Primena zadružnih vrednosti i principa i njihov uticaj na poslovanje poljoprivrednih zadruga u Srbiji

Abstract

У савременим условима привређивања задружни сектор обухвата широк спектар различитих организација – од малих произвођачких пољопривредних задруга које делују у оквиру локалних заједница, до задружних компанија које броје на милионе чланова. Елементи идентитета задруге које је Међународни задружни савез yсвојио 1995. године имају за циљ да обједине карактеристике овако разнородних облика организовања које се називају задругама, односно да идентификују основе за њихово раздвајање од незадружних облика. У ове елементе, поред дефиниције задруге, се убрајају задружне вредности и принципи. У дисертацији је анализирано да ли задружне вредности и принципи утичу на пословање пољопривредних задруга у Србији. Рад се састоји из две целине. У првом, теоријском делу су, применом анализе садржаја, приказани ставови домаћих и страних аутора о променљивости задружних вредности и принципа и њихове повезаности са пословним успехом задруга. Поред тога, на основу доступне архивске грађе истражено је на којим задружним вредностима и принципима су почивале прве задруге у Србији. Применом компаративног и историјског метода утврђено је да се задружне вредности и принципи у нашим задругама нису разликовали у значајнијој мери од оних који су се примењивали у задругама, посебно пољопривредним, у другим земљама. У другом делу дисертације анализирани су и дискутовани резултати истраживања које је обухватило 108 пољопривредних задруга у Републици Србији. Упркос обновљеном интересовању за задружни сектор код нас у последњих неколико година, недостајала је свестранија анализа појединих специфичних питања о пољопривредном задругарству. Посебан допринос ове дисертације огледа се и у пружању детаљнијег увида у структуру, територијалну дистрибуцију и пословне перформансе пољопривредних задруга у Србији. На основу тога, применом вишеетапног стратификованог узорка, одабране су задруге у којима су независно IV један од другог, обављена два интервјуа – са директором и једним задругаром на основу унапред припремљених упитника.

In modern economy, cooperative sector encompasses a wide range of organizations – from small agricultural cooperatives that operate within the local community, to cooperative companies that have millions of members. The elements of cooperative identity adopted by the International Cooperative Alliance in 1995 aimed to consolidate the characteristics of these diverse forms of organization called cooperatives, and to identify the basis for their separation from non-cooperative forms. These elements, in addition to the definition of cooperatives, include cooperative values and principles. In the dissertation is analyzed whether cooperative values and principles affect the business of agricultural cooperatives in Serbia. The dissertation consists of two parts. In first, theoretical part, method of content analyses was used in order to reveal the standpoints of domestic and foreign authors regarding the variability of cooperative values and principles and their connections to the business success of cooperatives. In addition, based on the available archival materials, was explored on which cooperative values and principles were built upon the first cooperatives in Serbia. Using comparative and historical method was established that cooperative values and principles in our cooperatives did not differ to a significant extent from those applied in cooperatives, especially agricultural, in other countries. In the second part of the dissertation are analyzed and discussed results of a survey of 108 agricultural cooperatives in Republic of Serbia. Despite the renewed interest in the cooperative sector in our country in recent years, the versatile analysis of specific issues on agricultural cooperatives was lacking. The special contribution of this dissertation consists in providing detailed insight into the structure, territorial distribution and business performance of agricultural cooperatives in Serbia. Based on that, using multistage stratified sample, were selected cooperatives in which independently of one another, were conducted two interviews – with the director and one cooperative member based on pre-prepared questionnaires.