Манифест као посебно дело авангарде

Abstract

Предмет истраживања је манифест као жанр, са акцентом на авангардним манифестима у сфери уметности. Поље истраживања су историјске авангарде. Анализирани су поједини аспекти авангарде кроз које се види да манифест у авангардним уметничким праксама заузима равноправно место са уметничким делима. Текстови који претходе манифестима уметничких покрета јављају се најпре у сфери религије и политике. Улогa манифеста, као жанра у јавној сфери, мења се кроз историју: од текста којим владар објављује своје намере до потпуне супротности – гласа побуњених. Период који обухвата истраживање генезе жанра почиње Лутеровим објављивањем Деведесет и пет теза, а зрелу форму жанр стиче Манифестом Комунистичке партије, који представља жанровски модел за уметничке, авангардне манифесте. Прва деценија двадесетог века је прекретница. Жанр постаје позорница за естетске промене, уметничке авангарде га асимилују. Тада почиње „експанзија обраћања“ и траје наредне две деценије. Крај експанзије програмских текстова поклапа се са годинама краја тзв. историјских или раних авангарди. Почетком тридесетих година манифест постаје средство којим се поново служе појединци на власти. У посебном делу дисертације анализирају се: Утемељење и манифест футуризма (1909), Манифест Даде 1918 и Први манифест надреализма (1924). Анализе показују опште карактеристике манифеста: структуру, садржај, реторику, типографију, форму... Ипак, особине жанра није могуће круто дефинисати. Манифестима се приступа и као документима који историчару помажу у сагледавању идеологије одређеног покрета, али и као делима. Односи авангарде и манифеста су односи међузависности. Уочљиве су сличности између авангарде као уметничке праксе и манифеста као жанра. Оне се огледају у поетици, теорији, реторици и у односу са публиком. Манифести и уметничка дела заједно одговарају на питања која модерно доба поставља уметности.

Subject of this research is a manifesto as a genre, with emphasis on avant-garde manifestos in the sphere of art. Field of the research are historical avant-gardes. Analysed are the particular aspects of the avant-garde which show that a manifesto in avant-garde artistic practices holds an equal place with the works of art. Texts that precede manifestos of the art movements are first seen in the sphere of religion and politics. The role of a manifesto, as a genre in the public sphere, has been changed throughout the history: from a text by which a ruler would announce his intentions to the complete opposite – the voice of the rebels. Period that comprises the research of the genre genesis starts with Luther’s publishing of The Ninety-five thesis, and the mature form of the genre is reached with The Manifesto of the Communist party, which represents the genre model for artistic, avant-garde manifestos. The first decade of the twentieth century is a turning-point. The genre becomes a stage for the aesthetic changes, assimilated by the artistic avant-garde. It was then when the „addressing expansion“ had started and it lasted for the following two decades. The end of the programme texts expansion coincides with the end of the so called years of the historical or early avant-gardes. In the beginning of the 30’s manifesto became a tool again used by the individuals in power. In the separate chapter of dissertation, analysed are the: The Founding and the Manifesto of Futurism (1909), Dada Manifesto 1918, and The First Manifesto of Surrealism (1924). The analyses show general characteristics of a manifesto: structure, content, rhetoric, typography, form... Nevertheless, it is not possible to define the characteristics of the genre in a strict manner. Manifestos should be approached as documents, too, that help a historian perceive ideology behind a certain movement, as well as works of art. The relations between avant-garde and manifesto are interdependent. Obvious are the similarities between the avant-garde as an artistic practice and a manifesto as a genre. They are seen in poetics, theory, rhetoric and relation with the public. Manifestos and works of art, together, give answers to the questions set to art by the modern times.