увођења једнопартијског система јесте важно за истраживање Југославије која је била слабо развијена, пољопривреди окренута земља, окружена не само геополитички, него и притиснута оскудицом на смеле и важне одлуке. Руководство у Београду, Тито изнад свих, није имао могућности да приушти слабост и владао је чврстом руком јер је његова партија имала много конкурената за власт у самој земљи, етничких мањина лојалних суседству и Стаљина, коме су неки комунисти из КПЈ били одани. Исход да се Тито снашао склопивши спољнополитички савез Југославије са две идеолошки другачије државе, чланице НАТО-а, ради заједничке одбране је најважнији део слагалице овог истраживања, Учвршћивање на власти Хрушчова после Стаљинове смрти релаксирало је односе Београда и Москве, чиме је Балканском пакту умањен значај, а несугласицама Грчке и Турске стављен у страну. Балкански пакт показује сналажљивост и одлучност спољне политике Југославије, чије је ово формативно доба.sr
dc.description.abstractThe dissertation is about foreign policy of Yugoslavia from 1948 to 1956 regarding the Balkan pact of 1953/4. External factors that affect a country of Yugoslavias size are essential, as well as the foreign policy of Greece and Turkey and their bilateral and trilateral relations with Yugoslavia, therefore foreign policy of USSR and the USA regarding Balkans are also within the research. Informbiro, as an organization that gathered the communist parties as an instrument of Moscow, from which the dispute with Belgrade arose in 1948 was important as а possible pretext for military invasion. The echo of this conflict and its foreign policy consequences are the essence of this dissertation. Truman doctrine and subsequent Eisenhower policies with NATO plans in Europe, as an international organization, are indicative. Foreign policy revolve in Yugoslavia from Tito-Šubašić government through the introduction of a one-party system is important for the study of Yugoslavia, which was underdeveloped agricultural country surrounded not only by geopolitics but also pressured with shortages to daring and important decisions. Authority in Belgrade, namely Tito could not afford weakness and ruled with an iron fist since his party had a lot of competitors for power in the country, ethnic minorities loyal to the neighboring countries, and Stalin to whom some communists of CPY were loyal. The result was that Tito managed, as the most important piece of the puzzle, to form a foreign policy alliance as a joint defense of Yugoslavia with two ideologically different states, members of NATO. Rise to power of Khrushchev after Stalins death relaxed relations of Belgrade and Moscow, which has reduced the importance of the Balkan pact and with disagreements of Turkey and Greece was put aside. Balkan pact shows the mastery and determination of Yugoslav foreign policy whose formative period this was.en
dc.formatapplication/pdf
dc.languagesr
dc.publisherУниверзитет у Београду, Факултет политичких наукаsr
dc.rightsopenAccessen
dc.sourceУниверзитет у Београдуsr
dc.subjectСпољна политикаsr
dc.subjectForeign policyen
dc.subjectYugoslaviaen
dc.subjectBalkan pacten
dc.subjectComInformen
dc.subjectUSSRen
dc.subjectUSAen
dc.subjectGreeceen
dc.subjectTurkeyen
dc.subjectNATOen
dc.subjectTitoen
dc.subjectЈугославијаsr
dc.subjectБалкански пактsr
dc.subjectИнформбироsr
dc.subjectСССРsr
dc.subjectСАДsr
dc.subjectГрчкаsr
dc.subjectТурскаsr
dc.subjectНАТОsr
dc.subjectТитоsr
dc.titleСпољна политика Југославије 1948-1956. и питање "Балканског пакта"sr
dc.title.alternativeForeign policy of Yugoslavia 1948-1956. and the "Balkan pact" issueen
dc.typedoctoralThesis
dc.rights.licenseBY-NC
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/22373/IzvestajKomisije18473.pdf
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/22372/Disertacija.pdf


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record