Анализа проблема сиромаштва у Републици Србији – узроци, последице и могућности отклањања

Abstract

Сиромаштво је веома сложен, мултидимензионални, дуготрајан и готово у сваком друштву присутан феномен. Проблем сиромаштва не треба само схватити као недостатак материјалних ресурса и ниских прихода са којима се не могу задовољити основне животне потребе. Сиромаштво је много комплекснији проблем. Сиромаштво као и неједнакост има и суштински и функционални значај. Оно је важно само по себи (као појава коју треба сузбијати), али и због ефеката које има на целокупну привреду, на друге облике економског и социјалног функционисања. Сиромаштво доводи до неефикасности различитих врста и рађа социјалну нестабилност и представља препреку на путу унапређивања вишег животног стандарда тј. квалитетнијег живота. Савремени приступ сиромаштва укључује и социјалну искљученост као процес којим појединци и групе бивају истиснути из економског, политичког, социјалног, културног или друштвеног система преко којих се интегришу у друштво. Треба истаћи да су и сиромаштво и неједнакост, као и социјална искљученост, специфични, за одређена подручја, за одређене групе, домаћинства као и за појединце. Полазећи од различитих теоријских и емпиријских резултата, предмет истраживања у докторској дисертацији је анализа стања, узрока и последица сиромаштва у нашој земљи. На бази свега тога је могуће указати на могућности решавања тог сложеног проблема путем одређених програма и мера за сузбијање сиромаштва и социјалне искључености. Посебна пажња је посвећена моделима и критеријумима за мерење сиромаштва и економске неједнакости, као што су стопа сиромаштва, Лоренцова крива, Гини коефицијент итд. На бази линеарног регресионог модела утврђена је корелација економског раста и стопе сиромаштва тј. на основу добијених резултата дошло се до закључка да економски раст делује у правцу смањења сиромаштва што је и основни циљ дисертације. Једном речју убрзанији привредни раст и развој у ширем смислу умногоме ће допринети порасту запослености, тј. порасту животног стандарда, а самим тим и смањењу сиромаштва.

Siromaštvo je veoma složen, multidimenzionalni, dugotrajan i gotovo u svakom društvu prisutan fenomen. Problem siromaštva ne treba samo shvatiti kao nedostatak materijalnih resursa i niskih prihoda sa kojima se ne mogu zadovoljiti osnovne životne potrebe. Siromaštvo je mnogo kompleksniji problem. Siromaštvo kao i nejednakost ima i suštinski i funkcionalni značaj. Ono je važno samo po sebi (kao pojava koju treba suzbijati), ali i zbog efekata koje ima na celokupnu privredu, na druge oblike ekonomskog i socijalnog funkcionisanja. Siromaštvo dovodi do neefikasnosti različitih vrsta i rađa socijalnu nestabilnost i predstavlja prepreku na putu unapređivanja višeg životnog standarda tj. kvalitetnijeg života. Savremeni pristup siromaštva uključuje i socijalnu isključenost kao proces kojim pojedinci i grupe bivaju istisnuti iz ekonomskog, političkog, socijalnog, kulturnog ili društvenog sistema preko kojih se integrišu u društvo. Treba istaći da su i siromaštvo i nejednakost, kao i socijalna isključenost, specifični, za određena područja, za određene grupe, domaćinstva kao i za pojedince. Polazeći od različitih teorijskih i empirijskih rezultata, predmet istraživanja u doktorskoj disertaciji je analiza stanja, uzroka i posledica siromaštva u našoj zemlji. Na bazi svega toga je moguće ukazati na mogućnosti rešavanja tog složenog problema putem određenih programa i mera za suzbijanje siromaštva i socijalne isključenosti. Posebna pažnja je posvećena modelima i kriterijumima za merenje siromaštva i ekonomske nejednakosti, kao što su stopa siromaštva, Lorencova kriva, Gini koeficijent itd. Na bazi linearnog regresionog modela utvrđena je korelacija ekonomskog rasta i stope siromaštva tj. na osnovu dobijenih rezultata došlo se do zaključka da ekonomski rast deluje u pravcu smanjenja siromaštva što je i osnovni cilj disertacije. Jednom rečju ubrzaniji privredni rast i razvoj u širem smislu umnogome će doprineti porastu zaposlenosti, tj. porastu životnog standarda, a samim tim i smanjenju siromaštva.

Poverty is a complex, multi-dimensional, time-consuming phenomenon that is present in almost every society. The problem of poverty can not be only understood as a lack of material resources and low income with which the basic needs cannot be met. Poverty is much more complex problem. Poverty as well as inequality has the sessential and functional significance. It is important by itself (as a phenomenon to be combated), but also because of the effects it has on the overall economy, the other forms of economic and social functioning. Poverty leads to inefficiency of various types and it generates social instability and represents an obstacle in the way of improving the higher standard of living that is quality of life. Modern approach relating to poverty includes social exclusion as a process by which individuals and groups are being extruded from economic, political, social, cultural or social system through which they integrate into society. It should be emphasized that both poverty and inequality as well as social exclusion are specific for certain areas, groups, households and individuals. Starting from different theoretical and empirical results, the research subject of the doctoral dissertation is to analyze the situation, causes and consequences of poverty in our country. Based on all this, it is possible to point to the possibilities of solving this complex problem through specific programs and measures for combating poverty and social exclusion. Special attention has been paid to models and criteria for measuring poverty and economic inequality, such as the poverty rate, Lorenz curve, Gini coefficient, etc. The correlation of economic growth and poverty rate was determined based on a linear regression model ie. on the basis of these results it was concluded that economic growth is working towards poverty reduction which is the main aim of the dissertation. In a word, the accelerated economic growth and development in the wider sense will greatly contribute to increasing employment, ie. living standard, and thus it will cause the poverty reduction.