Ekonomsko - pravni aspekti privatizacije prehrambene industrije i uticaj na privredni razvoj Srbije

Abstract

Економски програм укључује промену власништва, а има економске, правне и политичке компоненте, промене, брзину и динамику, као и рокове. Истина је да су циљеви приватизације дефинисани у смислу мишљења и деловања. Ако погледамо само резултате приватизације у Србији, о којима ц́е бити речи касније, видец́емо да Србија и даље пролази кроз транзициони период, иако је прошло скоро десет година од завршетка мање-више успешног процеса. У Републици Србији приватизациони процес није потпуно искорењен и поред више од двадесет година смене режима, по критеријумима разних модела и основних закона, али је и даље важан процес како с економског, правног и социјалног становишта. На почетку транзиције, приватизација је виђена као важан реформски фактор који треба да повец́а ефикасност предузец́а. На макроекономском нивоу, циљ приватизације је био побољшање макроекономске алокације фактора производње. На микроекономском нивоу, приватизација треба да учини фирме конкурентнијима и побољша њихов учинак стварањем ефикасних подстицајних структура. Међутим, резултати приватизације били су веома различити у земљама у транзицији Централне и Источне Европе (ЦИЕ), с једне стране и Заједнице независних држава (ЗНД), с друге стране. Приватизација је централни процес у трансформацији привреде из централно планске у тржишну економију. Успех приватизације је стога од великог значаја за успех целокупног процеса трансформације. Пошто су покушаји приватизације од стране тадашње владе имали мало успеха због недостатка стварне воље за приватизацијом, морао је да се донесе нови сет закона о приватизацији. При томе је Србија могла да се ослони на искуства других транзиционих земаља бившег источног блока, а и других. Методе приватизације су имале јасне предности и недостатке. Дана 29. јуна 2001. године ступа на снагу нови Закон о приватизацији Србије. Неспорно је да је приватна својина неопходна за тржишну економију. Али поставља се питање зашто би требало приватизовати вец́а државна предузец́а. Њима управљају менаџери, а не власник. Каква је онда разлика да ли је власник држава или приватно лице? Емпиријске студије које су поредиле државне и приватне компаније широм света показују да постоји тенденција да постоји разлика. Вец́ина студија долази до закључка да „приватне компаније раде ефикасније и профитабилније од државних.“ Доминирају два теоријска модела која покушавају да објасне ове емпиријске резултате. Овим истраживањем се тежи добијању валидних и научно верификованих теоријских сазнања о процесу приватизације у целини у Србији, а посебно о ефектима и дометима приватизације прехрамбене индустрије Србије. Основни научни циљ произилази из потребе изучавања и пружања одговарајућих нових сазнања у правцу доказивања међусобне условљености приватизације прехрамбене индустрије и њеног утицаја на привреду у Републици Србији. Посебно треба имати у виду да овај значајан сектор привреде Србије са аспекта утицаја приватизације није довољно теоријски обрађен и да ће ово истраживање у одређеној мери, обзиром на недоступност одређених података у моменту писања ове докторске дисертације, употпунити празнину која објективно постоји.