Национални спортски тимови у јавном дискурсу онлајн заједнице

Abstract

У овом раду се говори о дискурзивним стратегијама и комуникационом наративу о националним спортским тимовима у новинарским текстовима и коментарима корисника на информативним веб порталима. Након уводних разматрања, кроз теоријски оквир, прво се говори о социјалном конструкционизму, дискурсу, репрезентацији, идентитету (посебно о националном идентитету и „свету нација”), националним спортским тимовима и међународним такмичењима, масовним медијима и новинарству у онлајн окружењу, спорту као медијском производу, транзицији од традиционалног читаоца, слушаоца и/или гледаоца ка активном кориснику, као и о медијској слици Србије на почетку треће деценије 21. века. У емпиријском истраживању су коришћене методе критичке анализе дискурса и анализе садржаја. Узорак истраживања чине централни извештаји (или централне вести, уколико нема извештаја) и са тим новинарским садржајем повезани коментари корисника са осам веб портала (Blic.rs, Kurir.rs, Telegraf.rs, Mondo.rs, Nova.rs, B92.net, MozzartSport.com и SportKlub.rs) о такмичарским утакмицама женских и мушких сениорских националних спортских тимова Србије у фудбалу, кошарци, рукомету, одбојци и ватерполу у најзначајнијим међународним такмичењима – то су Олимпијске игре, светска и европска првенства (квалификације и завршни турнири). Одабрани су најпопуларнији колективни спортови у Републици Србији, где постоји двојака идентификација корисника – са тимом и са одређеним појединцима из тих тимова. Анализа је обухватила период од 14 месеци, од почетка јануара 2021. до краја фебруара 2022. године. Циљ је био да се истраже конструисања значења о националним спортским тимовима у медијима, анализом текстова који су новинарски производи и коментара посетилаца изабраних информативних веб портала, односно корисника. Експликација има два нивоа. У првом сегменту је комплетан узорак анализиран квантитативно и приказана је медијска покривеност националних спортских тимова и активност корисника новинарских садржаја кроз коментаре, уз генерални и појединачни осврт на учинак националних спортских тимова у анализираном периоду. У другом сегменту је фокус на садржајима са највише коментара (како генерално, тако и појединачно по анализираним веб порталима), а где се даље уочавају, систематизују и анализирају дискурзивне стратегије које се користе у партиципативним новинарским текстовима у којима су тема национални спортски тимови, по критеријумима овог рада. Поред ауторства/анонимности, у раду је издвојено још 18 приступа који су релевантни и у новинарским текстовима и у коментарима корисника, као и још 16 приступа који су аутентични за активне кориснике и који доприносе развијању дискусије у различитим правцима, односно знатно ширем контексту од новинарског садржаја, оивиченог узусима новинарског приступа и сконцентрисаног на једну тему. Управо су кроз анализу показани ти начини како се развија дискусија, усмеравања, интенције аутора независног и зависног сегмента партиципативног новинарског текста. Тако је потврђена прва помоћна хипотеза, а то је да у односу на новинарски текст о националним спортским тимовима који им претходи, коментари корисника на информативним веб порталима у Републици Србији имају тенденцију ширег друштвеног посматрања и репрезентације одређеног догађаја или појаве о којој се говори. Затим, имајући у виду доминацију таблоидног дискурса како у медијима, тако и у јавности, што се види и кроз мноштво приступа садржају и издвојене примере из партиципативних новинарских текстова, потврђена је и друга помоћна хипотеза, која говори о томе да дискурзивне стратегије о националним спортским тимовима у новинарским текстовима и коментарима корисника на информативним веб порталима у Републици Србији доприносе сензационализму и подстицању емоционалности. Доминантан део тих приступа и у новинарским и у корисничким садржајима, без обзира да ли се ограничава на тему или иде шире од тога, нарочито кроз подстицање емоционалности, карактеристичним и бројним метафорама, метонимијама и другим стилским обликовањем, доприноси заједништву једне нације или становништва у оквиру једне државе у постојећем „свету нација”, као и поделама унутар исте или диференцијацији у односу на друге нације или државе. Тако, на основу свега изреченог, потврђена је и основна хипотеза, да дискурс онлајн заједнице о националним спортским тимовима на информативним веб порталима у Републици Србији, као резултанта новинарских текстова и коментара активних конзумената тог садржаја (активних корисника), има двојаку функцију – индукује учвршћивање заједништва и подстиче поделе. Претходно речено говори о томе како партиципативни новинарски текстови могу да понуде знатно ширу перспективу у односу на садржаје у традиционалним медијима (који се такође мењају, попут друштва, доживљавају одређене модификације, односно прилагођавања како би одговорили тенденцијама у дигиталном добу). Нарочита предност партиципативних новинарских текстова, уколико се конверзација постави на здравим темељима, јесте управо у коментарима корисника, њиховом међусобном обраћању и обраћању према другима, у којима се, како је то још раније уочено, а потврђено у овом раду, идентификује фамилијаризација са комуникационим партнерима, непосредност, дијалогичност, спонтаност, емоционалност, док тематска кохерентност са новинарским садржајима није апсолутна, а може да буде и упитна. Такође, изнова се отварају и постављају питања у вези анонимности корисника, њихове писмености кроз садржаје, евентуалних манипулација, вређања и другог. У сваком случају, медијски садржаји који говоре о националним спортским тимовима, односно чија је то основна тема, као што је приказано у овом раду, могу кроз све поменуто да буду снажни индикатори стања у друштву, да укажу како на позитивне, тако и на негативне стране, нарочито у заједницама у којима је спорт „више од игре”.

This paper discusses the discursive strategies and communication narrative about national sports teams in journalistic texts and user comments on news web portals. After the introduction, and through a theoretical framework, we first talk about social constructionism, discourse, representation, identity (especially about national identity and the “world of nations”), national sports teams and international competitions, mass media and journalism in an online environment, sports as a media product, the transition from a traditional reader, listener and/or viewer to an active user, as well as about the media image of Serbia at the beginning of the third decade of the 21st century. Critical discourse methods and content analysis were used in the empirical research. The research sample consisted of central reports (or central news, if there are no reports) and user comments related to that journalistic content from eight web portals (Blic.rs, Kurir.rs, Telegraf.rs, Mondo.rs, Nova.rs, B92.net, MozzartSport.com and SportKlub.rs) about competitive matches of women’s and men’s senior national sports teams of Serbia in football, basketball, handball, volleyball and water polo in the most important international competitions – these are the Olympic Games, world and European championships (qualifications and final tournaments). The most popular team sports in the Republic of Serbia were selected, where there is a dual identification of users – with the team and with certain individuals from those teams. The analysis covered a period of 14 months, from the beginning of January 2021 to the end of February 2022. The goal was to investigate the construction of meaning about national sports teams in the media, by analyzing journalistic texts and user comments from the selected news web portals. Explication has two levels. In the first segment, the complete sample was analyzed quantitatively and the media coverage of national sports teams and the activity of users through comments was shown, with a general and individual overview of the performance of national sports teams within the analyzed period. In the second segment, the focus is on the content with the most comments (both in general and individually per web portal), where the discursive strategies used in participatory journalistic texts where the topic is national sports teams are further observed, systematized, and analyzed. In addition to authorship/anonymity, the paper singles out another 18 approaches that are relevant both in journalistic texts and in user comments, as well as another 16 approaches that are authentic for active users and that benefit the development of discussion in different directions, that is, in a much broader context than journalistic content, limited by the boundaries of a journalistic approach and focused on one topic. It was precisely through this analysis that the ways in which the discussion, directions, and intentions of the authors of the independent and dependent segment of the participatory journalistic text are developed were shown. Thus, the first auxiliary hypothesis was confirmed, which is that in relation to the journalistic text about national sports teams that precedes them, user comments on news web portals in the Republic of Serbia tend to have a broader social analysis and presentation of a certain event or phenomenon that is being discussed. Furthermore, bearing in mind the predominance of tabloid discourse both in the media and in the public, which can be seen through the multitude of approaches to content and selected examples from participatory journalistic texts, the second auxiliary hypothesis was also confirmed, which states that discursive strategies about national sports teams in journalistic texts and user comments on news web portals in the Republic of Serbia contribute to sensationalism and incitement to emotions. A significant segment of those approaches in both journalistic and user content, regardless of whether it sticks to the topic or goes beyond it, especially through inciting emotions, with characteristic and numerous metaphors, metonymies, and other stylistic devices, contributes to the unity of a nation or a population within a state within the existing “world of nations”, as well as divisions within it or differentiation from other nations or states. Thus, based on all that has been said, the main hypothesis has been confirmed as well, which stated that the discourse of the online community about national sports teams on news web portals in the Republic of Serbia, as a result of journalistic texts and comments by active users of that content, has a dual function – it induces unity consolidation and encourages division. The aforementioned talks about how participatory journalistic texts can offer a much broader perspective compared to the contents in traditional media (which are also changing, like society, and experiencing certain modifications, i.e., adaptations in order to respond to tendencies in the digital age). The particular advantage of participatory journalism, if the conversation is set on a sound foundation, is precisely in the user comments, their mutual communication and communication with others, in which, as it was observed earlier, and confirmed in this paper, familiarization with communication partners is identified, immediacy, dialogue, spontaneity, emotionality, while the thematic coherence with journalistic content is not absolute and may even be questionable. Moreover, questions regarding the anonymity of users, their literacy, possible manipulations, insults, and other are being raised again and again. In any case, as shown in this paper, media content that talks about national sports teams, i.e., where this is the main topic, can be strong indicators of the state of society through all the above, pointing to both positive and negative aspects, especially in communities where sport is “more than just a game”.