Културни ратови у Сједињеним Америчким Државама и Европској унији у периоду од 2014-2020. године

Abstract

Културни ратови подразумевају идентитетску поделу на „Нас” и на „Њих” где свака страна свој поглед на свет посматра као једини „природан” и „нормалан”. Карактерише их недостатак базичне друштвене сагласности и висок степен поларизације при одговору једног друштва на питање „ко смо то ми”. Недостатак овакве сагласности производи кризе у државама у којима се културни ратови одвијају, што доводи до последица на нивоу међународних односа. Последице се огледају у слабљењу међународне репутације и снаге ових држава, али и у отварању могућности других држава да додатно подстакну унутрашњу поларизацију код својих противника. Културни ратови који су избили у Сједињеним Америчким Државама и Европској унији након 2014. године допринели су слабљењу снаге и репутације либералног међународног поретка. Такође, створили су прилику државама попут Русије и Кине да покушају да утичу на поларизацију унутар западних друштава како би их додатно ослабили. У дисертацији постављам неколико питања. Прво, који процеси и догађаји су довели до промене у виду наглог избијања културних ратова у САД и ЕУ 2014. године? Друго, какве последице избијање културних ратова оставља по међународне односе (односно међународно друштво), и како међународно друштво повратно обликује динамику културних ратова и политику изучаваног простора? У дисертацији износим општу хипотезу да је технолошка иновација (са пратећом демократизацијом комуникација) процес који је на суштински начин утицао на то да дође до промене у виду избијања културних ратова у САД и ЕУ у периоду након 2014. године. Технолошка иновација је процес који је уз помоћ капитализма променио свакодневицу и смер обликовања доминантног наратива у јавном простору. За разлику од стања уочи културних ратова, смер диктирања трендова, пожељног и непожељног понашања и идеологија, сада иде од маса према елитама. Технолошка иновација у кључној 2014. години, у којој се десила промена у виду избијања културних ратова подразумевала је: доминантну „филозофију неутралности” технолошке заједнице; специфичан систем препорука (алгоритамску моћ) који циља да максимално окупира пажњу корисника друштвених мрежа; подстицаје интернет платформама да ту пажњу окупира ради увећања профита; и специфичну архитектуру друштвених мрежа која је омогућавала виралност садржаја и афективно понашање корисника. Уопштено, овакав технолошки дизајн је створио нову пост-дигиталну стварност у којој људи проводе све више времена. Такав дизајн нарушава некадашњи либерално-демократски парадокс у ком су елите вредносно и политички диктирале демократију. Користећи се материјално-семиотичком методом, у раду описујем како је комбинација идеја и технологије допринела наглом, масовном и афективном заоштравању сукоба левице и деснице у САД и ЕУ. Самим тим, описујем и динамику нарушавања либерално-демократског парадокса. Овај процес пратим на примерима избијања идентитетских протеста на левици и стварања алтернативне деснице 2014. године након избијања „Гејмергејт афере”. Такође, у дисертацији се служим и Енглеском школом међународних односа. Помоћу налаза ове школе, на примеру мешања Русије у културне ратове у САД 2016. године, описујем како и најмањи покушај овакве интервенције производи аутоматску реакцију САД у виду суверенизације простора из ког је и проистекла слабост. Односно, суверенизације целокупног сајбер простора помоћу које САД настоји да смањи интензитет културних ратова и хомогенизује v поларизовано друштво. Тиме тврдим како постоји аутономни утицај међународних односа на домаћу стварност. На тај начин наглашавам да је међународно друштво предмет изучавања међународних односа који је независан од других друштвених дисциплина, попут историје, социологије, лингвистике итд. У раду обухватам и питање будућности сајбер простора, износећи тврдњу да смо тек на почетку процеса суверенизације и изградње „сајбер Вестфалије”. Теоријски допринос дисертације огледа се у конструисању начина на који бисмо могли да посматрамо промене из перспективе међународних односа. Емпиријски допринос дисертације састоји се од: научног објашњења узрока промене у виду јављања културних ратова у САД и ЕУ од 2014. године; научне класификације и типологизације процеса и догађаја који су довели до јављања културних ратова и њихових последица по међународно друштво; и научне дескрипције

Culture wars are essentially an identity division into "Us" and "Them" in which each side holds its worldview as the only one that is "natural" and "normal". Culture wars also imply a lack of basic social consensus and high intensity of polarization in societal responses to the "who are we " question. The lack of such a consensus produces crises in countries where culture wars occur but also leads to consequences for international relations. These consequences are primarily reflected in the decreased strength and the international reputation of the previously culturally and politically confident countries. Also, they are reflected in the opportunity of their rivals to encourage further polarization and thus weaken their opponents. The culture wars that broke out in the United States of America and the European Union after 2014 contributed to the weakening and decline in the reputation of the countries that were the source of what is commonly referred to as liberal international order. They also created an opportunity for countries like Russia and China to try to augment the polarization within Western societies and weaken them even more. In this dissertation, I ask a couple of questions. First, what processes and events led to the change embodied in the sudden outbreak of culture wars in the US and the EU in 2014? Second, what consequences does that change have on international relations (that is, international society), and how does international society reshape the dynamics of culture wars and the politics of the studied area? I claim that technological innovation (and the accompanying democratization of communications) is a process that essentially influenced the change embodied in the outbreak of culture wars in the USA and the EU after 2014. Technological innovation, with the help of capitalism, changed everyday life and the direction of how the dominant narratives in public spaces are being shaped. Unlike the pre-2014 period, it is now the masses that dictate trends, desirable and undesirable behavior, and the content of ideologies to the elites. The technological innovation that spurred the culture wars in 2014 consists of: the dominant "philosophy of neutrality" of the technological community; a specific system of recommendations (algorithmic power) that aims to preoccupy the attention of social networks users; incentives for internet platforms to occupy that attention in order to accumulate profits; and the specific architecture of social networks that enabled the virality of content and the affective behavior of its users. In general, this kind of technological design has created a new post-digital reality in which people spend ever more time. Such a design has crumbled the former liberal-democratic paradox in which elites dictated democracy in terms of values and politics. Using the material-semiotic method, I describe how the combination of ideas and technology contributed to the sudden deepening of the conflict between left and right in the USA and the EU. To make this point, I utilize the examples of the sudden appearance of identity protests on the left and the creation of the alt-right in 2014 after the "Gamergate affair". I also employ the English School of international relations in the dissertation. With its findings, and with the example of Russia's attempt to interfere in the culture wars in the USA in 2016, I demonstrate how even the slightest attempt at such interference produced an automatic reaction from the USA. The reaction entails the sovereignization of space from which the weakness arose in the first place. In other words, the USA attempted to increase its sovereignty over cyberspace in order to reduce the intensity of culture wars and homogenize the already highly polarized society. I claim there is an autonomous influence of international relations on domestic realities. Also, I emphasize how the example of Russian meddling, and the USA's accompanying response, advance our understanding of the international relations discipline. The meddling, and the response, only prove that international society is a subject of vii study of international relations independent of other social disciplines, such as history, sociology, linguistics, etc. I also discuss the future of cyberspace and claim we are only at the beginning of the construction of "cyber Westphalia". The example of how we could observe changes from an international relations perspective presents the theoretical contribution of the dissertation. The empirical contribution is comprised of: a scientific explanation of the causes of change in the form of culture wars in the USA and the EU since 2014; scientific classification and typology of processes and events that led to the appearance of culture wars and their consequences for international society; and scientific descriptions of the culture wars in the West from 2014 to 2020 and the backlash from international society.