Новинарско приповедање као елемент јавног дискурса у информативним жанровима са националном фреквенцијом

Abstract

Предмет истраживања у овој докторској дисертацији јесте новинарско приповедање у информативним жанровима на телевизијама у Србији. Новинарско приповедање јесте поступак саопштавања медијских садржаја наративним методама. У раду је новинарско приповедање дефинисано као нефиктивни романтизовани новинарски дискурс – нефиктивни је јер саопштава информације о стварном свету, без претензија да неку од њих представи као замишљену или створену или субјективну, већ је приповедана стварност. Романтизовани је јер се акцентује људско, емотивно, појединачна судбина. Новинарско приповедање је елемент јавног дискурса јер није само реч о новом поступку стварања садржаја или стилској иновацији, већ је то ново структурно место у савременој стварности Србије. Промене у жанровској структури медијских садржаја нису само хибридизација постојећих новинарских жанрова или дискретне варијације, па теорија новинарских жанрова није довољна за образложење ове теме: приповедање је објашњено и посредством наратологије и теорије књижевности. Да би увид у новинарско приповедање био потпун и да би ова тема досегла виши научни домет, новинарско приповедање је анализирано и као елемент јавног дискурса – због чега се у раду посебна пажња даје стуктуралистичким и постструктуралистичким тумачењима дискурса. Осим теоријског одређења појма, у раду су приказани резултати студије случаја. Спроведене су анализе садржаја и анализе интервјуа са уредницима информативних програма телевизија са националном фреквенцијом. Новинарско приповедање је последица ширих друштвених кретања и прилагођавања српског друштва неолибералним моделима. У годинама које следе, новинарско приповедање ће тек развити сопствене капацитете у јавном дискурсу.

The subject of research in this doctoral dissertation is journalistic storytelling in news genres on television in Serbia. Journalistic storytelling is the process of communicating media content with narrative methods. In this paper, journalistic narrative is defined as a non-fictitious romanticized journalistic discourse – it is not fiction because it communicates information about the real world, without pretending to present them as imaginary or falsly created or subjective. It is romanticized because it emphasizes human, emotional, individual destinies. Journalistic narrative is an element of public discourse, because it is not only a part of a new process of content creation or stylistic innovation, but rather a new structural place within the contemporary reality of Serbia. Changing the genre structure of media content is not only the hybridization of existing journalistic genres or their variations, so the theory of journalistic genres is not sufficient to explain this topic; narrative is also explained through narratology and theory of literature. For full insight in journalistic narratives, this topic achieved a higher scientific reach with analyzing journalistic narrative as an element of public discourse – which is why special attention is paid to the stucturalistic and poststructuralist interpretations of discourse. In addition to the theoretical definition of the term, this paper presents the results of a case study. Analysis of content and analysis of interviews with editors in chief of news programs of television with national frequency were conducted. Journalistic narrative is the result of wider social changes and adaptation of Serbian society to neoliberal models. Journalistic storytelling is yet to develop its full capacities in public discourse.