Приказ основних података о дисертацији
Postupci zaštite od nasilja u porodici
dc.contributor.advisor | Počuča, Milan | |
dc.contributor.other | Šarkić, Nebojša | |
dc.contributor.other | Pavlović, Zoran | |
dc.contributor.other | Počuča, Milan | |
dc.creator | Radić, Goran | |
dc.date.accessioned | 2020-07-03T18:17:11Z | |
dc.date.available | 2020-07-03T18:17:11Z | |
dc.date.issued | 2015-05-11 | |
dc.identifier.uri | http://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/Disertacija143635276681391.pdf?controlNumber=(BISIS)95232&fileName=143635276681391.pdf&id=3945&source=NaRDuS&language=sr | sr |
dc.identifier.uri | https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/4152 | |
dc.identifier.uri | http://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=95232&source=NaRDuS&language=sr | sr |
dc.identifier.uri | http://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/IzvestajKomisije143635274578895.pdf?controlNumber=(BISIS)95232&fileName=143635274578895.pdf&id=3944&source=NaRDuS&language=sr | sr |
dc.description.abstract | Насиље у породици представља сложени криминолошки, социолошки, виктимолошки, а пре свега кривичноправни изазов савремног друштва. Висока учесталост, озбиљне последице, како на непосредне, тако и на посредне жртве, тешкоће откривања и процесуирања учинилаца, чине да дата појава захтева неодложну друштвену рекацију. Премда се најчешће ова појава везује за партнерско насиље, феноменолошки посматрано значајан сегмент жртава представљају посебно вулнерабилне категорије, односно деца и стари. Физичко, сексуално, а посебно психолошко злостављање тако данас чини феноменолошки хетерогено поље најтежих облика угрожавања, који се у Србији годишње у десетинама случајева летално заврше. Управо из тог разлога законодавац је 2002. године изменама кривичног законодавства представио ново решење, сходно коме је насиље у породици представљено као засебно кривично дело. Неколико година касније, ове одредбе су новелиране, а сам феномен је регулисан и одредбама Породичног закона који је коначно понудио целовито решење породичноправне заштите. Поступци заштите од насиља у породици, предвиђени овим законом формулисани су са циљем обезбеђивања потпуније заштите жртава породичног насиља. Ипак, деценију од како је промулгиран Породични закон, овај феномен јасно перзистира у Србији са врло високом учесталошћу, а протективни каратер наведених мера у пракси је значајно релативизован. Сумирајући наведено, циљ овог рада представља анализа националних позитивно правних решења који се тичу насиља у породици, и то у сегменту кривичноправне и прекршајноправне заштите, односно посебно породичноправне заштите. Поред прегледа домаће легислативе, у раду ће се дати приказ међународноправних инструмената као и релевантних упоредноправних одредби, а са циљем сагледавања могућих концептуалних преузимања и унапређења националног оквира. Коначно, у другом делу рада, представиће се резултати истраживања које је спроведено на узорку правника и полицијских службеника, а које се односи на анализу ставова према постојећим моделима заштите од насиља у породици. Компарирајући дате групе испитаника, указаће се на најзначајније проблеме датог сегмента, као и могуће путеве побољшања заштите жртава насиља у породици. Узорком је обухваћено 222 испитаника, а добијени подаци упућују на значајне проблеме усклађености трипартитног модела заштите од насиља у породици, као и логичке, правнономотехничке и суштинске проблеме на нивоу кривичноматеријалног и породичног законодавства. Додатно, добијени резултати упућују на ставове стручњака према којима је потребно строжије државно правно реаговање, рестриктивнија казнена политика, као и развој ефективних механизама контроле извршења мера заштите од насиља у породици. | sr |
dc.description.abstract | Nasilje u porodici predstavlja složeni kriminološki, sociološki, viktimološki, a pre svega krivičnopravni izazov savremnog društva. Visoka učestalost, ozbiljne posledice, kako na neposredne, tako i na posredne žrtve, teškoće otkrivanja i procesuiranja učinilaca, čine da data pojava zahteva neodložnu društvenu rekaciju. Premda se najčešće ova pojava vezuje za partnersko nasilje, fenomenološki posmatrano značajan segment žrtava predstavljaju posebno vulnerabilne kategorije, odnosno deca i stari. Fizičko, seksualno, a posebno psihološko zlostavljanje tako danas čini fenomenološki heterogeno polje najtežih oblika ugrožavanja, koji se u Srbiji godišnje u desetinama slučajeva letalno završe. Upravo iz tog razloga zakonodavac je 2002. godine izmenama krivičnog zakonodavstva predstavio novo rešenje, shodno kome je nasilje u porodici predstavljeno kao zasebno krivično delo. Nekoliko godina kasnije, ove odredbe su novelirane, a sam fenomen je regulisan i odredbama Porodičnog zakona koji je konačno ponudio celovito rešenje porodičnopravne zaštite. Postupci zaštite od nasilja u porodici, predviđeni ovim zakonom formulisani su sa ciljem obezbeđivanja potpunije zaštite žrtava porodičnog nasilja. Ipak, deceniju od kako je promulgiran Porodični zakon, ovaj fenomen jasno perzistira u Srbiji sa vrlo visokom učestalošću, a protektivni karater navedenih mera u praksi je značajno relativizovan. Sumirajući navedeno, cilj ovog rada predstavlja analiza nacionalnih pozitivno pravnih rešenja koji se tiču nasilja u porodici, i to u segmentu krivičnopravne i prekršajnopravne zaštite, odnosno posebno porodičnopravne zaštite. Pored pregleda domaće legislative, u radu će se dati prikaz međunarodnopravnih instrumenata kao i relevantnih uporednopravnih odredbi, a sa ciljem sagledavanja mogućih konceptualnih preuzimanja i unapređenja nacionalnog okvira. Konačno, u drugom delu rada, predstaviće se rezultati istraživanja koje je sprovedeno na uzorku pravnika i policijskih službenika, a koje se odnosi na analizu stavova prema postojećim modelima zaštite od nasilja u porodici. Komparirajući date grupe ispitanika, ukazaće se na najznačajnije probleme datog segmenta, kao i moguće puteve poboljšanja zaštite žrtava nasilja u porodici. Uzorkom je obuhvaćeno 222 ispitanika, a dobijeni podaci upućuju na značajne probleme usklađenosti tripartitnog modela zaštite od nasilja u porodici, kao i logičke, pravnonomotehničke i suštinske probleme na nivou krivičnomaterijalnog i porodičnog zakonodavstva. Dodatno, dobijeni rezultati upućuju na stavove stručnjaka prema kojima je potrebno strožije državno pravno reagovanje, restriktivnija kaznena politika, kao i razvoj efektivnih mehanizama kontrole izvršenja mera zaštite od nasilja u porodici. | sr |
dc.language | sr (cyrillic script) | |
dc.publisher | Универзитет Привредна академија у Новом Саду, Правни факултет за привреду и правосуђе | sr |
dc.rights | openAccess | en |
dc.rights.uri | https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/ | |
dc.source | Универзитет Привредна академија у Новом Саду | sr |
dc.subject | Насиље у породици | sr |
dc.subject | Nasilje u porodici | sr |
dc.subject | postupci zaštite | sr |
dc.subject | prevencija | sr |
dc.subject | krivični zakon | sr |
dc.subject | поступци заштите | sr |
dc.subject | превенција | sr |
dc.subject | кривични закон | sr |
dc.title | Postupci zaštite od nasilja u porodici | sr |
dc.type | doctoralThesis | en |
dc.rights.license | BY-NC | |
dcterms.abstract | Почуча Милан; Шаркић Небојша; Павловић Зоран; Почуча Милан; Радић Горан; Поступци заштите од насиља у породици; Поступци заштите од насиља у породици; | |
dc.identifier.fulltext | https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/58648/Disertacija179.pdf | |
dc.identifier.fulltext | http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/58649/IzvestajKomisije179.pdf | |
dc.identifier.fulltext | https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/58649/IzvestajKomisije179.pdf | |
dc.identifier.fulltext | http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/58648/Disertacija179.pdf | |
dc.identifier.rcub | https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_4152 |