Однос између промена на предњем сегменту ока и дужине дијализирања код пацијената на хемодијализи

Abstract

Увод: Око и бубрег, имају упадљиву структуралну, развојну и генетску везу и зато може постојати блиска повезаност између очних и бубрежних болести. У основи развоја хроничних бубрежних и очних болести постоји удружено деловање сличних или истих патогенетских механизама и фактора ризика. Патогенетски механизми који укључују инфламације, оксадитивни стрес, ендотелијалне и микроваскуларне дисфункције и друго, доводе до бубрежних и очних болести које се с правом могу третирати као јединствени окуло-ренални синдром. Удружени, заједнички фактори ризика су метаболички и васкуларни поремећаји, хипертензија, дијабетес, пушење, гојазност, старија животна доб. Циљ рада: Детектовање и праћење промена на предњем сегменту ока код пацијената на програму хроничне хемодијализе, пре свега корнео-коњунктивалних калцификација, промена у лакрималној секрецији, хистопатолошке алтерације епитела булбарне коњунктиве и њихова градација у односу на дефинисане параметре праћења, при чему је дужина дијализирања, утицај биохемијских параметара и налаз сувог ока, приоритетни задатак. Методологија: Проспективна клиничка студија којом је обухваћено 149 испитаника, 126 пацијената на хроничном програму хемодијализе и 23 испитаника из контролне групе, који нису имали бубрежну болест. Свим испитаницима је узета детаљна анамнеза и подаци су социо-епидемиолошки обрађени. Хемодијализним пацијентима нотиране су биохемијке серумске вредности. Сви испитаници су детаљно офталмолошки обрађени и урађени су клинички и цитолошки тестови са циљем да се испита лакримална секреција Schirmer-тест и квалитет сузног филма Тear break-up time (TBT) тест и цито-морфолошки статус предње окуларне површине (методом импресионе цитологије). Импресиона цитологија је неагресивна и репрезентативна метода којом се добија неколико слојева епителних ћелија са површине булбарне коњунктиве и цитоморфолоки се анализира 10 одређених параметара: однос кохезивности епителних ћелија, степен кератозе, учесталост једарних промена, тип једарних промена, густина пехарастих ћелија, степен сквамозне метаплазије, морфологија пехарастих ћелија, количина и морфологија мукуса и присуство ћелија запаљења. Применом статистичких метода: униваријантне и мултиваријантне логистичке регресионе анализе  Wald Backward метод, анализиран је утицај дефинисаних фактора праћења у односу на патолошки налаз испитиваних параметара импресионе цитологије. Као статистички значајан резултат сматрала се вредност р мање од 0,05. Резултати: Социо-епидемиолошки подаци свих испитаника су адекватно стати- стички обрађени. Просечна старост испитиваних пацијената је (64,39  11,83; Меd 64,00). Просечно трајање лечења редовним програмом хемодијализе је 60,48 ме- сеци. Највећи број пацијената, њих 87, дијализирало се краће од 60 месеци (од тога, 41 пацијент, краће од 12 месеци). Нефроангиосклероза и дијабетичка нефропатија, најчешће су основне болести бубрега испитиваних пацијената које су довеле до уремије и лечења хемодијализом. Офталмолошки налаз обухватио је видну оштрину свих испитаника, преглед на шпалт лампи, преглед задњег сегмента ока у мидријази и клиничке тестове за суво око. Анализом и поређењем и промене на предњем сегменту ока. Анализом и поређењем резултата урађених тестова за суво око: Shirmer- и Тear break-up time–тест и клиничког налаза „Red Eye Syndrome“ утврђена је статистички већа заступљеност патолошких налаза у хемодијализних пацијената у односу на контролну групу. Присуство калцификата на предњој површини ока такође је статистички чешћи налаз код пацијената на хроничном програму хемодијализе него у контролној групи. Налаз калцификата високо је удружен са сувим оком и јединичним порастом биохемијских параметара у серуму пацијената на хемодијализи. Дужина дијализирања корелира позитивно са настанком калцификата. Поређењем и анализом цитоморфолошког статуса на епителу булбарне вежњаче,који је добијен методом импресионе цитологије од испитаника обе групе, утврђене су знатно чешће и статистички значајно веће промене у патолошком налазу испитиваних параметара импресионе цитологије, код пацијената на хемодијализи, у односу на контролну групу. Статистичким методама униваријантне и мултиваријантне логистичке регресионе анализе испитиван је појединачни или удружени утицај дефинисаних фактора на појаву патолошког налаза испитиваних параметара импресионе цитологије булбар- не коњунктиве пацијената на хроничној хемодијализи. Фактори праћења су: дужина хемодијализирања, старост пацијената, вредности биохемијских параметара, , утицај сувог ока тј позитивног налаза Shirmer- и TBT- теста и клиничког налаза „Red Еye Syndrome“, етиологија терминалне бубрежне инсуфицијенције и дијабетес као коморбидно стање. Они могу имати „позитиван утицај“ на патолошки налаз испитиваних параметара импресионе цитологије, или могу деловати и „протективно“. Анализом утицаја сваког појединачног фактора и њиховог удруженог деловање на патолошки налаз испитиваних параметара импресионе цитологије булбарне коњунктиве, дужина лечења хроничном хемодијализом издвојила се као доминантан чинилац. Сваки месец дужег дијализирања повећава вероватноћу појаве патолошког налаза. Највећи утицај дужина хемодијализирања има на појаву патолошке кератозе и на смањење густине пехарастих ћелија вежњаче, повећавајући патолошки налаз ових параметара за 10% на месечном нивоу. Позитиван налаз тестова за суво око, Shirmer- и Тear break-up time – тест и кли- ничког налаза „Red Eye Syndrome“ код пацијената на хроничној хемодијализи, ви- соко је удружен са цитоморфолошким променама на булбарној коњунктиви. Статистички су значајне, промене различитих параметара у зависности од примењеног теста за суво око. Животна доб је „протективни фактор“ и са сваком годином се смањује вероватноћа појаве патолошког налаза на епителу коњунктиве за испитиване параметре. Јединично повећање биохемијских параметара удружено је са патолошким налазом на епителу за испитиване параметре импресионе цитологије. Закључак: Промене на очима последица су терминалне бубрежне инсуфицијенције и хроничне хемодијализе. У испитиваној групи од 126 пацијената на редовном програму хемодијализе, само један пацијент oдноснo 0,79% од укупног броја, био је без икаквог патолошког на- лаза на очима. Налаз свих патолошких промена на очима хемодијализираних пацијената стати- стички је чешћи а промене су већег интензитета у односу на налаз код испитаника контролне групе. Налаз сувог ока дијагностикован позитивним Shirmer и TBT- тестом и његов ути- цај на цитоморфолошке промене у епителу булбарне коњунктиве, статистички је значајнији код пацијената на хроничном програму хемодијализе у односу на испитанике из контролне групе који немају бубрежну болест. Налаз калцификата на предњој површини ока статистички је заступљенији налаз код дијализираних у односу на контролну групу. Патолошки налаз на епителу булбарне коњунктиве за испитиване параметре импресионе цитологије статистички је чешћи и већег интензитета код дијализира- них пацијената у односу на контролну групу. Основна бубрежна болест као узрок терминалне бубрежне инсуфицијенције и уремије, коморбидне болести и стања, последичне клиничке, метаболичке, ендокрине и биохемијске промене и неизоставни утицај хроничне хемодијализе,доводе до озбиљних и манифестних промена на очима. Утицај дужине дијализирања и више других фактора на промене предњег очног сегмента код пацијената на хроничном програму хемодијализе, у истраживачком су фокусу ове студије.