Улога и значај урбаних шума у одрживом развоју градова на примеру Београда

Abstract

Урбане шуме које се налазе на територији или у близини градова изложене су интензивној деградацији од стране човека, инсеката, гљива, као и климатских дејстава. Ово доводи до смањења виталности шумских екосистема и стварања простора за повећање ентомолошких и фитопатолoшких обољења, што доводи до измењености основног (најстабилнијег) типа састава састојина, смањења њихове стабилности, чиме се и њихова способност самообновљивости доводи у питање. У овом раду је извршена процена стабилности и самообновљивости урбаних шума Београда, у односу на степен измењености основног типа шуме. Исто тако, утврђен је потенцијално адекватан начин управљања урбаним шумама Београда, на основу спроведене анкете и избора одговарајућег плана управљања (сходно ставовима експерата). Основни циљ овог рада је дефинисање новог приступа анализе, синтезе и оцене стања шума у случају вишеструког коришћења шума у граду. Циљ рада је и давање предлога заштите и развоја урбаних шума. У раду су коришћене методе за процену тренутног стања урбаних шума са еколошког, економског и друштвеног аспекта као и SWOT анализа и вишекритеријумска АХП метода. Описаним поступцима, процењено је стање и способност шума Београда да се врате у повољније стање у односу на принцип одрживости и након тога је урађена процена даљег начина управљања овим шумама. Основном методом која је примењена у овом раду утврђено је да је антропогено условљена измењеност састава састојина знатна у пет од шест анализираних комплекса урбаних шума и да је њихова стабилност осредња, док им је способност самообновљивости у односу на едификаторе појединих станишта мала, што упућује на закључак да је стање београдских урбаних шума у појачаним условима ризика и да је планска интервенција у циљу заштите и унапређења стања нужна и ургентно потребна. АХП методом је извршен избор одговарајућег плана одрживог управљања за урбане шуме Београда. SWOT методом је урађена допунска детаљна анализа стања урба-них шума и шумарства у Београду. Истраживањем се закључило да је за све урбане шуме Београда целисходно обезбедити план управљања, који је у складу са критеријумима одрживости и заштитом шуме, а који обухвата очување генетичког диверзитета шума, очување састава врста дрвећа, заштиту и унапређење биодиверзитета шумских екосистема, дугорочно и безбедно коришћење услуга шума и обезбеђење урбане шуме за специфично коришћење. У овом истраживању је примењен оригинални методски поступак за вредновање измењености, стабилности и самообновљивости урбаних шума у Београду и такав приступ могао би се применити у свим урбаним шумама Републике Србије. Такође, примењени метод повезује већи број савремених алата који дају подршку у одлучивању о оптималном начину газдовања урбаним шумама.

Urban forests located in or around cities are subjected to intensive degradation by humans, insects, mushrooms, and climatic effects. That leads to a decrease of the vitality of forest ecosystems and increase of entomological and phytopathological diseases, causing a change in the basic (most stable) type of the composition of stands, the reduction of their stability, thus undermining their capacity for self-renewability. This paper assesses the stability and self-renewal of Belgrade's urban forests, following changes in the basic forest type. Also, the best way of managing Belgrade's urban forests has been determined, based on the conducted survey and selection of an appropriate management plan according to the views of experts. The main objective of this paper is to define a new approach to the analysis and synthesis of multiple use of forests in the city. The aim of the paper is to make proposals for the protection and development of these forests. The paper used methods for assessing the current state of urban forests from an ecological, political and social point of view, as well as SWOT and AHP methods. The procedure described evaluated the ability of Belgrade forests to return to their original state on their own and subsequently evaluated the best way to manage these forests further. The basic method used in this paper established that the composition of stands is significant in as many as five of the six analyzed urban forests and that their stability is mediocre, while their self-renewal capacity is low, suggesting that the condition of Belgrade's urban forests is serious and that human intervention is necessary and urgently needed. The AHP method selected the best management plan for Belgrade's urban forests. The SWOT method made a detailed analysis of the state of urban forests and forestry in Belgrade. The research concluded that it is necessary for all urban forests in Belgrade to have management plan that is in accordance with the biodiversity criteria and includes the conservation of the genetic diversity of forests, the conservation of tree species composition, the protection and enhancement of the biodiversity of forest ecosystems, safe use of forest services and provision of urban forest for human use. In this research, was applied an original methodological approach to evaluate the change, stability and self-renewal of urban forests in Belgrade, and such an approach could be applied to the management of all urban forests of the Republic of Serbia. The applied method connects a number of modern tools that support in deciding on the optimal way of forest management.