Утицај ИПАРД подстицаја на рурални развој Републике Србије са аспекта пољопривреде и руралног туризма

Abstract

Рурални развој је вишедимензионалан и сложен процес трансформације руралних подручја. Уједно, ради се о критичној области политике, јер се протеже на многа питања која утичу на квалите живота урбаног и руралног становништва, као развијених, тако и земаља у развоју. Због тога је финансирање од изузетне важности, јер има централну улогу у развоју руралне економиије, одређујући могуће правце и степен развоја. Као инструмент претприступне помоћи Европске Уније ИПАРД програм намењен је за помоћ пољопривредним произвођачима и прерађивачима, као и свим становницима руралних подручја Републике Србије у постепеном подизању капацитета и потенцијала како би се благовремено припремили за коришћење приступних фондова након успешне имплементације ИПАРД програма. Управо на тим основама, извршено је целовито сагледавање примене ИПАРД подстицаја као економске мере у циљу диверзификације руралног развоја Републике Србије. Стога, предмет овог истраживања јесте укупан ефекат ИПАРД подстицаја, те појединачни ефекти ИПАРД подстицаја на индикаторе руралног развоја, са аспекта пољопривреде и руралног туризма Републике Србије. Мотив истраживања операционализован је кроз следеће циљеве истраживања: • утврђивање ефекта ИПАРД подстицаја на рурални развој са аспекта пољопривреде и руралног туризма, • утврђивање ефекта ИПАРД подстицаја на производне капацитете за пољопривредну производњу/прераду и смештајне капацитете у руралном туризму, • утврђивање ефекта ИПАРД подстицаја на пољопривредњу производњу/прераду/изградњу и опремање објеката за рурални туризам, • утврђивање ефекта ИПАРД подстицаја на извоз/продају подносилаца захтева у области пољопривреде и руралног туризма, • утврђивање ефекта ИПАРД подстицаја на профит подносилаца захтева у области пољопривреде и руралног туризма, • утврђивање ефекта ИПАРД подстицаја на тржишни удео подносилаца захтева у области пољопривреде и руралног туризма, • утврђивање ефекта ИПАРД подстицаја на број новозапослених лица код подносилаца захтева у области пољопривреде и руралног туризма, • утврђивање ефекта ИПАРД подстицаја на радну продуктивност запослених у области пољопривреде и руралног туризма. Квантитативно истраживање је спроведено на пригодном узорку од 336 испитаника са територије Републике Србије који су поднели захтев, при чему је 186 испитанико добило средства, док 150 испитаника није добило средства. Емпиријски део истраживања спроведен је техником анкетирања, те обрадом и анализом прикупљених података. Упитник се састојао из две целине: први део обухватио је питања у вези социо-демографских карактеристика испитаника (врста подносиоца захтева, регион подносиоца захтева, подручје рада, пол, старост, ниво образовања, поклапање стручне спреме са облашћу апликације, број година пословања), те питања везана за захтев апликације за ИПАРД средства (употреба консултантских услуга, мера аплицирања, врста инвестиције, сектор улагања, да ли је улагање у обновљиве изворе енергије, сертификованост за органску производњу, да ли су добијена ИПАРД средства), док се други део односио на испитивање ставова у вези руралног развоја са аспекта пољопривреде и туризма употребом Ликертове скале од 1 – уопште се не слажем до 5 – у потпуности се слажем. За обраду података кориштен је статистички софтвер IBM SPSS 22. Употребом линеарне регресионе анализе, резултати истраживања су показали да ИПАРД подстицаји имају значајан ефекат на рурални развој са аспекта пољопривреде и руралног туризма, као и на све појединачне индикаторе руралног развоја. Када је реч о пољопривреди, допринос ИПАРД средстава је највећи код профита подносилаца захтева, што подразумева да добијена ИПАРД средства највише позитивно корелирају са оствареним профитом подносилаца захтева. Допринос ИПАРД средстава најамањи је код броја новозапослених лица код подносилаца захтева, што подразумева да добијена ИПАРД средства најмање позитивно корелирају са бројем новозапослених лица код подносилаца захтева. Када је реч о руралном туризму, допринос ИПАРД средстава је највећи код изградње и опремања објеката за рурални туризам, што подразумева да добијена ИПАРД средства највише позитивно корелирају са изградњом и опремањем објеката у руралном туризму. Допринос ИПАРД средстава најмањи је код броја новозапослених лица код подносилаца захтева у руралном туризму, што подразумева да добијена ИПАРД средства најмање позитивно корелирају са бројем новозапослених лица код подносилаца захтева у руралном туризму. Будући да су у нашој земљи, истраживања ове проблематике веома оскудна и заснивају се углавном на дескриптивном опису добијених подстицаја, те евентуалној компарацији са другим земљама региона или Европске Уније, ово истраживање доприноси целовитом сагледавању ефеката ИПАРД подстицаја на рурални развој, као и афирмисању ове теме у научно-истраживачкој пракси. С теоријског становишта, садржај докторске дисертације доприноси систематизацији сазнања и теоријском уобличавању истраживаног феномена у домаћој пракси, у смислу разумевања који су то опредељујући фактори који утичу на развој руралне пољопривреде и руралног туризма у Републици Србији. Резултати истраживања послужиће креаторима економске политике и корисницима подстицаја као могуће смернице ка достизању ЕУ стандарда, што представља практичну импликацију истраживања ове докторске дисертације.