Дистрибуција оралних патогена субгингивалног плака у кардиоваскуларном систему оболелих од атеросклерозе

Abstract

Увод. Пародонтопатија је комплексно обољење потпорног апарата зуба. У току болести патолошким процесом су захваћена сва пародонтална ткива: гингива, алвеоларна кост, периодонцијум и цемент корена зуба. У току активности патолошког процеса у пародонцијуму влада етиопатогенетски circulus viciosus који условљава деструкцију свих пародонталних ткива што за последицу има анатомску и функционалну дезинтеграцију пародонцијума. Пародонтопатија припада групи хроничних инфективних болести која је изазвана групом анаеробних и факултативно анаеробних бактерија: Porphyromonas gingivalis (P.g), Aggregatibacter actinomycetemcomitans (A.a), Tannerella forsythia (T.f), Prevotella intermedia (P.i) и Treponema denticola (T.d). Атеросклероза (оклузивна болест артерија) је прогресивно обољење које доводи до фокалног задебљања интиме и медије артеријских крвних судова. Oштећење ендотела праћено је инсудацијом липида из крви у интиму артерије, што резултира накупљањем моноцита, макрофага и лимфоцита у интиму артеријског зида. Орални патогени субгингивалног плака и продукти њиховог метаболизма у току пародонтопатије продиру у системску циркулацију преко дисконтинуираног и улцерисаног епитела пародонталног џепа. Полазна хипотеза је да квалитативно-квантитативни састав микроорганизама субгингивалног денталног плака и инфламаторно-деструктивни процеси у пародонталним ткивима, имају директан утицај на атерогенезу и развој кардиоваскуларних болести.Циљеви истраживања су били одредити квалитативно-квантитативну заступљеност најчешћих пародонтопатогена (Porphyromonas gingivalis, Aggregatibacter actinomycetemcomitans, Prevotella intermedia, Tannerella forsythia и Treponema denticola) у субгингивалном денталном плаку и у атеросклеротичним плаковима каротидних артерија, коронарних артерија, анеуризми абдоминалне аорте, феморалној и илијачној артерији и артерији мамарији код оболелих од артеријске оклузивне болести; анализирати заступљеност различитих пародонтопатогена у субгингивалном биофилму и атеросклеротичним плаковима у односу на степен инфламације и деструкције ткива пародонцијума и испитати разлике у дистрибуцији пародонтопатогена у односу на локализацију испитиваног атеросклеротичног плака.Материјал и методе. У истраживање је било укључено укупно 90 пацијената оболелих од пародонтопатије и атеросклерозе у фазама припреме за хируршку интервенцију на крвном суду. Пацијенти су били подељени у шест група у односу на локализацију крвног суда. Ради постављања дијагнозе и одређивања степена деструкције пародонталних ткива, коришћени су стандарни епидемиолошки критријуми: индекс денталног плака по Silness Lӧu-у (плак индекс-PI), индекс за утврђивање стања гингиве Lӧe Silnes (гингивални индекс-GI), Mühleman-Son-ов III индекс крварења из сулкуса (SBI) и дубина пародонталног џепа (DPDž). Узорци субгингивалног плака из пародонталних џепова узимани су папирним апоенима из једног до пет пародонталних џепова. Узорци плака из артеријских крвних судова су узимани током хируршке интервенције. У случају каротидне, илијачне, феморалне артерије као и артерије мамарије и абдоминалне анеуризме узорци су узимани ендеректомијом. Узорци из коронарних артерија узимани су током перикутане транслуминалне коронарне ангиопластике (PTCA). Утврђивање присуства оралних патогена у субгингивалном и атеросклеротичном плаку одређивано је PCR (енг. Polimeraze Chain Reaction) методом.За анализу примарних података коришћене су дескриптивне статистичке методе и методе за тестирање статистичких хипотеза. Од дескриптивних статистичких метода коришћене су за континуиране варијабле мере централне тенденције (аритметичка средина и медијана), мере варијабилитета (стандардна девијација), минимална (Min) и максимална (Max) вредност а категоријалне варијабле су приказане као апсолутни и релативни бројеви. За континуиране варијабле провера нормалности расподеле је извршена на основу коефицијента варијације и тестовима Kolmogorov–Smirnov i Shapiro–Wilk. За тестирање хипотезе о значајности разлике средњих вредности нумеричких обележја која су имала нормалну расподелу и једнакост варијанси коришћен је Студентов t тест за независне узорке за тестирање разлике између две групе а за поређење разлике између три и више група коришћена је једнофакторска анализа варијансе - ANOVA са Tukey posthoc testom. За нумеричке варијабле у случају када дистрибуција вредности обележја није испуњавала захтеве нормалне расподеле или једнакост варијансе коришћене су непараметарске методе за поређење између две групе Mann-Whitney U тест и за поређење између три и више група Kruskal–Wallis-ov тест. За тестирање хипотезе о разлици учесталости категоријалних варијабли коришћен је хи-квадрат тест и Fisher-ов тест тачне вероватноће.Резултати. У укупном узорку од 90 субгингивалних плакова у 68 (76%) је била позитивна Tannerella forsytia. Високу заступљеност су имале и Prevotella intermedia, која је била позитивна у 71% узорака и Porpyromonas gingivalis са 60% позитивних узорака. Од укупног броја узорака, 39% је било позитивно на Аggregatibacter аctinomycetemcomitans, а Treponemа denticola је била изолована из 21% узорака. У укупном броју узорака атеросклеротичних плакова крвних судова који су били укључени у ову студију P.gingivalis је детектован у 37.8%, P.intermedia у 31.1%, A.actinomycetemcomitans у 14.4%, T.forsythia у 53.3% и T.denticola у 5.6% узорака. Орални патогени су показали различиту дистрибуцију у кардиоваскуларном систему. Највеће присуство детектовано је у коронарним крвним судовима 38.7%, затим у каротидним крвним судовима 35.5%. Нешто мање 12.9% је пронађено у анеуризмама абдоминалне аорте. Најмање присуство пародонтогена детектовано је у мамарним 9.7% и феморалним артеријама 3.2%, док у илијачним артеријама није било позитивних налаза на испитиване пародонтопатогене. Постојала јеIV статистичка зависност интезитета инфламације гингиве и тежине пародонтопатије у односу на присуство оралних патогена у узорцима крвних судова.Закључак. Микроорганизми који проузрокују пародонтопатију улазе у системску циркулацију изазивајући транзитну бактеријемију и задржавају се на зиду одређеног атеросклеротичног крвног суда. Пародонтопатогени, по уласку у системску циркулацију углавном се распоређују и задржавају у крвним судовима срца и у крвним судовима који се налазе у непосредној близини срца. Њихово присуство у нешто удаљенијим крвним судовима је мање, али свакако није занемарљиво.