Потребе и могућности реформисања надлежности и положаја Генералне скупштине у институционалној структури Уједињених нација

Abstract

Од оснивања Организације Уједињених нација прошло је седам деценија. Током овог периода, Организација се суочила са бројним изазовима, проблемима и потешкоћама. Реформисање Уједињених нација је неопходнo jeр структура предвиђена Повељом већ одавно не одговара захтевима савременог света. Један од начина оснаживања Уједињених нација јесте реформисање надлежности и положаја Генералне скупштине. Систем надлежности који је Повеља предвидела за Генералну супштину у пракси се показао као недовољан, посебно имајући у виду чињеницу да Генерална скупштина велики број својих надлежности или дели са Саветом безбедности, или зависи од предходне препоруке Савета. Иако се на први поглед чини да Повеља одредбом члана 10. Генералној скупштини даје широку власт, то у пракси није случај. У пракси су се надлежности Генералне скупштине показале као ограничене, без много реалне моћи. Повећањем броја држава чланица Уједињених нација, дошло је до повећања и броја питања којима се бави Генерална скупштина. Током седам деценија функционисања aгенда Генералне скупштине је преобимна. Услед великог броја питања које разматра, као и једног дела питања наслеђених из прошлости, Генерална скупштина се не може у потпуности фокусирати на разматрање најактуелнијих и најсавременијих питања. У погледу система гласања у Генералној скупштини, током година су се јавиле одређене критике. Потребна већина или двотрећинска већина се, услед једнакости свих држава чланица, и система једна држава-један глас, превише лако постиже. Одређене групе држава могу, без проблема, постићи неопходну већину или ускратити подршку за било које питање у оквиру агенде. Из тог разлога се предлаже могућност увођења пондерисања гласова (weight vote system), које би могло бити спроведено узимајући у обзир број становника и финасијска издвајања на име буџета организације. У погледу унутрашње структуре, канцеларија председника Генералне скупштине се суочава са потешкоћама у погледу недовољног броја особља, и премало финансијских средстава којима располаже. Поред ових проблема, у пракси је често долазило и до преклапања надлежности главних комитета Генералне скупштине, што се негативно одражавало на њен рад. Питање од посебне важности за Генералну скупштину јесте њен однос са Саветом безбедности. Ова два органа, на први поглед, имају одвојене функције- Савет безбедности је Повељом замишљен као орган акције, док Генерална скупштина представља саветодавно тело. У пракси, веза ова два органа се трансформисала и приближила усвајањем резолуције „Уједињени за мир” којом је Генерална скупштина добила значајна овлашћења у погледу одржавања међународног мира и безбедности, у случају када јe Савет безбедности паралисан услед употребе права вета сталих чланица.

United Nations were established seven decades ago. During this period, United Nations faced up with numerous challenges, struggles and difficulties. At the beginning of 21st century, reform of the United Nations is necessary. The institutional structure envisaged by the Charter no longer complies requirements of the modern world. Reforming competence and position of General Assembly is one of the ways for empowerment of the structure of the United Nations. Competence of General Assembly, provided by the Charter, are insufficient in practice, especially if we have in mind that General Assembly shares some of its competences with Security Council or depends on previous recomendation of Security Council. At first glance it seems that Article 10 of Charter enables General Assembly with wide amount of competences. In practice, competence of General Assembly is limited, with a very little real powers. By increasing number of Member States, there has been an increment of issues General Assembly deals with. It’s Agenda become too excessive. Due to numerous issues, as well as some issues inherited from the past, General Assembly can not fully focus it’s work on the most actual and cutting-edge issues. Also, voting system in General Assembly during years becomes subject of some serious criticism. The required majority, due to one state-one vote system, become too easy to achieve. Certain groups of states can, without problems, achieve the necessary majority or withhold support for any issue on the Agenda. For this reason many scholars were proposing establishing of weighting votes- system which could be achieved taking into account the population and budgetary contributions of member states. When it comes to internal structure, the Office of the President of the General Assembly faces with difficulties in lack of staff, as well as lack of disposable financial resources. Also, problems were noticed in overlap between six main committees of General Assembly, which have caused negative impact on the Assembly’s working procedure. The issue is of particular importance for the General Assembly is its relation with the Security Council. These two organs, at first glance, have separate competences. Security Council is an organ of action, while the General Assembly is an advisory organ. In practice, relation between these two organs has been transformed and become closer by adoption of Uniting for Peace resolution. This resolution gave significant competence for General Assembly in maintaining of international peace and security, in cases when Security Council is paralyzed by veto of permanent members. Other important relation between these two organs is related to its competences. Most of General Assembly’s competences are divided with Security Council, or depends on it’s previous recommendation.