Жалба против пресуде у кривичном поступку

Abstract

Кривични поступак, правни лек, право на правни лек, жалба против пресуде, начело законитости кривичног поступка, начело правичности кривичног поступка Право на правни лек против пресуде, као најзначајније судске одлуке у кривичном поступку, представља фундаментални правни стандард савремених кривичнопроцесних законодавстава. Наведено право, односно могућност побијања пресуде правним лековима у кривичном поступку представља предмет истраживања. Значај предмета истраживања произлази из самог значаја наведеног права које је као неодвојиви део законитог и правичног поступка препознато у изворима међународног права и у националним правним системима. Употребом права на правни лек против пресуде обезбеђује се остварење циља кривичног поступка, односно спровођење законитог и правичног поступка, чиме се омогућава отклањање евентуалних незаконитости и неправилности у поступку одлучивања као и у самим судским одлукама. Могућност преиспитивања пресуде жалбом као правним леком је вишезначна и огледа се како у заштити појединачног и општег друштвеног интереса, тако и у остварењу фундаменталних процесних начела попут начела законитости, правичности, правне сигурности као и начела истине. Реч је о својеврсном контролном механизму који остварује превентивно дејство на законит и правилан рад судских органа, и који доприноси поверењу грађана у правосуђе и уједначавању судске праксе. Иако диспозитивне природе, поступак по жалби против пресуде представља неизоставну фазу кривичног поступка, а чији је саставни део. И поред тога што у савременим кривичнопроцесним системима постоји општа сагласност о неопходности нормирања процесног института правних лекова, у стручној и научној јавности, као и у судској пракси, идентификовани су одређени опречни ставови у вези са појединим питањима наведеног процесног института. Анализом владајућих ставова, позитивног законског решења, судске праксе као и емпиријским истраживањем, установљено је на који начин и у ком смеру је потребно извршити модификацију одређених законских решења. Одређене измене је потребно извршти у циљу попуњавања правних празнина, пружања веће гаранције начелу законитости и правичности кривичног поступка, начелу истине и правне сигурности као и у циљу заштите кривичнопроцесног положаја окривљеног. Наведеним начелима у одређеним ситуацијама целисходно је дати предност у односу на начела која су са њима у супротности, најпре у односу на начело ефикасности, начело диспозитивности поступка по правним лековима и акузаторско (оптужно) начело. Управо је успостављање равнотеже међу наведеним начелима проблематика која је изазвала одређене несагласности и недоумице у науци и пракси, нарочио имајући у виду јачање начела акузаторности и потискивање начела истине у кривичном поступку. Давање одговора на проблемска питања у вези са предметом истраживања, са предлозима de lege ferenda представља циљ овог истраживања. Иако је идентификована потреба за одређеним законским изменама, значајно је навести да жалба против пресуде у кривичнопроцесном законодавству Србије представља делотворан правни лек, који има своју нормативну и практичну ефикасност. Такође, теоријским и емпиријским истраживањем потврђен је изузетан значај правних лекова, односно жалбе против пресуде у кривичном поступку за законитост и правилност судског одлучивања, односно за доношење законитих и правилних судских одлука.

Krivični postupak, pravni lek, pravo na pravni lek, žalba protiv presude, načelo zakonitosti krivičnog postupka, načelo pravičnosti krivičnog postupka Pravo na pravni lek protiv presude, kao najznačajnije sudske odluke u krivičnom postupku, predstavlja fundamentalni pravni standard savremenih krivičnoprocesnih zakonodavstava. Navedeno pravo, odnosno mogućnost pobijanja presude pravnim lekovima u krivičnom postupku predstavlja predmet istraživanja. Značaj predmeta istraživanja proizlazi iz samog značaja navedenog prava koje je kao neodvojivi deo zakonitog i pravičnog postupka prepoznato u izvorima međunarodnog prava i u nacionalnim pravnim sistemima. Upotrebom prava na pravni lek protiv presude obezbeđuje se ostvarenje cilja krivičnog postupka, odnosno sprovođenje zakonitog i pravičnog postupka, čime se omogućava otklanjanje eventualnih nezakonitosti i nepravilnosti u postupku odlučivanja kao i u samim sudskim odlukama. Mogućnost preispitivanja presude žalbom kao pravnim lekom je višeznačna i ogleda se kako u zaštiti pojedinačnog i opšteg društvenog interesa, tako i u ostvarenju fundamentalnih procesnih načela poput načela zakonitosti, pravičnosti, pravne sigurnosti kao i načela istine. Reč je o svojevrsnom kontrolnom mehanizmu koji ostvaruje preventivno dejstvo na zakonit i pravilan rad sudskih organa, i koji doprinosi poverenju građana u pravosuđe i ujednačavanju sudske prakse. Iako dispozitivne prirode, postupak po žalbi protiv presude predstavlja neizostavnu fazu krivičnog postupka, a čiji je sastavni deo. I pored toga što u savremenim krivičnoprocesnim sistemima postoji opšta saglasnost o neophodnosti normiranja procesnog instituta pravnih lekova, u stručnoj i naučnoj javnosti, kao i u sudskoj praksi, identifikovani su određeni oprečni stavovi u vezi sa pojedinim pitanjima navedenog procesnog instituta. Analizom vladajućih stavova, pozitivnog zakonskog rešenja, sudske prakse kao i empirijskim istraživanjem, ustanovljeno je na koji način i u kom smeru je potrebno izvršiti modifikaciju određenih zakonskih rešenja. Određene izmene je potrebno izvršti u cilju popunjavanja pravnih praznina, pružanja veće garancije načelu zakonitosti i pravičnosti krivičnog postupka, načelu istine i pravne sigurnosti kao i u cilju zaštite krivičnoprocesnog položaja okrivljenog. Navedenim načelima u određenim situacijama celishodno je dati prednost u odnosu na načela koja su sa njima u suprotnosti, najpre u odnosu na načelo efikasnosti, načelo dispozitivnosti postupka po pravnim lekovima i akuzatorsko (optužno) načelo. Upravo je uspostavljanje ravnoteže među navedenim načelima problematika koja je izazvala određene nesaglasnosti i nedoumice u nauci i praksi, naročio imajući u vidu jačanje načela akuzatornosti i potiskivanje načela istine u krivičnom postupku. Davanje odgovora na problemska pitanja u vezi sa predmetom istraživanja, sa predlozima de lege ferenda predstavlja cilj ovog istraživanja. Iako je identifikovana potreba za određenim zakonskim izmenama, značajno je navesti da žalba protiv presude u krivičnoprocesnom zakonodavstvu Srbije predstavlja delotvoran pravni lek, koji ima svoju normativnu i praktičnu efikasnost. Takođe, teorijskim i empirijskim istraživanjem potvrđen je izuzetan značaj pravnih lekova, odnosno žalbe protiv presude u krivičnom postupku za zakonitost i pravilnost sudskog odlučivanja, odnosno za donošenje zakonitih i pravilnih sudskih odluka.

The right to a legal remedy against a verdict, as the most important court decision in criminal proceedings, represents the fundamental legal standard of modern criminal procedure legislation. The stated right, i.e. the possibility to annul the verdict in criminal proceedings with legal remedies, is the subject of research. The importance of the mentioned subject of research derives from the very importance of the mentioned law, which is recognized as an inseparable part of legal and fair procedure in the sources of international law and in national legal systems. The use of the right to a legal remedy against the verdict ensures the realization of the goal of the criminal procedure, i.e. the implementation of legal and fair procedure, which enables the elimination of possible illegalities and irregularities in the decision-making procedure as well as in court decisions. The possibility of reviewing a verdict through an appeal as a legal remedy is ambiguous and is reflected in the protection of individual and general, social interest, as well as in the realization of fundamental procedural principles such as legality, fairness, legal security and the principle of truth. It is a kind of control mechanism that acts preventively, ensuring the proper legal work of judicial bodies while contributing to the trust of citizens in the judiciary as well as supporting the process of unification of judicial practice. Although dispositive in nature, the procedure on appeal against the verdict is an almost indispensable phase of the criminal procedure, of which it is an integral part. Despite the fact that in modern criminal procedure systems there is a general agreement on the need to standardize the procedural institute of legal remedies, among the professional and scientific public, as well as in case law, certain conflicting views have been identified regarding certain issues of the procedural institute. The analysis of the ruling attitudes, positive legal solution, case law,along with the empirical research, has established in which way and in which direction it is necessary to modify certain legal solutions. Certain changes need to be made in order to fill legal gaps, to provide greater guarantees to the principle of legality and fairness of criminal proceedings, the principle of truth and legal security, as well as to protect the criminal procedural position of the defendant. In certain situations, it is expedient to give priority to the stated principles in relation to the principles that are in conflict with them, first of all in relation to the principle of efficiency, the principle of dispositive motion in proceedings on legal remedies and the accusatory (indictment) principle. Establishing a balance between the stated principles represents the very problem that has caused certain inconsistencies and doubts in science and practice, especially with regard to strengthening the accusatory principle, and suppressing the principle of truth in criminal proceedings. Providing answers to problematic questions, with suggestions de lege ferenda is the goal of this research. Although the need for certain legal changes has been identified, it is important to state that the appeal against the verdict in the criminal procedure legislation of Serbia represents an effective legal remedy, which has its normative and practical efficiency. Also, theoretical and empirical research has confirmed the exceptional importance of legal remedies, i.e. appeals against a verdict in criminal proceedings, for the legality and regularity of court decisions, i.e. for making lawful and correct court decisions.