Тумачење простора у прози Михала Ајваза

Abstract

Наше истраживање у овом раду, концентрише се на представљање књижевног стваралаштва Михала Ајваза (1949) савременог чешког писца, у чијој поетици се појам простора препознаје као доминантна кључна реч. Осим збирке песама, приповедака и две новеле, Ајваз је аутор пет романа и десетак књига есеја, претежно из области феноменологије. У погледу циља истраживања, овом књижевном анализом Ајвазове прозе, настојали смо да покажемо својеврсну демистификацију граница видљивог простора које су у тексту Ајвазових романа представљене описаном приповедачком стварношћу. То значи да, иако се у овом раду концентришемо искључиво на књижевну анализу Ајвазових текстова, желимо да укажемо и на могућност, да управо књижевни опис простора може бити креативна опција, полазна идеја за научна или филозофска истраживања; односно, да појаве које наука не може да потврди нити да оповргне, приповедачка фантазија барем успева да опише, предвиди и пружи властита тумачења, указујући притом, на једнако могући „фиктивни карактер“ света изван књижевног дела...

Our research in this study is focused on presenting the literary work of contemporary Czech writer Michal Ajvaz (1949), in whose poetics we find the concept of space as a dominant key word. In addition to a collection of poems, short stories and two novellas, Ajvaz has written five novels and a dozen books of phenomenological essays. In terms of research objectives, with this literary analysis of Ajvaz's prose we have tried to show a kind of demystification of boundaries of visible space, presented by a described narrative reality in Ajvaz's novels. That means, that even though this study focuses solely on the analysis of his literary texts, we want to also point out a possibility that literature can be creative enough to provide basic ideas for scientific or philosophical research of space; or that the phenomena, that cannot be confirmed or denied by science, and which the narrative fantasy at least manages to describe, predict and provide its own interpretation of, pointing at the same time to an equally possible "fictional character" of the world beyond the literary work...