Ограничења имунитета највиших државних представника према међународном праву

Abstract

У овом делу, ауторка анализира појам ограничења имунитета највиших државних представника према међународном праву. У уводном делу рада предочена је тема рада, односно циљеви истраживања и садржај, као и методологија која је коришћена приликом истраживања. У другом поглављу су анализирани имунитети државе, међународних организација и дипломатских и конзуларних представника. Након тога, ауторка се бавила имунитетом највиших представника државе, њиховом поделом и теоријама које објашњавају њихово постојање. Рад на кодификацији представља важан сегмент ове главе, нарочито када се ради о Комисији за међународно право, те су анализирани су извештаји које су специјални известиоци о овој теми подносили, као и нацрт чланова који је предложен. Ауторка је трећи сегмент дисертације посветила ограничењима имунитета највиших државних представника, како персоналног, тако и функционалног. Разматрани су постојећи правни акти и међународна и унутрашња судска пракса, па је и проблематизовано питање постојања обичајног међународног права у овој области. Четврто поглавље се бави међународним кривичним делима. Приликом одређивања критеријума која су то дела, ауторка се водила нацртом члана 7. Комисије за међународно право, који је посвећен управо ограничењима имунитета највиших државних представника. У петом делу рада ауторка је поставила питање постоје ли и друга ограничења имунитета највиших државних представника, осим оних наведених у претходном делу. На основу истраживања, закључак је да је саставни део обичајног међународног права правило да је персонални имунитет апсолутан, док област ограничења функционалног имунитета, иако је дошло до развоја, није достигла ниво обичајног правног правила. Резултат рада Комисије Уједињених нација за међународно право у овој области стога је упитан.

In this dissertation, the author analyzes the concept of the limitations of the immunity of the highest state representatives according to international law. In the introductory part of the dissertation, the topic of the work with the goals and content of the research is presented, as well as the methodology used during the research. The second chapter analyzes the immunities of the state, international organizations, and diplomatic and consular representatives. After that, the author dealt with the immunity of the highest state representatives, kinds of immunities and theories that explain their existence. Work on codification is an important segment of this chapter, especially when it comes to the International Law Commission, the reports submitted by the special rapporteurs on this topic were analyzed, as well as the proposed draft articles. The author devoted the third segment of her dissertation to the limitations of the immunity of the highest state representatives, both personal and functional. Existing legal documents and international and domestic judicial practice were analyzed, and the issue of the existence of customary international law in this area was also problematized. The fourth chapter deals with international crimes. As a criterion for which those acts are, the author was guided by the draft of Article 7 of the International Law Commission, which is dedicated precisely to the limitations of the immunity of the highest state representatives. In the fifth part of the study, the author raised the question of whether there are other limitations on the immunity of the highest state representatives, apart from those mentioned in the previous part. Based on the research, the conclusion is that part of customary international law is the rule that personal immunity is absolute, while the area of limitations of functional immunity, although there has been development, is not regulated by customary law. The result of the work of the United Nations International Law Commission in this area is therefore questionable.