Планирање и пројектовање урбане структуре приобаља Београда: трансформација урбаног пајзажа и третман наслеђа

Abstract

Овај рад представља прилог проучавању планских активности и трансформацијама урбаног пејзажа приобаља Београда. Истраживање полази од анализе иницијалних идеја и замисли о изградњи приобалних делова Београда. Хронолошка анализа планова и студија указује на постепени настанак веома различитих урбаних структура кроз време и специфичне природне услове разуђене акваторије на ушћу две реке Саве и Дунава. Наслеђе и природни положај града који настаје и развија се на узвишењу београдског гребена, условили су дугу и узбудљиву историју простора особеног урбаног пејзажа. Политичке прилике као и промене друштвених и економских услова у садејству са бројним ратовима учинили су трансформације урбаног пејзажа веома динамичним. Однос насеља према води пратићемо кроз истрживања генезе планирања, од првих познатих планских активности, од плана реконструкције вароши у Шанцу Емилијана Јосимовић 1867. Анализа првих идеја о изградњи новог дела града на другој обали реке Саве налази упориште у међународном конкурсу који је спроведен 1922 године са циљем припреме за израду Генералног урбанистичког плана. Нове политичке околности које настају после другог светског рата допринеле су наглој изградњи и развоју новог дела града на левој обали Саве када је дошло до велике трансформације урбаног пејзажа од природног ка урбаном. Нове урбанистичке теорије донеле су модерну архитектуру у приобаљe Београда. Осамдесте године двадесетог века са променом друштвено политичких и економских прилика детерминисале су другачије власничке односе што се одразило на планирање простора и архитектуру. Пажња је посвећена студијама Савског амфитеатра као ресурса београдског приобаља. Нео- либералне економије у 21. веку нису до сада оствариле значајније помаке у планском конципирању простора. Ова студија отвара питање на који начин можемо да афирмишемо проблематику приобаља Београда имајући у виду наслеђене различите концепте две обале.

This paper is a contribution to the study of the planning activities and transformation of the Belgrade urban waterfront landscape. The study starts from the analysis of initial ideas and concepts of the development of the Belgrade waterfront parts. The chronological analysis and the study indicate a gradual emergence of very different urban structures that have developed over time, as well as the specific natural conditions of an indented acquatorium at the mouth of two rivers, the Sava and the Danube. The heritage and the natural position of the city which was built, and has developed, on the Belgrade ridge have conditioned the long and exciting history of the area of a specific urban landscape. The political circumstances and changes in the social and economic conditions coupled with numerous wars made the urban landscape transformation dynamic. We will trace the attitude of the settlement towards the water through the study of the genesis of planning, actually from the first known planning activities, the Plan for the Town within the Moat drawn up by Emilijana Josimović in 1867. The analysis of the first ideas about developing a new part of the city on the other bank of the Sava river found its foothold in the international competition conducted in 1922 aimed at preparing the Master Plan. The new political circumstances after the Second World War contributed to the rapid construction and development of a new part of the city on the left bank of the Sava river when great urban landscape transformations from the natural to urban landscape took place. New town planning theories have introduced modern architecture in the Belgrade waterfront. With socio-political and economic changes, the nineteen-eighties determined different ownership relations, which reflected in the space planning and architecture. The attention is dedicated to the studies of the Sava Amphitheatre as a Belgrade waterfront resource. The 21st-century neo-liberal economies have not achieved a significant shift in the concept of space planning. This study opens a question of how we can affirm the issue of the Belgrade waterfront taking into account the inherited different concepts of the two river banks.