Језик и стил Јована Мосха и Apophthegmata Patrum

Abstract

Бавили смо се језиком и стилом двају веома важних делима позноантичке монашке књижевности, Луга духовног Јована Мосха (c. 550 – 619), који је писан током Јованових путовања по важним монашким центрима крајем шестог и почетком седмог века и Apophthegmata Patrum, нешто раније збирка изрека пустињских отаца, углавном египатских, која је добила облик у којем је сада познајемо негде почетком шестог века. Писана језиком веома различитим од дела класицистичке (или, можда боље, атицистичке) књижевности истог периода, ова два дела се, уз Хронографију Јована Малале (c. 491 – 578), узимају као главни представници књижевности ниског стила, понекад и као, поред папируса, најбољи извори за проучавање говорног грчког језика...

In this dissertation we have studied the language and style of two very important works of late antique monastic literature, the Pratum Spirituale by John Moschus (c.550-634) written during his voyages to the most important monastic centres in the late sixth and early seventh century, and Apophthegmata Patrum, a somewhat earlier compilation of sayings of desert fathers, mostly Egyptian, which took its earliest form we know today sometime in the early sixth century. Written in a language very different from the one used in classicist (or, maybe more accurately, Atticist) literature, these two works are, along with Chronography of John Malalas (c. 491-578), considered to be the most important representatives of the literature of the low stylistic level, and sometimes together with papyri as the best source for the vernacular Greek of the period...