Изложбене праксе архитектуре у Југославији и југословенски културни простор од 1945. до 1991.

Abstract

Предмет истраживања су изложбе архитектуре које су организоване у оквиру социјалистичке Југославије у периоду након Другог светског рата. Имајући у виду све већи број истраживања која се односе на изложбе архитектуре, као посебну форму манифестација на глобалном нивоу са једне, и истраживања која се односе на историју социјалистичке Југославије, са посебним нагласком на архитектуру и урбанизам који су настали на том простору, са друге стране, изложбе су разматране као колективне активности чијом се анализом омогућава увид у шири контекст друштвених, економских, политичких и културних дешавања у оквиру Југославије након Другог светског рата, и статуса који је архитектура имала у оквиру њих. Фокус истраживања је на потенцијалу изложби да истовремено буду део, али и да обликују дискурс архитектуре првенствено као место дебате између архитектонске струке и јавности, односно као место промоције или критике идеја у оквиру домена архитектуре. Изложбе архитектуре биће посматране као узрок, али и као последица одређених промена и дешавања у ширем друштвеном, културном, политичком и економском контексту. Дефинисан на овај начин, оквир предложеног истраживања омогућава да се теме изложбених пракси у домену архитектуре, као и модалитети послератне архитектуре у Југославији, додатно истраже и анализирају. Приликом разматрања изложбених пракси, изложбе се не анализирају као изоловани догађаји презентације архитектонских дела у појединим раздобљима социјалистичке Југославије, већ као оквир за производњу, рецепцију и евалуацију архитектуре, кроз анализу целокупног процеса организације изложби, укључујићи критеријум селекције, тематски оквир и место одржавања. Посматрањем изложби архитектуре, насталих у социјалистичкој Југославији у свим фазама њеног постојања, као већег међузависног система, могу се пратити појаве и промене у теорији и пракси архитектуре, које нам могу показати какав је статус имала архитектура у југословенском друштву и каква је била њена улога у југословенском културном простору.

The subject of the proposed research are architecture exhibitions that were organized within the framework of socialist Yugoslavia in the period after the Second World War. Having in mind the growing number of researches that are related to architectural exhibitions, as a special form of manifestations on a global scale from one, and researches relating to the history of socialist Yugoslavia, with a special emphasis on architecture and urbanism, on the other side, exhibitions in question are considered as collective activities whose research allows insight into the broader context of social, economic, political and cultural events within the post-war Yugoslavia, and the status that architecture has had within them. The focus of the research is on the potential of the exhibition to be part, and at the same time to shape the discourse of architecture primarily as a place of debate between the architectural profession and the public, or as a place of promotion or criticism of ideas within the domain of architecture. Architectural exhibitions will be seen as a cause, but also as a consequence of certain changes and developments in a wider social, cultural, political and economic context. Defined in this way, the framework of the proposed research allows additional research and analysis of topics of exhibition practice in the domain of architecture, as well as the modalities of post-war architecture in Yugoslavia. During the discussion of exhibition practices, the exhibitions are not analyzed as isolated events of the presentation of architectural works in certain periods of socialist Yugoslavia, but as a framework for production, reception and evaluation of architecture, through analysis of the entire process of organization of exhibitions, selection criteria, thematic framework and place of exibiting. By researching the exhibitions of architecture created within socialist Yugoslavia at all stages of its existence, as a larger interdependent system, phenomena and changes within the theory and practice of architecture can be monitored, which can show us the status of architecture in the Yugoslav society and what it was like her role within the Yugoslav cultural space.