Управни спор пуне јурисдикције : модели и врсте

Abstract

Управни спор представља један од најзначанијих и најсложенијих института управног права. Реч је о најважнијем облику спољне контроле рада управе. Управни спор пуне јурисдикције или пуни спор, представља онај управни спор у којем управносудска инстанца поседује и овлашћења која се не своде само на могућност поништавања одређеног акта управе. Захватање у домен овлашћења субјеката управе је, по правилу, другачије, односно интензивније у односу на спор за поништај управног акта. Предмет дисертације је управни спор пуне јурисдикције. Садржински најобимнији део дисертације посвећен је проучавању облика спора пуне јурисдикције у националним правима, како домаћем, тако и упоредним правним системима. На основу проучавања разлога настанка института спора пуне јурисдикције, као и теоријских схватања на ову тему, формирани су претходни критеријуми за препознавање облика спора пуне јурисдикције у различитим националним правним системима. Упоредна законодавства и пракса посматрани су и проучавани како аутономно, то јест са позиција домаћих теоријских ставова о постојању, облицима и врстама управног спора у предметном праву, тако и уз помоћ сета претходних критеријума који су формирани на почетку самог истраживачког подухвата. С друге стране, садржински најважнији део дисертације следи након егзегезе упоредноправних облика спора пуне јурисдикције. Писање тог дела рада уједно је и циљ самог истраживања. Премда су претходни критеријуми за одређење облика спора пуне јурисдикције методолошка нужност, истраживање поседује индуктивни логички след. Наиме, након препознавања облика спора пуне јурисдикције у упоредном и домаћем праву, на ред долази апстраховање конкретних манифестација у циљу уобличавања општијих појмова – појма, врста и модела спора пуне јурисдикције. Док доктрина познаје упоредноправне системе и подсистеме, можемо рећи моделе, управног спора, односно судске контроле управе, англосаксонски, европско-континентални, енглески и амерички, француски и германски, и тако даље, иста се није бавила изучавањем и стварањем модела спора пуне јурисдикције у упоредном праву, као и разврставањем националних правних система у ове категорије. Посебно занимљиво део истраживања представља испитивање степена поклапања ове две врсте модела. Другим речима, у дисертацији се проверава да ли су национални правни системи који припадају одређеном моделу управног спора, на пример, европско-континенталном, уређују спор пуне јурисдикције на довољно сличан начин да би припадале и истом моделу спора пуне јурисдикције.

Administrative dispute is one of the most significant and most complex institutes of administrative law. It is the most important form of external control of administration. Administrative dispute of full jurisdiction or full dispute is an administrative dispute in which administrative jurisdiction has powers that are not limited to the possibility of annulment of certain act of administration. Penetration into the field of powers of administrative authorities is, as a rule, different, more intensive than in the dispute for annulment of administrative act. Subject of dissertation is the administrative dispute of full jurisdiction. Most voluminous part of the dissertation is dedicated to examination of forms of dispute of full jurisdiction in national legal systems, both domestic and comparative systems. Prior criteria for recognition of forms of disputes of full jurisdiction in different national legal systems are determined on the basis of analysis of the reasons for creation of the institute of dispute of full jurisdiction and theoretic standpoints on this issue, Comparative legislation and case-law are examined both autonomously, i.e. from the point of view of domestic theories on existence, forms and types of administrative dispute in analyzed legal systems, as well as with the aid of set of prior criteria identified in the beginning of this research. On the other hand, substantially most important part of the dissertation follows exegetic analysis of forms of dispute of full jurisdiction in comparative law. Writing that part of the dissertation presents its main goal. Though prior criteria for determination of forms of dispute of full jurisdiction are methodological necessity, the research has inductive path. Namely, after identification of forms of dispute of full jurisdiction in comparative and domestic law, comes abstraction of particular manifestation with the aim of establishment of more general notions – notion, types and models of dispute of full jurisdiction. While comparative systems and subsystems or, better said, models of administrative dispute, i.e. judicial control of administration, such as Anglo-Saxon, European-Continental, English and American, French and German, etc., exist in legal theory, theorists did not study and create models of dispute of full jurisdiction in comparative law, nor did they classify national legal systems within such categories. Especially interesting part of the research is examination of overlap of these two types of models. Differently put, what is examined in the dissertation is whether national legal systems belonging to a certain model of administrative dispute, e.g. European- Continental, regulate dispute of full jurisdiction similarly enough so as belong to the same model of dispute of full jurisdiction.