Утицај антропогених фактора на интензитет ерозије у југоисточној Србији
Influence of anthropogenic factors on intensity of erosion in southeastern Serbia
Докторанд
Babović, Stefana Lj.Ментор
Zlatić, MiodragЧланови комисије
Kostadinov, StanimirDragović, Nada
Todosijević, Mirjana
Dragićević, Slavoljub
Метаподаци
Приказ свих података о дисертацијиСажетак
Под термином „ерозија земљишта“ се подразумевају промене на
површинском слоју земљишног рељефа, које настају као последица деловања
кише, снега, мраза, температурних разлика, ветра и текућих вода, или услед рада
антропогених чинилаца. Антропогени фактори представљају синтезу
демографских, друштвених и економских фактора.
Директан и индиректан утицај човека на ерозију (представљену кроз просечан
годишњи пронос наноса) анализиран је на примеру девет бујичних сливова
југоисточне Србије, који припадају сливу Јужне Мораве, а налазе се на простору
Грделичке клисуре и Врањске котлине. Дисертација се односи на период 1971-
2011. године, с тим што је пронос наноса приказан и за ранији период (1953).
Урађена је детаљна регресиона анализа (проста и вишеструка). Независне
променљиве су демографски (укупно становништво, активно становништво,
пољопривредно становништво) и економски (сточни фонд, ораничне површине и
површине под шумама) фактори, а зависна променљива је просечан годишњи
пронос наноса.... Резултат вишеструке линеарне регресије је једначина која садржи
три параметра (активно становништво, сточни фонд и површине под шумама).
Додатак анализи антропогених фактора двадесет насеља, која припадају
проучаваним сливовима, је анкета која је спроведена 2013. године. Она потврђује
константну депопулацију, старење села и лоше услове у којима људи раде и живе
у проучаваном подручју.
Приказано је двојако дејство човека на пронос наноса. Наведени су изведени
противерозиони радови, као позитиван пример човекове делатности. С друге
стране, анализа различитих демографских структура показује да се негативан
утицај човека поклапа са периодом када је ерозија била екстензивна. У периоду
након Другог светског рата, на проучаваном простору, је била заступљена аграрна
пренасељеност и прекомерно коришћење пољопривредног земљишта. До промене
оваквог стања дошло је 1970-их година прошлог века. Почетком овог века је
негативно и природно и механичко кретање становништва, а пољопривреда је у
неким селима потпуно угашена. Такође, последњих деценија је ерозија у
проучаваним сливовима слаба, што опет показује повезаност са слабим
антропогеним утицајем.
Тhe term “soil erosion” means modify the surface layer of the soil relief,
due to influence of rain, snow, frost, temperature extremes, wind and running water, or
as a result of anthropogenic factors. Аnthropogenic factors represents a synthesis of
demographic, social and economic factors.
The direct and indirect human impact on the erosion (represented by average annual
sediment transport) were analyzed on the example of nine torrential watersheds of
southeast Serbia, which belong to the Južna Morava basin, situated on the Grdelička
Gorge and Vranje Valley area. The dissertation refers to the period 1971-2011, except
that the sediment transport has been shown also for the previous period (1953). Detailed
regression analysis have been done, both simple and multiple. The independent
variables were demographic (total population, active population, agricultural
population) and economic (livestock, arable land and forests) factors, while dependent
variable was the average annual sediment t...ransport. The result of multiple linear
regression is equasion that contains three parameters (active population, livestock and
forests). Addition to the anthropogenic analysis of the twenty settlements, belonging to
the studied basins, is a survey conducted in 2013. The survey has confirmed the
constant depopulation, the aging of the villages and a bad living and working
conditions.
There are shown twofold human influence on the sediment transport. The erosion
control works were analyzed, as a positive example of human activities. On the other
hand, the analyzis of various demographic structure showed the linkage negative man’s
impact coincides with the period of extensive erosion. After the Second World War,
were agrarian overpopulation and excessive use of agricultural land, on the studied area.
This was changed in 1970s. At the beginning of this century natural and mechanical
movement of population were negative, and in some villages there is no more
agriculture. During the last decades, there is weak erosion in studied catchments, which
again is correlated with low anthropogenic influence.