Подељена Немачка и Југославија (1945–1966): Политички односи у Хладном рату

Abstract

Докторска дисертација Подељена Немачка и Југославија (1945–1966): политички односи у Хладном рату посвећена је истраживању односа између Савезне Републике Немачке, Немачке Демократске Републике и Југославије, посматраних кроз призму немачко-немачког ривалства с једне стране и југословенског односа према немачком питању с друге стране. Хронолошки оквир истраживања обухвата период највеће заоштрености у међунемачким односима, током ког је Западна Немачка тежила дипломатској изолацији Источне Немачке, која је пак настојала да се избори за међународно признање изван Источног лагера. Током посматраног периода, Југославија је прешла пут од једног од највернијих савезника СССР-а, преко сукоба са Москвом и краће фазе везивања за Запад до формулисања ванблоковске политичке позиције. У погледу односа са двема немачким државама, Југославија је од 1951. одржавала дипломатске односе само са Боном, да би их 1957. жртвовала дипломатским признањем Источне Немачке. Полазећи од претпоставке да је историја и политика двеју немачких држава била међусобно зависна, као и да Југославија у односима са једном никада из вида није губила другу немачку државу, односе трију страна посматрали смо превасходно у светлу оних питања и проблема у којима су се њихове политике пресецале, било да је реч о тачкама међусобног додира или раздора. У анализи немачко-немачко-југословенских односа настојали смо да укажемо на испреплетаност историјског наслеђа међусобних односа, идеолошких мотивација различитих актера чији су контакти творили политичке односе трију страна, међусобне зависности политике и привреде и доминантних вектора Хладног рата. Посебну пажњу посветили смо улози коју је југословенска политика несврстаности имала у контексту политичког ривалства двеју немачких држава и формулисања њихових политика према СФРЈ. У изради докторске дисертације ослонили смо се на истраживања необјављене архивске грађе у архивима у Немачкој и Србији, као и на објављена документа, оновремену штампу, мемоаре и литературу на српском, немачком, енглеском и руском језику

Doktorska disertacija Podeljena Nemačka i Jugoslavija (1945–1966): politički odnosi u Hladnom ratu posvećena je istraživanju odnosa između Savezne Republike Nemačke, Nemačke Demokratske Republike i Jugoslavije, posmatranih kroz prizmu nemačko-nemačkog rivalstva s jedne strane i jugoslovenskog odnosa prema nemačkom pitanju s druge strane. Hronološki okvir istraživanja obuhvata period najveće zaoštrenosti u međunemačkim odnosima, tokom kog je Zapadna Nemačka težila diplomatskoj izolaciji Istočne Nemačke, koja je pak nastojala da se izbori za međunarodno priznanje izvan Istočnog lagera. Tokom posmatranog perioda, Jugoslavija je prešla put od jednog od najvernijih saveznika SSSR-a, preko sukoba sa Moskvom i kraće faze vezivanja za Zapad do formulisanja vanblokovske političke pozicije. U pogledu odnosa sa dvema nemačkim državama, Jugoslavija je od 1951. održavala diplomatske odnose samo sa Bonom, da bi ih 1957. žrtvovala diplomatskim priznanjem Istočne Nemačke. Polazeći od pretpostavke da je istorija i politika dveju nemačkih država bila međusobno zavisna, kao i da Jugoslavija u odnosima sa jednom nikada iz vida nije gubila drugu nemačku državu, odnose triju strana posmatrali smo prevashodno u svetlu onih pitanja i problema u kojima su se njihove politike presecale, bilo da je reč o tačkama međusobnog dodira ili razdora. U analizi nemačko-nemačko-jugoslovenskih odnosa nastojali smo da ukažemo na isprepletanost istorijskog nasleđa međusobnih odnosa, ideoloških motivacija različitih aktera čiji su kontakti tvorili političke odnose triju strana, međusobne zavisnosti politike i privrede i dominantnih vektora Hladnog rata. Posebnu pažnju posvetili smo ulozi koju je jugoslovenska politika nesvrstanosti imala u kontekstu političkog rivalstva dveju nemačkih država i formulisanja njihovih politika prema SFRJ. U izradi doktorske disertacije oslonili smo se na istraživanja neobjavljene arhivske građe u arhivima u Nemačkoj i Srbiji, kao i na objavljena dokumenta, onovremenu štampu, memoare i literaturu na srpskom, nemačkom, engleskom i ruskom jeziku