Стратешко уоквиравање у извештавању о кризним ситуацијама у програмима телевизија са националном фреквенцијом у Србији

Abstract

Истраживањем медијског простора у коме се производе и шире тумачења друштвене реалности отвара се питање колико идеје артикулисане у јавном простору у Србији одражавају реални спектар друштвених стремљења. Конкуренцијом политичких идеја у јавној сфери формирају се алтернативе између којих грађани бирају и којe усмеравaју њихово понашање. Полазећи од теорије социјалног конструкционизма и уоквиравања као теорије медијских ефеката, основу рада чини поглед на медије као конструкторе смисла, медијске стварности и средстaва помоћу којих се обликује идејно-симболички контекст у коме се разматра политички процес. Веза медија и политике омогућава политичким субјектима да пласирају верзије стварности које су у складу са дефинисаним политичким циљевима. Истраживање које је спроведено у овом раду односи се на извештавање медија o кризама, јер је у неизвесним ситуацијама деловање политичких субјеката на медијске раднике чешће. Рад треба да укаже на специфичности извештавања телевизија са националном фреквенцијом и представи кључне актере у медијским извештајима о кризи. Користећи се „фрејминг“ анализом у три студије случаја, ауторка је покушала да утврди у којој мери су медијски прилози стратешки обојени и који елементи ове прилоге чине препознатљивим публици. Стратешка обојеност прилога се одређивала уз помоћ утврђивања присуства стратешких оквира као средстава кроз које се реализује симболичка политика у домаћој медијској пракси. Циљ истраживања је да се утврде карактеристике стратешких оквира, њихови елементи, и арсенал симболичких средстава кроз које се реализује симболичка политика. На тај начин, ауторка отвора питања које се односе на симболичку презентацију политике у домаћем медијском простору и како политичке елите посредством симболичких ресурса утичу на свест људи.

Researching the media space in which interpretations of social reality have been produced raises the question of how much ideas articulated in public space in Serbia reflect the true spectrum of social aspirations. The competition of political ideas in the public sphere forms alternatives. Audiences choose between those alternatives, and they affect their behaviour. By the theory of social constructionism and framing as a media effects theory, the paper is based on the media as constructors of meaning, media reality and shaping means of the ideological-symbolic context in which the political process is considered. The link between the media and politics allows political actors to market their versions of reality in line with their political goals. The research conducted in this paper refers to media reporting on crises because, in uncertain situations, the actions of political entities on media workers are more frequent. The paper should point out the specifics of national television reporting and present key actors in media reports on the crisis. By using framing analysis in three case studies, the author tried to determine to which extent media reports were strategically framed and which elements make these articles recognizable to the public. The presence of strategic frames shows the strategic potential of media content, but also, these frames are a realization tool for symbolical policy in the media practice. The research aimed to determine strategic frames, their characteristics, and the arsenal of symbolical means through which the symbolical policy is realized. In this way, the author opens questions related to the symbolical presentation of politics in the domestic media space and how political elites influence people's consciousness through symbolic resources.