Југословенска политичка јавност и СССР1922-1941.

Abstract

Рад је концпиран у шест временско- тематских поглавља, чему треба додати увод и Закључно разматрање. Након Теоретско- методолошког увода, следи Први део „На прелому“, који садржи две главе: Прву „Образовање СССР“ и другу „Стабилизација бољшевичког режима“. Други део Краљевина СХС и Совјетска Русија, садржи две главе. Прва је „Краљевина СХС“ и друга „Руска емиграција у Краљевини“. Трећи део под насловом „Земља победничког социјализма“, обухвата две главе. Прва је „Тоталитарно друштво“, а друга „Совјетски привредни модел“. Четврти део „Југословенска диктатура“ обухвата две главе: „Суспензија парламентаризма“ и „Југословенско међуратно искуство“. Пети део „У сусрет рату“, такође обухвата две главе: „Велики терор“ и „Совјетско друштво уочи рата“. Најзад Шести део „На путу ка успостављању дипломатских односа“ обухвата главе „Искуство владе Милана Стојадиновића“ и „Југославија и СССР, дипломатски односи и рат“. Закључно разматрање обухвата главе „Образложење и допуна могуће структуре рада“ и „Закључак“. Укупно посматрано у методолошкој немогућности да совјетско-југословенске односе у највећем делу међуратног периода анализирамо преко дипломатске грађе имајући у виду да је све до средине 1940. изостало успостављање билатералних дипломатских и трговачких односа две земље, рад је конципиран у правцу третирања југословенске политичке јавности према СССР. На тај начин је аутор, захваљујући и расположивим изворима до којих се могло доћи, имао најзначајније актере-целине југословенске политичке јавности у виду државног врха (Двор и Влада), политичких странака, дипломатије, штампе, стручно-научних кругова. Због повратне спреге анализе предмета рада, укључио је у анализу и обраду доступне совјетске изворе (објављене) за овај период. На тај начин се добила прилично заокружену слика односа југословенске политичке јавности према СССР у међуратном периоду (пре свега српске популације, а у знатно мањој мери и других југословенских области), укључујући и прве године Другог светског рата (ово последње превасходно анализом дипломатске грађе КЈ – избегличке владе у Лондону и преосталих њених дипломатских представништва у свету). Овај рад се у исто време може третирати и као прилично заокружена слика укупних југословенско-совјетских односа, када се пре свега анализира југословенска страна. За комплетнију слику југословенско-совјетских неопходна је темељнија анализа совјетске дипломатске грађе и других совјетских извора, а такође би били врло драгоцени и извори трећих земаља који се односе директно и индиректно на југословенско- совјетске међуратне односе.

Rad je koncpiran u šest vremensko- tematskih poglavlja, čemu treba dodati uvod i Zaključno razmatranje. Nakon Teoretsko- metodološkog uvoda, sledi Prvi deo „Na prelomu“, koji sadrži dve glave: Prvu „Obrazovanje SSSR“ i drugu „Stabilizacija boljševičkog režima“. Drugi deo Kraljevina SHS i Sovjetska Rusija, sadrži dve glave. Prva je „Kraljevina SHS“ i druga „Ruska emigracija u Kraljevini“. Treći deo pod naslovom „Zemlja pobedničkog socijalizma“, obuhvata dve glave. Prva je „Totalitarno društvo“, a druga „Sovjetski privredni model“. Četvrti deo „Jugoslovenska diktatura“ obuhvata dve glave: „Suspenzija parlamentarizma“ i „Jugoslovensko međuratno iskustvo“. Peti deo „U susret ratu“, takođe obuhvata dve glave: „Veliki teror“ i „Sovjetsko društvo uoči rata“. Najzad Šesti deo „Na putu ka uspostavljanju diplomatskih odnosa“ obuhvata glave „Iskustvo vlade Milana Stojadinovića“ i „Jugoslavija i SSSR, diplomatski odnosi i rat“. Zaključno razmatranje obuhvata glave „Obrazloženje i dopuna moguće strukture rada“ i „Zaključak“. Ukupno posmatrano u metodološkoj nemogućnosti da sovjetsko-jugoslovenske odnose u najvećem delu međuratnog perioda analiziramo preko diplomatske građe imajući u vidu da je sve do sredine 1940. izostalo uspostavljanje bilateralnih diplomatskih i trgovačkih odnosa dve zemlje, rad je koncipiran u pravcu tretiranja jugoslovenske političke javnosti prema SSSR. Na taj način je autor, zahvaljujući i raspoloživim izvorima do kojih se moglo doći, imao najznačajnije aktere-celine jugoslovenske političke javnosti u vidu državnog vrha (Dvor i Vlada), političkih stranaka, diplomatije, štampe, stručno-naučnih krugova. Zbog povratne sprege analize predmeta rada, uključio je u analizu i obradu dostupne sovjetske izvore (objavljene) za ovaj period. Na taj način se dobila prilično zaokruženu slika odnosa jugoslovenske političke javnosti prema SSSR u međuratnom periodu (pre svega srpske populacije, a u znatno manjoj meri i drugih jugoslovenskih oblasti), uključujući i prve godine Drugog svetskog rata (ovo poslednje prevashodno analizom diplomatske građe KJ – izbegličke vlade u Londonu i preostalih njenih diplomatskih predstavništva u svetu). Ovaj rad se u isto vreme može tretirati i kao prilično zaokružena slika ukupnih jugoslovensko-sovjetskih odnosa, kada se pre svega analizira jugoslovenska strana. Za kompletniju sliku jugoslovensko-sovjetskih neophodna je temeljnija analiza sovjetske diplomatske građe i drugih sovjetskih izvora, a takođe bi bili vrlo dragoceni i izvori trećih zemalja koji se odnose direktno i indirektno na jugoslovensko- sovjetske međuratne odnose.

The paper is divided into six time-thematic chapters, which still needs adding an introduction and Final considerations. After the Theoretical and methodological introduction, there follows Part One "On the turn", which contains two chapters: Chapter I "Education of the USSR" and Chapter II "Stabilization of the Bolshevik regime." Part Two, i.e. the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes, and Soviet Russia, contains two chapters. The first one is the "Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes" and the other one is "Russian emigration in the Kingdom." The third part, entitled "The Land of the Victorious Socialism" includes two chapters. The first one is "A Totalitarian Society" and the other "A Soviet Economic Model." The fourth part named "Yugoslav Dictatorship" includes two chapters: "Suspension of Parliamentarism" and " Yugoslav Interwar Experience". The fifth part, "Towards the War," also includes two chapters: "The Great Terror" and "The Soviet Society on the Eve of the War." Finally, the sixth part "On the Way to Establishing Diplomatic Relations" includes chapters "Experience of the Milan Stojadinovic Government " and "Yugoslavia and the USSR, Diplomatic Relations and the War." Final conclusions include chapters "Explanations and Supplements of a Possible Work Structure" and "Conclusion". Generally speaking, being methodologically unable to analyze Soviet-Yugoslav relations in most of the inter-war period by using existing diplomatic sources, bearing in mind that until mid 1940s establishment of bilateral diplomatic and trade relations between the two countries was missing, this paper is conceptualized in the direction of treating the Yugoslav political public towards the USSR. In this way, also thanking to the available sources which could be used, the author had the most significant actors of the whole Yugoslav political public in the form of the state leadership (the Palace and the Government), political parties, diplomacy, press, professional and scientific circles. Because of the feedback of the analysis of this paper, the author also included in the analysis the processing of available Soviet sources (the published ones) for this period. In this way, the author obtained a fairly complete picture of the attitude of the Yugoslav public towards the USSR in the interwar period (primarily of the Serbian population, and to a much lesser exten of the other Yugoslav areas), including the first years of World War II (the latter primarily by analyzing diplomatic sources of the Kingdom of Yugoslavia - the government in exile in London and its other diplomatic missions in the world). This work at the same time can also be regarded as a fairly rounded picture of the general Yugoslavian-Soviet relations, when the Yugoslavian side is primarily analyzed. For a more complete picture of Yugoslav-Soviet relations a more detailed analysis of the Soviet diplomatic sources and other Soviet sources would be needed, but what would also be very valuable are the sources of third countries relating directly or indirectly to the YugoslavSoviet relations between the two wars.